Izvor: Politika, 09.Apr.2014, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simbolično otopljavanje odnosa Kine i SAD
Američki taktičnost prema Kini tumači se kao protivteža neslaganju sa Rusijom. – Kinezi omogućili Čaku Hejgelu da poseti njihov nosač brodova
Dok se još ne nazire izlaz iz ćorsokaka u koji su zapali odnosi sa Rusijom, Vašington pokušava da predupredi eventualnu krizu u odnosima sa još jednim velikim igračem – Kinom. U teritorijalnim sporenjima koja opterećuju odnose Kine i američkog saveznika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Japana, SAD ne mogu da ostanu po strani, pa pokušavaju da izbalansiraju taktiku po kojoj bi jasno pokazale odlučnost u zaštiti Tokija, ali da istovremeno ne povrede Kineze i isprovociraju ih da promene za zasada nedefinisan stav o pitanju Ukrajine i Krima.
U tom svetlu se komentariše i poseta američkog sekretara za odbranu Čaka Hejgela kineskom nosaču aviona „Ljaoningu” pre dva dana, koja ima više simboličan značaj nego što je u pitanju otkrivanje nekakve strogo čuvane vojne tajne.
Istina, ovo je prvi put da strani zvaničnik visokog ranga poseti kineski vojni objekat, ali plovilo teško više od 60.000 tona, koje je Kina 1998. kupila od Ukrajine, predstavlja tek platformu za mornaričke vežbe. Potencijali „Ljaoninga” kao buduće uzdanice kineske mornarice tek treba da se ostvare.
„Pokazujući mu brod koji je sagrađen u Ukrajini osamdesetih godina i koji se koristi samo kao poligon za vežbanje i nije u punoj funkciji, Kinezi drže američkog sekretara za odbranu podalje od mnogo delikatnijih arsenala, kao što su raketni program ili podmornice”, tvrdi za Rojters Ijan Stori, iz Instituta za studije jugoistočne Azije u Singapuru. On dodaje da Kina proizvodi podmornice, brodove, balističke rakete protiv brodova i da je sprovela testiranje naprednih tehnologija za uništavanje raketa u vazduhu.
Od upotrebne vrednosti nosača aviona ipak je daleko važnija diplomatska vrednost Hejgelove posete. On u Kini boravi kao gost na Mornaričkom simpozijumu zapadnog Pacifika, na koji su pozvane sve zemlje regiona – osim Japana.
Amerika je odgovorila tako što je i ona odbila učešće u mornaričkoj smotri, ne poslavši nijedno svoje plovilo. Ona svečanostima prisustvuje samo kao posmatrač. Kompromisan stav Vašingtona ocenjuje se kao jedan od razloga zbog kojih je Peking napravio presedan i na dva sata primio Hejgela na nosaču aviona. To je ujedno i odgovor na prozivke na račun manjka transparentnosti u vojnim kapacitetima, koja se, naročito u poslednje vreme, spočitava Kini.
Državna novinska agencija Sinhua je neposredno po Hejgelovom dolasku objavila komentar gde upozorava da američki sekretar za odbranu mora da pokaže da je iskren u pogledu popravljanja odnosa dveju sila i da Amerika mora da uveri Kinu u svoje dobre namere.
„Kao prva i druga svetska ekonomija, Kina i Amerika imaju zajednički interes da oforme stabilno okruženje koje bi olakšalo ekonomski prosperitet. Ni jedna ni druga, kao ni globalna ekonomija uopšte, ne mogu da priušte konflikt”, navela je Sinhua.
Osim toga, Peking bi mogao američkom gostu da saopšti da očekuje od SAD da će se uzdržati od zauzimanja strana u teritorijalnim sporovima koje Kina vodi sa nekoliko svojih suseda, među kojima su i američki saveznici Japan i Južna Koreja. Da to neće baš lako ići bilo jasno samo dan pre Hejgelovog dolaska na „Ljaoning”, kada je u okviru svoje azijske turneje pre Kine posetio Tokio i tamo u svetlu dešavanja na Krimu iskazao zabrinutost zbog kinesko-japanskog spora. On je poručio da je ruska aneksija Krima izazvala zabrinutost među američkim saveznicima u oblasti Pacifika i drugim delovima sveta, naročito na relaciji Peking–Tokio, te da će iskoristiti posetu Kini da izvrši pritisak na Peking da svoju „veliku snagu koristi razumno, kao i da poštuje susede”.
Japan i Kina se spore oko arhipelaga u Istočnom kineskom moru i neki analitičari su upozorili da bi postupak Rusije u Ukrajini mogao ohrabriti Kinu ili druge sile da jednostranim potezima pokušaju da reše teritorijalne sporove.
„To je prilično predvidljiva reakcija, ne samo zemalja u ovoj oblasti, ovom regionu, već širom sveta. To neminovno zabrinjava ostale države”, kazao je Hejgel novinarima pre sletanja u Japan.
On je istakao da su veze SAD i Japana u oblasti odbrane proteklih godina ojačane i da SAD u toj zemlji imaju napredni avion za nadgledanje, a u toku ove godine planiraju da tamo pošalju drugi radar za rano upozoravanje.
Žongliranje američke diplomatije između Rusije i Kine duhovito je formulisao „Njujork tajms” procenivši da će bez sumnje do kraja mandata Baraka Obame njegove glavne spoljnopolitičke preokupacije biti – kremljologija i sinologija.
Dragan Vukotić
objavljeno: 09.04.2014.
.jpg)
