Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sendi” ostavio pustoš
Najmanje 17 poginulih, bez struje 7,5 miliona ljudi, velika šteta u Njujorku i 15.000 otkazanih letova samo su deo učinka najveće oluje u istoriji SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Sendi” je protutnjao mada će proći još nekoliko dana dok se potpuno smiri; najgore je prošlo, a šteta koja se tek sagledava veoma je velika.
„Superoluja”, koja je posle sporog putovanja iz Kariba gde je pre sedam dana začeta, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponedeljak uveče po lokalnom vremenu konačno je pogodila istočnu obalu Amerike, ne toliko snažno – bilo je i jačih uragana – koliko široko. Olujni front je obuhvatio područje od Južne Karoline do kanadske granice, najnaseljeniji deo Amerike u kojem živi i radi oko 60 miliona ljudi, sa vitalnim objektima ekonomije i infrastrukture. Svi su znali da nepogoda dolazi, ali malo šta su mogli da učine da njen udar zaustave – sem da se sklone, ili. tamo gde je to bilo neophodno, evakuišu.
Nisu svi podjednako loše prošli. Glavni udar je otrpeo poznati turistički centar Atlantik siti u državi Nju Džersi, južno od Njujorka. Njujork siti, najveći američki grad, u državi Njujork, takođe je platio visok danak nepogodi: južni delovi Menhetna, gde je Volstrit, sedište američke i globalne finansijske industrije, poplavljen je i delimično je bez struje.
Uragan, čija se vazdušna masa okretala u smeru suprotnom od kazaljke na satu, vodu sa okeana je terao na kopno, što je, potpomognuto većom no inače, plimom zbog punog meseca, proizvelo velika izlivanja. U Bateri parku, na južnom obodu Menhetna, vodostaj je bio čak za četiri metra veći od redovnog!
Sasvim je poplavljeno i obližnje gradilište novog Svetskog trgovinskog centra, na istom mestu gde su teroristi Al Kaide srušili dve kule starog 11. septembra 2001. Pored jedne od novih kula, 90-spratnog nebodera od čelika i stakla koji još nije dovršen, oluja je prelomila radni krak oko 300 metara visoke dizalice, koji još zloslutno visi i ljulja se, preteći okolnim zgradama.
Usred oluje u Njujorku se zatekla i naša operska diva Jadranka Jovanović, koja je u četvrtak u čuvenom Karnegi holu trebalo da održi svoj prvi koncert, uz klavirsku pratnju Nikole Rackova. Ta predstava, kao i sve druge, uključujući i one brodvejske, odložena je – nova je zakazana za nedelju.
Da nevolja bude veća, pored velike vode i sa neba i sa mora, u jednom naselju opštine Kvins izbio je veliki požar u kojem je izgorelo čak 80 kuća!
Sigurno je da će za iole kompletnije sagledavanje ukupne štete od nepogode proći bar nedelju dana, koliko će prema proračunima meteorologa trebati i da se nepogoda sasvim smiri. Ali već prve procene govore da će se meriti milijardama.
Oko 7,5 miliona korisnika u 15 federalnih država je bez struje. U Nju Džersiju tri grada su skoro sasvim pod vodom. Otkazano je oko 15.000 letova i proći će dani pre nego što se time proizvedeni haos raščisti. Njujorška berza je prvi put od 1888. zatvorena dva uzastopna dana, i juče su u Njujorku i Vašingtonu stajali vozovi podzemne železnice, s tim što će neke linije u Njujorku biti zatvorene duže od drugih, s obzirom na to da će ispumpavanje vode iz njenih tunela biti veoma komplikovana i duga operacija.
Vašington je prošao bez dramatične štete, ako se izuzmu iščupana stabla koja su zaprečila mnoge ulice i prekinuti elektrovodovi i telefonski vodovi. Većina federalnih službi je, međutim, i juče bila zatvorena, kao i škole i koledži. Pre podne je još padala kiša, ali je vetar sasvim prestao.
Naređenje da se evakuiše imalo je oko milion ljudi, ali nisu svi poslušali. Srećom, broj žrtava, prema početnim izveštajima, nije velik: poginulo je oko 17 ljudi, mahom od pada stabala na njihove kuće ili automobile, ili od strujnih udara.
Ne toliko štetu koliko broj žrtava svakako je umanjio efikasan sistem za uzbunjivanje i dobra koordinacija Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) sa lokalnim vlastima. U tome je zapažena veoma konstruktivna uloga predsednika Baraka Obame koji je prekinuo svoju predizbornu kampanju i vratio se u Vašington, da bi se naciji obratio kratkim i trezvenim govorom u kojem je građane pozvao da slušaju uputstva lokalnih vlasti. Sa guvernerima pojedinih država potom je konferisao iz sedišta FEMA, ali i iz Situacione sobe Bele kuće, koja se inače koristi samo za ratna većanja.
Svoju kampanju suspendovao je i njegov rival Mit Romni, premda mediji nisu propustili da podsete na njegovo zalaganje da se FEMA i uopšte uloga vlade u Vašingtonu u ovakvim situacijama radikalno smanji ili sasvim eliminiše, jer će to po njemu efikasnije raditi vlasti na lokalu, a pogotovo privatni sektor. Najveću žaoku mu je u uvodniku uputio „Njujork tajms”, zaključkom da su „oni na putu uragana ’Sendi’ bili srećni što razumna politika još nije bila zamenjena ideologijom”.
Da je Obama politički poentirao potvrdio je i istaknuti republikanac, guverner Nju Džersija Kris Kristi, pohvalivši predsednikovu odluku da i pre udara „Sendija” u njegovoj državi proglasi vanredno stanje, što mu je omogućilo korišćenje federalnih fondova za ovakve situacije i koordinaciju sa ekspertima FEMA. „Obama je učinio sve što se moglo očekivati od odgovornog predsednika”, pohvaljen je šef države i u onlajn komentaru uglednog mesečnika „Njujorker”.
Noć udara „Sendija” pokazala je i moć ovdašnjih medija, pre svega televizijskih mreža, koje su dejstvo nepogode sa mnogo mesta istovremeno direktno prenosile, iz minuta u minut. Naročito je zapaženo požrtvovanje reportera i kamermana Si-En-Ena, koji su u službenim crvenim jaknama u nekoliko slučajeva bili i u ulozi živih merača vodostaja: u ranim javljanjima voda im je bila do kolena, da bi se kasnije gledaocima obraćali sa istih mesta – sa vodom do struka.
„Sendi” je već juče ujutru „degradiran” u „posttropski ciklon”, čija će snaga u sledećih nekoliko dana iščileti, mada još ima potencijala za dodatnu štetu. Meteorolozi su u međuvremenu objasnili i njegove „megakarakteristike”, odnosno zašto nije, kao i većina uragana, jednostavno utihnuo iznad okeana.
Objašnjenje je da je na svom prirodnom putu, od Jamajke gde je formiran, duž istočnog priobalja kontinenta, ali na bezbednoj distanci, naišao na zid hladnog vazduha sa Severnog pola, koji mu je tok skrenuo ka jedinom mogućem pravcu – na zapad. Jednom preusmerena ka kopnu SAD, ova „superoluja” nije mogla da bude zaustavljena.
Milan Mišić
objavljeno: 31.10.2012
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
