Izvor: Studio B, 23.Apr.2012, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji potreban aranžman s MMF-om
Srbiji je potreban aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom kao garant makroekonomske stabilnosti u našoj zemlji i razlog stranim investitorima da ulažu, stav je srpske delegaacije koja je razgovarala u Vašingtonu sa MMF.
Pregovore sa MMF trebalo bi nastaviti posle izbora, smatraju predstvnici naše delagaacije.
Taj aranžman je garant za zemlju da je makroekonomski i fiskalno stabilna i održiva, tako da Srbiji u ovom trenutku MMF treba kao garant stabilnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << a ne sredstva iz tog arannzmana, rekao je Tanjugu državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević.
"Nakon razgovora sa delegacijom MMF-a u Vašingtonu, došli smo do zaključka da je potrebno da sledeća misija MMF dođe odmah nakon izbora, čak i pre formiranja nove Vlade, i da se nastave razgovori na tehničkom nivou", preneo je Radosavljević, utiske sa upravo završenog prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke.
Radosavljević je rekao da je delegacija Vlade Srbije u Vašingtonu, paralelno sa sastancima sa MMF-om i sa Svetskom bankom, razgovarala i sa velikim brojem investitora u Americi, čije je jedno od prvih pitanja bilo:"da li imamo ili ne, aranžman sa MMF-om?"
Ti razgovori vezani su, pre svega, za projekcije novog budžeta, makroekonomskih kretanja, s obzirom da su očekivanja za rast u ovoj godini smanjena, usled smanjenog rasta u EU i evrozoni,
objasnio je Radosavljević i podsetio na MMF-ovu prognozu rasta za Srbiju od 0,5 odsto do kraja godine.
"Naravno, složili smo se da je potreban rebalans budžeta, što ćemo mi, svakako, uraditi nakon formiranja nove Vlade", kazao je Radosavljević i dodao da je dogovoreno i da se pripremi set mera, koji će biti predstavljen i predočen novoj Vladi.
Na novoj vladi biće da izabere iz tog seta mera šta je ono što je najpogodnije da bi se učvrstila fiskalna politika i da bi Srbija ostala na planiranom deficitu budžeta od maksimalno 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i javnog duga do 45 odsto BDP-a, naveo je on.
Komentarišući zalaganje pojedinih stranaka u predizbornoj kampanji da Srbija poništi aranžman s MMF-om, Radosavljević je preneo da predstavnici Fonda u ovom trenutku ne posmatraju previše predizbornu retoriku.
"Oni (MMF) su svesni da su izbori u toku i da će se tek nakon izbora sesti i ozbiljno razgovarati o svim problema koje smo do sada imali, a pre svega oko tehničkog pitanja rebalansa budžeta, koji je, u svakom slučaju, u Srbiji izvesnost nakon izbora, jer samim dolaskom nove Vlade uvek se radi rebalans budžeta", kazao je Radosavljević.
On je najavio i da će Svetka banka (SB), kako je rečeno srpskoj delegaciji u Vašingtonu, narednih meseci obezbediti 300 miliona dolara podrške za reforme, tako da će tokom leta biti obezbeđeno oko 100 miliona dolara za podršku reformama, a u novembru još 200 miliona dolara za reformu javnih preduzeća.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec u nedelju je izjavio Tanjugu da Srbija treba da nastavi zaustavljene pregovore s MMF-om, u sklopu rebalansa budžeta.
Bajec je kao ohrabrujuću ocenio projekciju MMF-a, prema kojoj će Srbija ove godine imati poluprocentni, a tokom 2013. troprocentni privredni rast, uz uvećanje inflacije u ovoj godini za 4,5 odsto i opadajući trend inflatorne stope u 2013.
Procena MMF-a o rastu privrede Srbije u 2013. godini od tri odsto - otvara perspektivu, ali nova vlada će morati u prvoj godini mandata da hrabro vuče poteze, sa ciljem da se uvede red u domaću ekonomiju, ukazao je Bajec.
Poslednji aranžman s MMF-om, vredan oko 1,1 milijarde evra, "zamrznut" je polovinom februara ove godine, jer je Vlada Srbije budžetom za 2012. predvidela fiskalni deficit najmanje za jedan odsto BDP-a veći nego što je dogovoreno tokom revizije aranžmana krajem 2011. godine.
MMF je tada saopštio da očekuje da će fiskalni deficit u ovoj godini dostići najmanje 5,25 odsto, umesto 4,25 odsto BDP koliko je predviđeno fiskalnim programom iz novembra prošle godine.
Uz to, MMF je preporučio povećanje stope poreza na dodatu vrednost "koja je i dalje jedna od najnižih u regionu" i proširenje poreske osnovice poreza na dobit preduzeća, zakona o imovini i na dohodak građana.
