Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
„Mislimo različito, ali smo spremni da se ponašamo isto“, kažu lideri nove vladajuće većine. Da li to obećava korisnu vladavinu koalicije odobrene u Vašingtonu, Londonu, Briselu i Jagodini? Posle osmogodišnje vladavine demokratora koji se i kad misle isto ponašaju različito, došlo je do velikih i psihijatrijski zanimljivih promena. Neprilagodljivi Čeda pristaje da bude prilagodljiv i spreman je da podrži Borisa, ako se dokaže da je Boris ukrotio neukrotive. Oni koji su poslali živog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Miloševića u Hag, spremni se da se pomire sa onima koji su ga mrtvog dočekali u Beogradu i otpratili do Požarevca. Sad razumni politički epileptičari dokazuju nerazumnim političkim analitičarima da je nova vladajuća koalicija prirodna jer je Koštunica nastavio Miloševićevu politiku od koje se evropski SPS prihvativši ideju predsednika Tadića o „dva bola“, eto, bez trzavica, distancirao.
Političko venčanje vladajuće koalicije, uz otvoreno kumstvo američkog i engleskog ambasadora i Jagodine, podrazumeva pravo na razvod čim bilo koji koalicioni partner posumnja u iskreno dogovorenu i svačim plaćenu ljubav. Ako gospodin Dinkić ne bude mogao da izdrži Dačića ili Krokobabića pod Palmom, on će oboriti vladu koje će tek biti sastavljena i poverena na upotrebu novom mandataru. Mandatar nema pravo da bira svoje ministre, već su mu izabrani. A ministri nemaju rašta da razmišljaju o mandataru, već im je dodeljen.
Ako se gospodinu Dačiću pričini da gospodin Tadić vara njegovu stranku sa strankom gospodina Dinkića, Dačić će, sa ili bez pomoći Palme i Krokobabića, oboriti vladu. Vlada će opstati sve dok koalicioni partneri budu opraštali jedni drugima bivše, sadašnje i buduće grehe. Grešili smo, grešimo i grešićemo na putu u Evropu koji nema alternative.
Šta li će se tek dogoditi ako se gospodin Krkobabić, onako kako samo on ume, naljuti i odbije da na sledećim izborima bude najstariji poslanik?
Predsednik Tadić, nemarno i veruje državnički, nešto dozvoljava a ponešto ne dozvoljava, baš kao da je prevremeno uveo predsednički sistem koji mu se, izgleda, veoma dopada. Šta će, tako zapovedno raspoložen, učiniti 14. juna ako koalicija radikala, narodnjaka i socijalista bude poštovala svoje potpise na koalicionom sporazumu o gradskoj vladi. Može li Dinkić dozvoliti da gospodin Vučić bude predsednik gradske vlade, a gospodin Dačić prvi potpredsednik koalicije unapred proevropski skraćene Srbije? Gospodin Dinkić može, ako mu je po volji i ako se Vašington, London, Brisel, Jagodina i Krkobabić slažu, oboriti vladu u kojoj sedi gospodin Dačić. A kakva li je tek odgovornost gospodina Dačića? Hoće li zastupati ideju da oba sporazuma koji su potpisali socijalisti budu podjednako poštovana?
Čim su socijalisti pristupili proevropskoj osovini Tadić - Dinkić i potpisali trojni pakt Dinkić - Tadić - Dačić, konstituisana je Skupština Srbije. I eto Vlade.
Hoće li, ako gradski socijalisti budu ostali uz radikale i narodnjake, biti formirana gradska vlada koja nervira gospodina Dinkića, gospodin Dačić biti na strani svojih ili će na svoje poslati policiju jer bi upotreba vojske kojoj je predsednik Tadić Vrhovni komandant bila ocenjena kao prekomerna upotreba sile.
Dobro obavešteni izvori s kojih B92 pije vodu kažu da će demokratorska vlada proevropski skraćene Srbije imati podršku Vašingtona, Londona, Brisela i Jagodine, sve dok Dinkić ne osvoji Beograd bez kog mu je mrsko da vlada Srbijom.
Gospodin Dinkić je poslednji demokrator iz prve petooktobarske demokratorske ekipe sposoban da u ime Em-Em-Efa obori svaku vladu koja mu se ne dopada.
Pocetak interesantan, ostatak nezanimljiv i stereotipan...
