Izvor: Politika, 20.Jan.2013, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubistvo hakera
Koban nesporazum sa pravosudnim sistemom mladog kompjuterskog genija Arona Švarca
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Bio je to rasplet koji niko nije očekivao: u petak 11. januara, prijatelj koji je došao u posetu našao je Arona Švarca obešenog u svom stanu.
Bila je to vest za sve medije: život je sebi oduzeo 26-godišnji kompjuterski genije, koji je još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao tinejdžer u zdanje interneta ugradio jednu od važnih cigli, a sazrevši, postao jedan od boraca za njegove apsolutne slobode. Onlajn su se odmah pojavili mnogi tekstovi koji su osvetljavali njegovu biografiju i zasluge u ovoj oblasti.
Aron Švarc je međutim bio i haker, kompjuterski provalnik, što je u početku bila zabava informatički veštih klinaca, da bi se u poslednjoj deceniji to pretvorilo u opasan sajber-kriminal, pa i moćno oružje u novoj vrsti ratovanja među državama.
Danas u stvari postoje dve vrste hakera: jedni nose crne, a drugi bele šešire. Dok prvi u velike i male institucionalne sisteme upadaju da bi ukrali poslove, tehnološke i državne tajne ili opljačkali banke, drugi to rade da bi pokazali kako je svestrano čudo interneta, jedna od najvećih „mašina” koju je stvorila civilizacija, ipak nesavršeno i apsolutno nedovoljno zaštićeno.
Aron Švarc je nosio sivi šešir, sa mnogo većim procentom belog nego crnog. Počinio je krivično delo za koje je zaprećena duga zatvorska kazna – ali je malo onih koji sada, odajući mu poštu, smatraju da je bio kriminalac.
Sa 14 godina je napisao program poznat kao skraćenica RSS, koji korisnicima interneta omogućava da im novosti sa sajtova koje prate stižu automatski, kad god se sadržaj promeni, što je jedan od danas najkorišćenijih onlajn servisa.
Kasnije, postao je „haktivista”, „haker s misijom”: zagovornik principa da informativno blago interneta mora da bude pristupačno svima, a ne samo onima koji željene informacije mogu da plate. U tom svojstvu je bio i saradnik Centra za etiku pri Harvard univerzitetu.
Federalna tužiteljka Karmen Ortez, zadužena za državu Masačusets, podigla je protiv njega optužnicu po kojoj je, provalivši u kompjutersku bazu podataka čuvenog Masačusets instituta za tehnologiju (elitnog privatnog univerziteta osnovanoj još 1861) između 24. septembra 2010. i 6. januara 2011. počinio čak 13 krivičnih dela, za koje je mogao da dobije kaznu zatvora i do 35 godina.Švarc je uzeo poznatog advokata koji je delio njegovo mišljenje da nije učinio ništa loše, ali mu je predložio da se ipak nagodi sa tužiteljkom Karmen Ortez, poznatom po svojim liberalnim stavovima: mentor joj je svojevremeno bio senator Edvard Kenedi, a pre četiri godine imenovao ju je Barak Obama.
Za priznavanje krivice, čime bi se izbegao dug i skup sudski proces, advokat je tražio da njegov klijent bude osuđen samo uslovno.
Tužiteljka Orte.
je i sama nudila nagodbu, ali je insistirala da osumnjičeni ipak provede neko vreme u zatvoru, najmanje šest meseci.
Švarc je u MIT sistem provalio samo sa jednom namerom: da odande preuzme digitalne zapise svih naučnih radova koji se tamo čuvaju i čije čitanje MIT naplaćuje, da bi ih postavio na drugi veb-sajt na kome bi bili dostupni besplatno. Bio je dakle u ulozi sajber Robin Huda koji krade od bogatih da bi davao masama.
Uprkos tome, optužen je za tešku krađu i nanošenje velike štete. Po optužnici, reč je čak o četiri miliona naučnih radova za koje profesori koji su ih pisali nisu inače dobili honorar.
Švarc od svega nije imao nikakvu materijalnu korist, ali je tužiteljka Ortez smatrala da je „krađa – krađa, bez obzira na to da li se vrši kompjuterskom tastaturom ili gvozdenom polugom, bez obzira na to da li su ukradeni dokumenti, dolari ili podaci” – i da je „svejedno da li je ukradeno prodato ili poklonjeno”. U tom pogledu nije bila voljna da popusti.
To je mnoge ovde, posle Švarcovog samoubistva, podstaklo da zaključe da je on u stvari gurnut u taj očajnički čin. Njegova depresija posle podizanja optužnice bila je očigledna, mada niko nije slutio da će imati tragičan kraj.
Optužnica je, sa jedne strane, bila pravno validna, ali sa druge, s obzirom na počinjeno delo i posledice, ekstremna, pa i apsurdna.
Pogotovo što je „žrtva” MIT, univerzitet koji je takođe poznat kao borac za slobodan protok informacija, koji je od svojih profesora, koliko 2009, tražio da svoje radove učine besplatno dostupnim odmah posle objavljivanja. Naplata za njihovo čitanje, koju je Švarc svojom „krađom” pokušao da obesmisli, uvedena je međutim godinu dana kasnije.
MIT, uostalom, još ima reputaciju „raja” za hakere: među njegovim profesorima je i bivši kompjuterski provalnik koji je 1988. kažnjen zbog puštanja u opticaj jednog virusa.
Samoubistvo Arona Švarca je zato pod lupu stavilo i nepopustljivost tužiteljke Ortiz, ali i prilježnost u saradnji sa tužiteljkom uprave MIT.
U prvom slučaju insistiranje Karmen Ortez na zatvorskoj kazni kao delu nagodbe smatra se nepriličnim, jer je njegova krivica bila samo pretpostavljena, ali ne i dokazana.
Njoj se zamera i što je podlegla širem trendu u američkom pravosuđu koji ne služi toliko interesima pravde koliko države: da se osumnjičeni, pošto mu se zapreti mogućnošću drastične kazne, prinudi na nagodbu koja predupređuje suđenje i dokazivanje krivice, ali se ipak evidentira kao plus u karijeri tužioca u tom predmetu.
Što se MIT-a tiče, jedan broj studenata i profesora na ovim povodom pokrenutim internet debatama postavljaju pitanje zašto je univerzitet, s obzirom na svoju reputaciju oaze internet sloboda, uopšte insistirao na ovom slučaju.
Da je tužilaštvu predočeno da nisu pretrpeli štetu (koju su inače u pismu tužilaštvu zvanično procenili na 50.000 dolara) – jer zaista nisu, cela baza podataka je fizički ostala tamo gde je i bila – Švarc bi zbog svog „zločina bez žrtve” bio samo opomenut i svakako bi naučio lekciju.
Predsednik univerziteta je ovih dana, pod pritiscima profesora i studenta, naredio internu istragu o ovom fijasku. Tužilaštvo je ovaj predmet, zbog smrti osumnjičenog, stavilo ad akta, a Aron Švarc se preselio u internet istoriju.
Milan Mišić
objavljeno: 20/01/2013
