Izvor: RTS, 16.Okt.2011, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik Martinu Luteru Kingu
Poznatom borcu za ljudska prava Martinu Luteru Kingu otkriven spomenik u Vašingtonu na mestu gde je pre 48 godina, pred 250.000 ljudi održao, sada već legendarni, govor "Imam san".
Hiljade ljudi, svih rasa i uzrasta, okupilo se u Vašingtonu na otkrivanju spomenika borcu za prava crnaca i dobitniku Nobelove nagrade za mir Martinu Luteru Kingu.
Na ceremoniji otkrivanja spomenika, američki predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Barak Obama rekao je da posao koji je započeo poznati borac za ljudska prava još nije završen, ali da, koliki god bili izazovi, dolaze bolja vremena.
"Da je King živ, podsetio bi nas da nezaposleni čovek može da ospori preterivanja Volstrita, a da ne demonizuje sve koji tamo rade, da biznismen može da ima teške pregovore sa sindikatima, a da ne osporava pravo na kolektivno pregovaranje, da mi možemo žestoko da se sporimo oko obima i uloge vlade, a da se ne dovodi u pitanje naša ljubav prema ovoj zemlji", rekao je Obama.
Govoreći pred hiljadama okupljenih, američki predsednik je istakao da je King svojevremeno uzburkao američku savest, ali je zbog toga tu zemlju učinio boljom.
"Bez njega", rekao je Obama, "Amerika možda ne bi imala hrabrosti da postane to što je danas. Naš rad, njegov rad, još nije završen. Veliki izazovi, velike promene su pred nama", rekao je Obama u dvadesetominutnom govoru.
Spomenik je postavljen na Nacionalnom šetalištu u centru Vašingtona, gde se nalaze spomenici najznačajnijim predsednicima SAD, kao i obeležja američkih ratova. King je prvi crnac koji ima spomenik na Nacionalnom šetalištu.
Na tom prostoru, ispred spomenika Abrahamu Linkolnu, tokom velikog protestnog marša 1963. godine, King je održao svoj najpoznatiji govor.
Desetak metara visoka skulptura isklesana u komadu granita, postavljena ispred dve kamene gromade delo je kineskog umetnika Lei Jihsin, koji je za takav dizajn, kako kaže, bio inspirisan Kingovim poznatim govorom "Imam san" iz 1963. godine, u kome je rekao - "Iz planine očaja, kamen nade".
Na spomeničkom kompleksu ispisano je ukupno 14 poznatih Kingovih citata.
Kingov početak
Martin Luter King, tada sveštenik jedne crkve u Alabami, nalazio se na čelu bojkota autobusa u gradu Montgomeriju, koji su tamošnji crnci sprovodili tokom 1955. i 1956. godine u znak protesta zbog rasne segregacije.
Taj bojkot je doveo do odluke Vrhovnog suda SAD kojom su zakoni o rasnoj segregaciji u autobusima proglašeni neustavnim. King je zatim izabran za predsednika Organizacije južnjačkih hrišćanskih vođa, koja je predvodila rastući pokret za građanska prava crnaca i delovala po ideologiji nenasilne borbe Mahatme Gandija.
King se 1963. godine našao na čelu mirnog marša 250.000 ljudi za građanska prava u Vašingtonu, gde je održao čuveni govor "Imam san" o viziji društva koje ne poznaje rase.
Američki Kongres je sledeće, 1964. godine, usvojio istorijski Zakon o građanskim pravima, a King je sa 35 godina postao najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Martin Luter King ubijen je 1968. godine u atentatu u gradu Memfis, u državi Tenesi, gde je pružao podršku radnicima komunalnih preduzeća.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
