Izvor: Večernje novosti, 13.Okt.2013, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudnji dan za svetske finansije!
VAŠINGTON „trenira“ nerve sveta. Finansijska blokada u najjačoj svetskoj ekonomiji koja je prvi put posle 17 godina stavila katanac na vladine institucije, jer republikanci i demokrate ne pokazuju znake spremnosti da reše problem podizanja limita zaduživanja SAD, zapretila je ne samo američkoj, već i svetskoj ekonomiji. Ukoliko do četvrtka, 17. oktobra, ne bude pomaka u sporazumu oko „plafona“ zaduživanja, globalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ekonomija će, upozorio je Međunarodni monetarni fond, biti „ozbiljno oštećena“.Dok svet odbrojava časove do dana „D“ za sudbinu globalnih finansija, prestonice sve oštrijim tonom upozoravaju Vašington da se uozbilji i pristupi rešavanju blokade, ali sa Kapitol hila ne stižu pozitivni signali. Bela kuća neće da dozvoli republikancima da na početku nove fiskalne godine stave kočnice na nešto tako fundamentalno kao što je granica zaduživanja. Republikansko rukovodstvo u Kongresu traži od Baraka Obame da pregovara, ali predsednik SAD optužuje političke rivale za ucenu, jer konzervativci ne odustaju od protivljenja njegovom planu zdravstvene zaštite:- Najveća nacija na Zemlji neće da traži dozvolu od nekolicine neodgovornih kongresmena svakih nekoliko meseci da bi platila svoje račune - kategoričan je Obama.MORALNI AUTORITET ZATVARANjE vlade šalje vrlo negativnu sliku o kredibilitetu SAD kao partnera u svetskim poslovima i smanjuje autoritet kojim mogu da sprovode lidersku ulogu, ističe se u analizi vašingtonskog Džerman Maršal fonda: - Kako saveznici mogu da imaju poverenja da će zemlja da posveti pažnju razvoju situacije u Siriji ili nuklearnim ambicijama Irana, kada nije u stanju čak ni da vrata vlade ostavi otvorenim? Moralni autoritet SAD da vodi druge zemlje na putu višepartijske demokratije dodatno se komplikuje u situaciji kada mala frakcija uspeva da zatvori američku vlade boreći se za svoje političke zahteve. Ili, kako reče nedavno jedan američki diplomata: „Kako da promovišemo dobru vladavinu, kada nismo u stanju čak ni budžet da usvojimo?“ - navodi se u analizi.Ni ispitivanja javnog mnjenja, koja pokazuju da političku štetu trpe i republikanci, i demokrate, jer ih Amerikanaci krive što guraju zemlju u propast, ne pomeraju situaciju s mrtve tačke. U međuvremenu, ceh vašingtonske svađe ubrzano raste. Zatvaranje vlade znači da svi koji je predstavljaju nisu na poslu, a njihov broj meri se stotinama hiljada. Pripreme za trgovinske dogovore i druge značajne inicijative se odlažu. Fondovi za razvojne i programe promocije trgovine su na ledu, a moral zaposlenih na najnižem je nivou.To je, međutim, tek tihi nagoveštaj talasa nevolja koje bi zapljusnule i SAD i svet ukoliko Vašington dočeka četvrtak bez dogovora. Vodeći ekonomisti MMF nadaju se da će dogovor, ipak, biti postignut, ali prognoze posledica iz sedišta institucije, udaljene tek nekoliko blokova od Bele kuće, nisu vesele.Nepostizanjem dogovora do 17. oktobra, SAD bi, praktično, bankrotirale, jer više ne bi mogle da plate svoje račune. Automatski, procenjuje Organizacija za ekonomsku saradnju i bezbednost, sve članice OECD bile bi gurnute u recesiju, a ekonomije Kine, Brazila, Indije... koje su „motor“ rasta bi se znatno usporile.U Americi bi se vladina potrošnja „suzila“ za najmanje četiri procenta BDP, za koliko bi pao pao i rast bruto društvenog prozivoda 2014. Prihodi od poreza bi pali, novi rezovi u javnoj potrošnji bili bi neizbeženi. OECD očekuje da bi došlo da ozbiljnih potresa u bankarskom sistemu kad savezna vlada ne bi bila u stanju da ponudi hitnu pomoć. Nezaposlenost bi vrtoglavo rasla:- Kada poverenje potrošača opadne, ljudi manje troše, a biznisi teško pozajmljuju. Tako počinje recesija, ili depresija, i to je možda najznačajnija posledica svega ovoga - procenjuje se u komentaru američkog dnevnika „Njujork tajmsa“.Kriza vodeće svetske eknomije ne bi prošla bez ozbiljnih globalnih potresa. Amerika bi bila primorana da smanji uvoz iz ostatka sveta, a povećanje cena obveznica u kombinaciji sa padom dolara, zapretili bi globalnim finansijskim kolapsom.- Sumnja u sredstva za koja se verovalo da ne nose rizik imala bi negativne posledice po ceo globalni finansijski sistem. Efekti toga bi se, naravno, vratili i američkoj ekonomiji - komentariše generalni sekretar OECD Anhel Gurija.Već sada, međutim, blokada u Vašingtonu otvara ne samo pitanje šta bi se desilo ako se ne podigne plafon zaduživanja, već šta će da se desi i ako do dogovora dođe. Uz pitanje koliko bi podizanje „plafona“ zaduživanja dugoročno spaslo, već prezadužene, SAD od novih finansijskih poteškoća, postavlja se još jedno, možda najosetljivije, za svet koji se oslanja i posluju sa SAD, a to je poverenje u Ameriku:- Postavlja se pitanje da li se vodeća globalna sila suočava sa krizom, toliko dubokom, da gubi, kako unutrašnju koheziju, tako i sposobnost da vlada. Ako je to istina, onda to znači da SAD neće biti u stanju da deluju u globalnim poslovima, i da će, kao posledica toga, međunarodni sistem morati da prođe kroz duboke promene - zaključuje američka obaveštajna kompanija „Stratfor“.
Nastavak na Večernje novosti...
