Izvor: Politika, 05.Sep.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Senka Iraka na Kapitol hilu
Obama dobio podršku kongresnih lidera za napad na Asadov režim, ali ne uspeva da slomi široki otpor ulasku u još jednu bliskoistočnu zbrku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pozicije Baraka Obame u ubeđivanju Kongresa i javnosti u neophodnost vojnog kažnjavanja sirijskog režima rastu, ali ostaju neizvesnosti oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toga da li će za to dobiti podršku nacionalnog parlamenta.
Pozicije su mu, u momentu kada je otputovao u Švedsku, usputnu stanicu ka krajnjem odredištu, Sankt Petersburgu, gde će prisustvovati samitu G-20 čiji je domaćin ruski predsednik Vladimir Putin, ojačane podrškom koju je dobio od lidera republikanaca Džona Bejnera i Erika Kantora, ali to se ovde ne tumači kao garancija da će većina kongresmena u Predstavničkom domu glasati „za”. Trenutno je u središtu stočlani Senat, koji je u utorak održao javnu raspravu o zahtevu Bele kuće da dobije zeleno svetlo za intervenciju, a juče tajnu.
Obama je ulogu ubeđivača skeptičnih senatora poverio udarnoj trojci iz svog tima za nacionalnu bezbednost: državnom sekretaru Džonu Keriju, šefu Pentagona Čaku Hejgelu i načelniku Združenog generalštaba oružanih snaga, generalu Martinu Dempsiju.
Rasprava u Spoljnopolitičkom komitetu trajala je skoro četiri sata i njen jedini konkretan rezultat je da su republikanci i demokrate postigli konsenzus o izmenama u rezoluciji koju je predložila Bela kuća, tako što bi (eventualna) podrška za intervenciju imala dva uslova: da bude ograničena na 60 dana (sa mogućnošću jednog produžetka od još 30) i zabranom ulaska američkih vojnika u na sirijsku teritoriju.
U ulozi glavnog Obaminog advokata bio je Džon Keri koji je u uvodnom izlaganju izneo nekoliko, sa stanovišta Bele kuće, ključnih argumenata: da bi, ako SAD ne kazne Asada zbog upotrebe bojnih otrova protiv sopstvenog naroda, to ohrabrilo diktatore i ekstremiste širom sveta („ako ništa ne uradimo, kakvu poruku šaljemo Iranu i Severnoj Koreji?”), tvrdeći pri tome da bi „posledice nečinjenja bile veće od onih ako se nešto preduzme”.
Keri je ocenio i da nije u pitanju Obamina „crvena linija”, već i „ona koju su postavili i Kongres i ceo svet”. Izneo je i da je obaveštajno dokazano da je napad pripremio i izvršio Asadov režim i da za to postoje „fizički dokazi”.
Članovi Spoljnopolitičkog komiteta nisu bili spremni da argumente Obaminih saradnika uzmu zdravo za gotovo.
„Posle fijaska u Iraku i dekade rata, kako ova vlada može da garantuje da će naša vojna akcija biti ograničena”, pitao je senator Tom Judal, demokrata iz Nju Meksika.
Kongresna i šira nacionalna debata o svrsishodnosti kažnjavanja Asada vodi se u debeloj senci Iraka i laži na osnovu kojih je započet tamošnji rat koji je Ameriku oslabio i u velikoj meri kompromitovao, a front otpora ulasku u još jednu bliskoistočnu zbrku je širok.
Iako Bela kuća insistira da su dokazi da je Asad upotrebio zabranjeno hemijsko oružje ovoga puta sasvim pouzdani, pažljivije čitanje novinskih izveštaja to demantuje.
Dok se u Vašingtonu, na primer, tvrdi da je u napadu 21. avgusta poginulo oko 1.400 civila, od toga 400 dece, britanski izveštaji govore o „najmanje” 350 nastradalih. Francuske službe pak tvrde da su naredbu za taj napad mogli da izdaju samo Asad i njegovi najbliži doglavnici, a njihove američke kolege su na poverljivom brifingu za kongresmene iznele da nema dokaza da je to naredio baš Asad, ali da je to osim njega mogla da učini samo komanda vazduhoplovne jedinice 450 u čijoj je nadležnosti hemijski arsenal.
Među saveznicima, međutim, nema konsenzusa o motivu zbog koga je preduzet taj napad, s obzirom na to da su režimske snage u tom momentu imale inicijativu na bojištu građanskog rata.
Zanimljivo je da je na Obaminu stranu stao i uticajni jevrejski lobi, Američko-izraelski komitet za javne poslove (AIPAK), čiji aktivisti posećuju i telefonom pozivaju kongresmene ubeđujući ih da podrže intervenciju, jer je ona i u interesu bezbednosti Izraela.
Podrška je došla i sa još jedne neočekivane strane: milijarder Šeldon Anderson, koji je prošle godine uložio 70 miliona u kampanju Mita Romnija, Obaminog izazivača na izborima, ovoga puta smatra da je predsednik u pravu kada zagovara vojnu intervenciju. To je bio povod da agencija Blumberg u svom komentaru konstatuje da je to „vrhunska ironija”: „Predsednik Barak Obama koji traži da kazni jednu arapsku državu zbog kršenja međunarodnih normi o korišćenju oružja za masovno uništenje, oslanja se na jastrebove među republikanskim senatorima i na glavni proizraelski lobi da bi svoju poruku prodao Kongresu.”
----------------------------------------------------------------------
Udar na međunarodni poredak
Vašington – „Ako SAD započnu napad bez ovlašćenja Saveta bezbednosti, prekršiće najtemeljnije međunarodno pravilo – zabranu upotrebe oružane sile za bilo šta osim samoodbrane”, tvrde u kolumni koju je objavio „Njujork tajms” profesori međunarodnog prava sa univerziteta Jejl Una Hatavej i Skot Šapiro.
Ovo pravilo je bitnije za međunarodnu bezbednost od upotrebe hemijskog oružja, smatraju profesori. Obama ne može napad da opravda nikakvom direktnom pretnjom SAD, niti Turskoj, članici NATO, da bi se primenila doktrina kolektivne odbrane. Bez odobrenja Saveta bezbednosti nije, takođe, validna ni doktrina „odgovornost da se zaštiti” koja državama omogućava da intervenišu u situacijama humanitarnih katastrofa.
Profesori ističu da ni NATO intervencija 1999. na Kosovu nije presedan, iako je pravdana kao „nelegalna, ali legitimna”, dodajući da je generalni sekretar UN Ban Ki Mun i danas pri stavu da upotreba sile u međunarodnim odnosima mora da bude u skladu sa Poveljom UN.
Milan Mišić
objavljeno: 05.09.2013.
