Izvor: Vostok.rs, 11.Jan.2014, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD žele da preplave Rumuniju teroristima
11.01.2014. -
Zahvaljujući zalaganju Vašingtona na teritoriji Rumunije može nastati žarište napetosti koje neće predstavljati glavobolju samo za ovu državu, već i za njene najbliže susede. SAD uz podršku UN pokušavaju da presele iz Iraka u Rumuniju nekoliko hiljada predstavnika Organizacije mudžahedina iranskog naroda (Modžahedin-e Halk). Briga takozvane civilizovane zajednice za radikale objašnjava se jednostavno: >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kao svoju misiju mudžahedini vide borbu protiv Irana koji je Zapad spreman da oslabi svim mogućim sredstvima.
Iran i Irak „Modžahedin-e Halk“ smatraju terorističkom organizacijom. Njegovo naoružano krilo – „Nacionalno-oslobodilačka vojska Irana“ – smatra se osnivačem Nacionalnog saveta otpora koji ujedinjuje sve opozicione snage ove zemlje. I dok je sredinom 60-ih godina prošlog veka „slavna“ istorija ljudi koji se nisu slagali s režimom šaha počela vrlo romantično – od ideje osnivanja besklasnog socijalističkog društva, kasnije se pretvorila u masovne terorističke aktove i diverzije. Usled snažnog otpora iranskih vlasti „Modžahedin-e Halk“ se prebacio u Iran s čije teritorije je učestvovao u oružanim napadima na teritoriju Irana za vreme iransko-iračkog rata, kao i u akcijama gušenja Kurda. Napadi na Iran su se nastavili i u toku narednih godina, ali sad već po nagovoru i pod kontrolom Sjedinjenih Država.
Ipak, bogata „radna biografija“ (oko 50 hiljada života, uključujući i najviše funkcionere Irana) nije smetala EU, a zatim i SAD da nedavno ovu organizaciju izbrišu sa spiska terorističkih. I sasvim je jasno zbog čega. Po formuli „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“ zapadni stratezi su postigli vrlo velike uspehe u korišćenju ovakvih šema u potrebnom trenutku: prvobitno su i oni članove „Modžahedin-e Halk“ smatrali teroristima.
Danas su namere Vašingtona da ih smesti u Rumuniju u najmanju ruku neadekvatne, smatra orijentalista Boris Dolgov.
- Ako se kod rumunskog rukovodstva budu pojavile izvesne sumnje, a one će se verovatno pojaviti, ono treba da se suprotstavi ovakvom koraku. Ova organizacija deluje protiv Irana, tamo je proglašena za terorističku, u njenom bilansu su teroristički napadi i atentati, odnosno čitav niz aktivnosti koje karakterišu terorističku organizaciju. Osim toga, namere SAD se kose s vidljivom tendencijom poboljšanja odnosa između Vašingtona i Teherana. A i situacija u regionu će se zaoštriti u slučaju da se u njemu pojave teroristi. Očigledno je da nisu raspoloženi za mirne odnose s predstavnicima drugih konfesija.
Zasad su pokušaji SAD neuspešni, čak iako su one izabrale zemlju koja u dobroj meri zavisi od politike Vašingtona. Ni za koga nije tajna da on javno i tajno pruža pokroviteljstvo Rumuniji i da je smatra objektom svojih geopolitičkih interesa u toku celog postsovjetskog perioda. I prirodno, ima prava da od nje traži nešto zauzvrat. U ovom slučaju, čini se da je cena previsoka.
Ipak, po nekim podacima, pitanje o preseljenju mudžahedina je razmatrano na decembarskom sastanku državnog sekretara SAD Džona Kerija i ministra spoljnih poslova Rumunije Titusa Korlaceana u Briselu. Uzgrad rečeno, godinu dana ranije su spremnost da prime deo boraca „Modžahedin-e Halk“ izražavale SRN i Albanija. Međutim, rukovodstvo organizacije insistira na kompaktnom smeštaju sve tri hiljade istomišljenika koji se nalaze u američkoj bazi u Iraku, što razume se, albanske i nemačke vlasti nipošto sebi ne mogu da dozvole: previše je opasno. Lideri terorista su se našli u pat poziciji. Niko ne želi da ih primi, a u samom Iraku se podvrgavaju raketiranju nepoznatih lica. Aktivisti organizacije za udare krive sadašnju vladu Iraka zbog toga što ona sama otvoreno insistira na preseljavanju radikala na neko drugo mesto.
Realizacija američkog plana je opasna, ali je malo verovatna, istakao je stručnjak Instituta za strateške ocene i analizu Sergej Demidenko.
- Preseljavanje velikog broja ljudi koji su prošli kroz ideološku i vojnu obuku u ne baš najstabilniji evropski region, neće doprineti spokojstvu. Ali, teško da će ovaj scenario biti realizovan. Čak i rumunskim vlastima je jasno na šta će naići. Borci imaju specifično psihološko i mentalno ustrojstvo. Orijentisani su na rat protiv nevernih, ništa drugo ne znaju da rade. Ali, ako scenario bude ostvaren, to će još više zaoštriti situaciju s islamskim radikalizmom u Evropi, tim pre što evropske specijalne službe ne mogu da učine ništa s članovima „Al Kaide“ koji aktivno deluju na jugu kontinenta.
Naravno, s izvesnim ogradama napori SAD u odnosu na „neprijatelje svojih neprijatelja“ se mogu smatrati plemenitima. Navodno, ne ostavljamo „svoje“ u nevolji. Tim pre što je u Rumuniji planirana izgradnja američke baze, gde sasvim lepo mogu da se smeste za prvo vreme. Uzgred rečeno, nedavni dogovori o iranskom nuklearnom programu u kojima su učestvovale SAD teško da će predstavljati prelomni momenat u sukobima dveju zemalja. Amerikanci se nisu odrekli svojih planova o lociranju sistema PRO u Evropi koji treba da zaštiti zapadni svet od "raketnog udara" Irana.
Pitanje o smeštanju u Rumuniju članova organizacije koja se svrstava u isti red s „Talibanom“ i „Al Kaidom“ danas ostaje isključivi prerogativ nacionalne vlade ove zemlje. I sva odgovornost za donošenje odluke takođe pada na nju. Uostalom, i vlasti susedne Ukrajine imaju razloga da se zamisle. Odlično obučeni teroristi u velikoj meri mogu dobro doći u nasilnom smenjivanju vlasti ili bar za „raspirivanje“ ionako nestabilne situacije. Jer, oni nisu navikli da sede besposleni.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije
