Izvor: Politika, 25.Dec.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snouden: Moja misija je završena
Jedini cilj mi je bio da javnosti omogućim da kaže svoje o tome kako se vlada, kaže najpoznatiji američki begunac u prvom direktnom intervjuu koji objavljuje „Vašington post”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Moja misija je završena... Uveren sam da je cena otvorene debate o ovlašćenjima naše vlade manja od opasnosti njihovog rasta u tajnosti, što je direktna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretnja demokratskoj vladavini.”
Ovo su ključne poruke iz prvog intervjua „licem u lice” koji je Edvard Snouden dao nekom novinaru. Jedinstvenu priliku da sa njim razgovara čak „više od 14 sati” imao je Barton Gelman, koji je posle 21-godišnje karijere u „Vašington postu” slobodan novinar i publicista i predavač na Univerzitetu Prinston.
Edvard Snouden, koji je u tradicionalnom izboru „Ličnosti godine” nedeljnika „Tajm” za tu titulu bio najbliži konkurent laureatu, papi Franji, kopirao je zasad nepoznatu količinu (prema poslednjim procenama čak 1,7 miliona) tajnih dokumenata NSA i time, kako konstatuje Gelman, „osvetlio globalni sistem za nadzor koji je u ime nacionalne bezbednosti stvoren posle 11. septembra 2011”. „Amerikancima je otkrio istoriju za koju nisu znali da je imaju”, kaže još američki novinar.
Ni u ovom tekstu nema definitivnog odgovora na centralnu dilemu – da li je Snouden saboter nacionalne bezbednosti svoje domovine ili heroj javnosti. Intonacija teksta, ali i najnoviji događaji – presuda federalnog suda u Vašingtonu, u kojoj se metode NSA nazivaju „orvelskim” i gde se navodi da su sumnjive ustavnosti i preporuke predsedničke komisije Beloj kući – vodu navode na ovo drugo.
U razgovoru sa Gelmanom, Snouden je rekao da ga je „za misiju odabrao sistem koji nije imao iole ozbiljan nadzor”. „Nisu me odabrali kao pojedinca sa jedinstvenim sposobnostima, već sam jednostavno imao priliku da uradim ono što sam uradio – neko je morao da bude prvi.”
Prvi put je izneo da je o preterivanjima u sistemu razgovarao sa nekim kolegama dok je bio u stanici NSA na Havajima. Kaže da je njih 15 bilo zaprepašćeno kad im je demonstrirao jednu pretragu koja je grafički pokazala da se prikuplja „više podataka o Americi i Amerikancima nego o Rusiji i Rusima”.
Objasnio je i da je tri godine pre toga, dok je službovao u Japanu, šefovima NSA predlagao da se uvede dvostruki ključ za kopiranje podataka iz centralnog sistema – što je učinjeno tek kad je počelo objavljivanje dosijea koji je on kopirao i izneo.
NSA, sa kojom je kontaktirano pre objavljivanje ovog intervjua, saopštila je, međutim, da je njena istraga pokazala da nema dokaza za ove tvrdnje.
Elaborirajući konstataciju o „kompletiranoj misiji”, Snouden je rekao da je „već pobednik”. „Čim su novinari prionuli na posao, pokazalo se opravdanim sve što sam započeo. Zato što – zapamtite – ja nisam želeo da promenim društvo, već da mu pružim šansu da odluči treba li da se menja.” „Sve što sam hteo bilo je da javnosti omogućim da kaže svoje o tome kako se vlada.”
Njegovo polazište je bilo da „opasna mašina masovnog nadzora raste bez kontrole”. Oni koji je trebalo da nadziru nadzornike: Kongres i tajni sud, „bili su manipulisani od strane agencije koju je trebalo da kontrolišu. Pravilima tajnosti podignut je zid da se spreči javna debata”.
Snouden smatra da je učinio više nego što se nadao. Naviknuta da posmatra, a da ne bude posmatrana, NSA je danas pod ispitivačkom lupom, pod kojom nije bila od svog osnivanja. „Nije mi bila namera da srušim NSA”, obrazlaže. „Ja i sada radim za NSA, ali samo ona to ne razume.”
Kritičan je i prema predsedniku Obami. „Ono što je otkriveno, to su obmane vlade” – kaže, pominjući ono što je iz Bele kuće saopšteno posle početnih otkrića o špijuniranju NSA u Nemačkoj – „da mi u Nemačkoj poštujemo nemačke zakone i nikad ne nadziremo nemačke građane.” „Slagali smo jednu stranu zemlju, pred očima Kongresa”, kaže Snouden.
On je opovrgao spekulacije iz optužnice, podignute u avgustu, da je u „ukradenu državnu imovinu”, kopiranu arhivu, ugradio mehanizam koji se u obaveštajnom žargonu naziva „okidač mrtvog čoveka” – automatsko obelodanjivanje svih dokumenata u slučaju da bude uhapšen ili mu se nešto drugo dogodi – jer bi to bio poziv da bude ubijen i „ne bi imalo nikakvog smisla”.
Nije, međutim, odgovorio na pitanje gde su ti dokumenti, ali kategorično tvrdi da ih nije izložio kineskim službama dok je bio u Hongkongu, niti ih je poneo u Rusiju, jer je – objašnjava – između ostalog, u NSA bio i instruktor za bezbedan rad u „digitalnom okruženju visokog rizika”. „Nemam nikakav sporazum sa ruskom vladom”, tvrdi.
Nije želeo da razgovara o svom ličnom životu, a Barton Gelman opovrgava prognozu bivšeg direktora NSA i CIA Majkla Hajdena da će, kao prebezi pre njega, i Snouden u Moskvi završiti kao alkoholičar, jer „ne pije i nikad nije pio”.
Snouden se, međutim, poverio da je Moskvu izabrao samo zato što posle poništavanja njegovog pasoša nije bilo druge opcije. „Nema dokaza da sam lojalan bilo kojoj drugoj zemlji osim SAD”, poručio je. „Pobegao sam od vlade i javnosti”, glasi njegova druga ključna poruka,a, po svoj prilici, to mu je i poslednja linija odbrane.
Milan Mišić
objavljeno: 25.12.2013.
