Izvor: KMnovine.com, 29.Jan.2015, 04:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj i pravoslavlje
Jedno razmišljanje
Servilno lakejstvo koje prema Vučiću i ostalim marionetama Brisela, Vašingtona i ostalih globalističkih centara moći ima patrijarh Irinej i njegov pretpostavljeni, episkop Irinej Bulović, očigledno je da ima i svoje varijacije. Ta varijacija ogleda se u „repovima“ ekumenista.
Ison, tj. bas-gitara svakoj izdajničkoj vlasti koja je vladala na ovim prostorima, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << države koja se „Srbijom“ samo zove, a de fakto je Beogradski Pašaluk, uvek je bio episkop Bulović. Irinej Bulović je bio u vreme patrijarha Pavla dominantna ličnost koja je određivala okruženje p. Pavla. Dolaskom, p. Irineja Gavrilovića na vlast, Bulović je postao još glasniji i Gavrilović može da bude srećan što ga slikaju i nazivaju u medijima patrijarhom, iako je on samo poslušnik u rangu iskušenika episkopa Bulovića.
Boris Tadić uz koalicione partnere, Palmu, Ivicu Dačića i penzionereKrkobabiće, ne bi mnogo mogao da učini u svom razaranju Srbije da nije imao podršku patrijarha Irineja Bulovića i drugog Irineja, koji je nekada bio poznat u svom Nišu kod cinika pod nazivom „crveni episkop“, pa onda „rotari-episkop“, da bi svoj maksimum doživeo kao „žuti patrijarh“. Bajden je osvojio Dečane u velikom stilu i tu nisu smeli šta da se prepiru sa Sinodom ni poznati opozicionari DSS, Dveri i SRS.
Kad je Tadić politički umirao, a Srbi na okupiranim prostorima se radovali njegovoj smrti verujući da „gore od Tadića ne može da bude“, Teodosije, Irinej i Irinej su, uz Vesnu Pešić koja je u izbornoj noći već, postala navijačica bivših radikala Tome Nikolića i Vučića, i uz Brisel, koji je proglasio pobedu SNS pre izbrojanih glasova, tada je, dakle, u izbornoj noći, i crkvena oligarhija osmehe posvećene Tadiću, zamenila za ljubav naprednjaka.
Proslava pobede SNS u Leposaviću. Govor drži jerođakon Siluan sa Svete Gore, pristalica Teodosija i Irineja.
U pobedničkoj noći, tamo gde su još Srbi držali vlast, na severu Kosova, održano je slavlje, a na slavlju se, kako i doliči takvim momentima, pojavio neki crkveni repić, neki momak, tj. monah sa Svete Gore koji je govorio na pobedničkoj konvenciji naprednjaka.
Potrebno je da postoje ovi diplomatski repići, jer ne priliči da u svako vreme deluje oligarhija vlasti. U nekim momentima, naročito kada je neprincipijelna politika u pitanju, koja se ne drži principa pravde, istine, ideologije, već principa ličnog bogaćenja, zadovoljenja samoljublja, ugodnosti; ovi diplomatski repići odigraju značajnu ulogu.
Irineji, Amfilohiji i njihova sekta poslušnika odigrali su bitnu ulogu, pre svega u integrisanju Srba KiM. u šiptarske institucije. Amfilohije je npr. prvi primio u crkvenom dvoru u Vučitrnu Tačijevog izaslanika za integraciju Srba severnog Kosova Iljbera Hisu, još 2010.
Kasnije je Irinej Gavrilović tražio da se ukloni krst sa barikada i podržavao je aktivnosti Borka Stefanovića, paganina iz redova tadašnjeg režima koji je bio poslan da uništi otpor Srba severnog Kosova NATO akciji integracije.
Posle paganina Borka, za uterivanje Srba u NATO-okupirano Kosovo, bio je poslan komunista Vulin. Naravno, i ovaj „antihrist“ je pre svoje misije sa poslušnicima iz redova SNS Kosova i Metohije, otišao po blagoslov, ili kako se već to zove, na Hilandar. Nekoliko, predizbornih fotki u Hilandaru, i kampanja za učestvovanje Srba na izborima pod okupacijom, i priznavanje te okupacije, mogle su da počnu. Komunista, omladinac Mire Marković, levičar, vučićevac Vulin je za svoj doprinos u uništenju Srba na KiM. dobio i Orden svetog Save od srpskog patrijarha. Za to vreme bivši radikali i bivši komunisti su u Briselu, uz prećutno slaganje crkvene oligarhije, potpisali ono što se u svim udžbenicima diplomatije može nazvati kapitulacija. Jedini episkop koji se oglasio protiv Briselske izdaje i nije učestvovao u njoj, bio je Episkop raško-prizrenski u egzilu Artemije.
Ipak, svoju podršku vlasti, sasvim neočekivano, jer očekivalo se da će imati obzira prema reakciji oslobođenog Šešelja, i izliv svog najočiglednijeg podaništva, portparol Sinoda Irinej Gavrilović i njegov pretpostavljeni, izlivaju u danima Božićnih praznika 2015. U naslovima svih medija čitamo da Irinej G.„veruje da će Vučić dići zemlju iz pepela“. Ako to povežemo sa proroštvima gospodina Vučića, da se dan izlaska iz krize očekuje za 2015., 2016., 2018… (izgleda da je preskočio, misterija je zašto, 2017.), možemo reći da se stvara u Srbiji nova sekta mesijanizma. Mesija je, zasada, Vučić, njegove poruke o početku hokus-pokus raja su sadržaj učenja sekte, a kvazi-apostoli su crkvena oligarhija i drugi mediji evropske Srbije.
Šta je sa opozicijom? Zar i oni veruju u Vučića? Oni ne veruju, ali ne sme se protiv Sinoda. Kako objasniti da se ni svemoćni Šešelj, koji nije ustuknuo ni protiv „strašnog“ Haškog tribunala, ne protivi ovoj koaliciji na vlasti? To je, možda, najveća enigma. Čini se da bi se ujedinjenjem onih snaga koje se bore za nacionalnu odbranu od uništenja Srbije koju zagovara osovina Brisel-Vašington-Berlin i onih snaga koje se bore za čistotu Vere Pravoslavne stvorila jedna moćna koalicija koja bi mogla da zaustavi, uz pomoć Božju, dalje urušavanje Srbije i uopšte, Srpstva. Ipak, ujedinjenje nije na vidiku.
Vojislav Šešelj, zasada, pristaje da ćuti o izdaji otadžbine od strane Sinoda i njihovih pristalica, što ne znači da neće progovoriti. On ne može, tek tako da se bori za čistotu Pravoslavne Vere, jer je dočekan po puštanju iz Brisela pečenim prasencetom u posni dan. Za sebe kaže da je jeretik i Boga ne prihvata pravoslavno, već kao filosofski mislilac (snimak gde od 41. min. govori o religioznosti). Poslednja dodela nagrade Belog Anđela je, možda, pokušaj sinodalaca i onih koji stoje iza njih, da se kupi dalje ćutanje nacionalne struje u srpskom narodu, i da ta struja ostane odana ekumenističkom vrhu, ma kakav da je.
Episkop Filaret dodelio je nagradu Šešelju posle medijske kampanje koja je krajnje urušila Filaretov ugled. O njemu su mediji, na sva usta, govorili kao lopovu, nasilniku, razvratniku, homoseksualcu… Samo dva dana pre dodele nagrade Belog Anđela Šešelju, desilo se da on ode da služi baš u manastiru Kumanici, gde je izuzetno nepopularan i gde ga narod proziva zbog nemilosti prema igumanu Nikolaju. Kad je on ušao u hram da odsluži liturgiju, vernici su mu okrenuli leđa i izašli napolje. Odslužio je liturgiju, kojoj je prisustvovalo samo njegovo obezbeđenje i nekoliko sveštenoslužitelja i monaha, dok je oko 700 vernika, po medijima, napustilo hram u znak protesta. Osim toga, vernici su pokrenuli peticiju sa više od 5.000 potpisa kojom daju podršku igumanu Nikolaju. (Vesti-onlajn)
Odluka, da se da orden Vojislavu Šešelju, ma šta da je činio dobro za Crkvu, posle nedavnog izvinjenja zbog „nepriličenih izjava“ episkopa Filareta na račun Ketrin Ešton i Angeli Merkel, kao i obećanja da „ovakve naše kritično izgovorene reči (originalna leksika) više neće ponavljati, pomalo začuđuje. Para koju je g. Šešelj ulagao u Crkvu možda nema ideologiju, ali ipak, dodela ovakvog priznanja u diktatorski usmerenoj Vučićevoj Srbiji, kada je Šešelj izbačen sa mas-medija, teško da nema političku konotaciju.
Dok je pre nekoliko godina na dodeli Ordena Belog Anđela Dačiću učestvovao čitav vrh današnje Beogradske patrijaršije, na dodeli iste nagrade Šešelju je bio prisutan samo Sergej Baburin, potpredsednik ruske Dume.
Na kraju, dozvolimo sebi jednu pretpostavku: Nije li episkop Filaret sa urušenim ugledom, samo jedan repić crkvene oligarhije koja vlada našim prostorima mimo crkvenih Kanona? Nije li njegova nagrada Šešelju pokušaj da se kupi vreme, da Šešeljevi radikali, među kojima ima veliki broj iskrenih rodoljuba, i dalje ostanu pod okriljem ekumenista iz Beogradske patrijaršije? Da li se na taj način kupuje Šešeljevo ćutanje o izdaji crkvenih lica i stvara lažna slika da u redovima ekumenista nisu svi jerarsi i vernici Vučićevog mesijanizma? Na taj način, zaustavlja se prirodna koalicija antiekumenista i rodoljuba koji, istina, nisu mnogo pismeni po pitanju Vere, ali su iskreni u svojim pobudama za odbranu Srbije, a ta koalicija bi mogla da utiče na rušenje marionetske vlasti u Srbiji.
Desi li se da narod, u sablažnjivim trenucima svoje istorije, napusti svoje svetosavske svetinje i ideale – svetosavsko sveštenstvo se ne sme povesti za niskim nagonima narodnim, nego visoko držati zastavu svetosavskog idealizma. Ako čak i mnogi sveštenici, i mnogi episkopi, iznevere Svetosavlje, pa ti ostaneš sam na svetosavskom putu, – i onda se ne boj, nego hrabro i čvrsto drži svetosavsku zastavu do kraja, do mučeničkog kraja i radosne smrti za svetosavske svetinje i ideale. (Sveti Justin Ćelijski)
Pogledajte takođe: IRODOVCI
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
