Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2016, 13:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Sirotinjska inflacija

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je pre nego što je otišla iz Beograda bez uvijanja i vrlo direktno dala savet guvernerki Jorgovanki Tabaković. Džejms Ruf, šef delegacije iz Vašingtona, na odlasku je praktično poručio monetarnim vlastima da dozvole slabljenje kursa kako bi potpalili cene.

"Okvir targetiranja inflacije odgovara Srbiji i misija smatra da bi trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << deviznog kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo targetiranje inflacije i finansijsku stabilnost", rekao je Ruf.

Narodna banka, čiji je osnovni cilj gađanje inflacije, za ovu godinu planirala je da će se cene kretati u rasponu od 2,5 do 5,5 odsto. I MMF smatra da je Srbija sebi postavila dobar cilj. Problem je što je isti cilj imala je i prošle godine, ali je promašila metu. Inflacija je prošle godine iznosila svega 1,5 odsto. Najvećim delom tome je doprineo pad cena nafte na svetskom tržištu.

I 2014, ali i 2013. godine rast cena je bio ispod cilja. U ovom poslu nisu bili uspešni ni prethodni guverneri. Na kraju 2012. godine, kada je na čelu NBS bio Dejan Šoškić, inflacija je bila znatno iznad cilja i iznosila 12 odsto. Srbija tada nije mogla da obuzda cene, a sada joj MMF sugeriše da ih malo potpali.

U Srbiji, gde narod još nosi ružna sećanja na hiperinflaciju iz devedesetih teško je objasniti zašto niska inflacija nije dobra i zašto ne valja kad cene miruju. A u našem slučaju, ona je odraz niske tražnje, odnosno činjenice da narod nema para da kupuje, što posledično dovodi do sužavanja proizvodne baze i pada proizvodnje. I MMF poručuje centralnoj banci da preko slabljenja dinara, podstakne rast cena i time podstakne proizvodnju i privredni rast.

Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, mesečno u evropsku privredu upumpava 60 milijardi naštampanih para kako bi postakao inflaciju i stimulisao oporavak anemične evropske privrede. Svetski mediji su već smislili termin lowflation kojim opisuju njegovu najveću glavobolju –niske cene.

Najprikladniji srpski termin za ovaj ekonomski problem možda je sirotinjska inflacija, jer narod nema para da kupuje. Međutim, postoji konkretan razlog zašto je muka Jorgovanke Tabaković veća od one sa kojom se suočava Mario Dragi. Naime, ukupna državna dugovanja na kraju januara iznosila su 24, 2 milijardi evra, onnosno 2.928 milijardi dinara.

Slabljenje kursa za samo jedan dinar povećava ukupne obaveze države za čak 24 milijardi dinara. Uz to, ukupan dug privrede iznosi 18 milijardi evra, a svaki četvrti preduzetnik kasni sa izmirivanjem obaveza prema bankama.

Slabljenje dinara, istina, pomaže izvoznicima, ali je problem što su najveći srpski izvoznici ujedno i najveći uvoznici, a uz to su i prezaduženi. Klizanje kursa ne odgovara ni onima koji su uzeli stambene kredite u valutnom znaku.

Slabljenje dinara, čini se, najviše ne odgovara vladajućoj garnituri. Naročito sada kada idu izbori.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...