Izvor: Vostok.rs, 13.Jul.2011, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD se spremaju da osvoje naftni potencijal Venecuele
13.07.2011. -
Sve upornije dolazi u svest pomisao da Venecuela predstavlja sledeću granicu u globalističkom krstaškom pohodu SAD, čiji je cilj uspostavljanje kontrole nad rezervama nafte i gasa. Čini se neverovatnim da i posle toliko krvavih operacija u zemljama Azije i Afrike, bogatim naftom, koje su izveli Pentagon i specijalne službe SAD, Imperija još uvek ne kontroliše strateške rezerve venecuelanskih ugljovodonika. Prema približnim proračunima ima ih za 100 – 150 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godina intenzivne eksploatacije.
Vašington ima „gvozdeno" obrazloženje za osvajanje venecuelanske nafte: na čelu zemlje se nalazi Hugo Čaves - „antiamerički diktator", prijatelj braće Kastro, Iranca Ahmadinedžada, Libijca Gadafija, Sirijca Asada i još nekih političara, koji se nalaze na spisku za „čišćenje". Čaves se neracionalno odnosi prema korišćenju naftnog dolara, njime plaća izvoz svoje revolucije po kontinentu, stimuliše formiranje integracionih udruženje – sve bez SAD. Planira da Venecuelu pretvori u „regionalnu državu, naoružanu do zuba". Ali ako diktatoru oduzmemo njegove ogromne finansijske mogućnosti – svi njegovi projekti će se u trenutku raspasti u paramparčad.
U stalnom ratu SAD za naftu, pucnji protiv Venecuele odjekuju od decembra 2002. godine, kada su upravljači naftnom kompanijom PDVSA organizovali štrajk sa 20.000 radnika i službenika. Sabotaže na kompleksima za preradu nafte, kilometarski redovi na pumpama, kriza sa gasom za domaćinstva – računalo se da će to potpuno uzdrmati Čavesov režim. Međutim, njegovi saborci su ispoljili čvrstinu. Štrajk je u februaru 2003. godine poražen, i PDVSA je sasvim prešla u ruke države. „Peta kolona" koja je u kompaniji radila za interese SAD je otkrivena, mnoge vođe su pobegle u inostranstvo. Oko 15.000 naftaša je dobilo otkaz, a gubici kompanije su premašili 10 milijardi dolara.
Renesansa PDVSA je od strane bolivijskog rukovodstva i onog dela personala koji nije potpao pod ucene i pretnje zaverenika zahtevala neverovatnu snagu. Rad Čavesa na učvršćenju pozicija OPEK, određivanje pravila u vezi sa količinom nafte koja se eksploatiše, određivanje pravednih cena i t.d. je pomogao da tom kartelu porastu i autoritet i uticaj. OPEK je ojačao, stekao ozbiljan uticaj na međunarodnoj areni. Dosta koristi iz toga je izvukla i Rusija, jer njena ekonomija pluta zahvaljujući visokim cenama ugljovodonika. Podršku Karakasa u periodu ekonomske krize je dobila i socijalistička Kuba, čiji se brz krah nagoveštava već izvesno vreme.
Mračne prognoze analitičara koji sa naftnim kompanijama SAD i Zapadne Evrope sarađuju na osudi energetske politike Čavesa i njene „socijalne orijentacije", pravca ka „ povlašćenim isporukama" južnoameričkim potrošačima, uključujući i formiranje Petrokaribe, nisu se obistinile. Upravo naftni faktor Čavesovoj vlasti obezbeđuje i stabilnost, i njegov autoritet u međunarodnim krugovima. Venecuelanski rukovodilac uspešno dokazuje da je državna kontrola nafte važan element u obezbeđenju socijalno-političke stabilnosti zemlje. Napravljena bi bila greška, ukoliko bi se smatralo da su SAD uvele sankcije zbog državne naftne kompanije PDVSA samo zato, što je ta kompanija poslala u Iran tanker sa 20.000 tona benzina. Zamenik državnog sekretara SAD Džejms Stajnberg je podvukao da su sankcionirane i kompanije iz drugih zemalja. Kao, to je signal onim naftnim i pomorskim kompanijama koje trguju ugljovodonicima sa Teheranom: „Mi stavljamo na znanje svakome ko ima nameru da i ubuduće neodgovorno podržava energetski sektor Irana, da očekuje vrlo ozbiljne posledice".
U Venecueli su ubeđeni da glavni cilj represija Stejt departmenta ne predstavljaju manje bitne kompanije Ujedinjenih arapskih emirata, Singapura, Monaka i ostalih zemalja, već upravo PDVSA. Za sada sankcije imaju karakteristike „probnog metka": venecuelska kompanija je lišena prava da zaključuje državne ugovore sa SAD, da bude finansirana u vezi sa eksportno-importnim operacijama, a lišena je i savremenih tehnologija za eksploataciju i preradu nafte. To baš i nije tako strašno: PDVSAje sasvim dobro prolazila i bez ugovora sa administracijom SAD, odavno joj u naftnoj grani ne treba finansijska podrška Imperije, a za usvajanje najsavremenijih tehnologija postoji sopstvena pouzdana baza.
Hugo Čaves je na ispad Stejt deparmenta odreagovao preko Tvitera: „Sankcije protiv Bolivarove otadžbine, koje će uvesti vlada gringa? Pa, dobro – dobro nam došli, mister Obama! Samo – nemojte zaboraviti – mi smo ipak Bolivarovi sinovi!" – napisao je Čaves i konstatovao da se venecuelskoj državnoj kompaniji „neće braniti da prodaje naftu Sjedinjenim državama". Na konferenciji za štampu koja je organizovana istog dana kada je stiglo saopštenje o sankcijama (24. maja) ministar inostranih poslova Nikolas Maduro je rekao da kabinet ministara razmatra situaciju, ocenjujući u kojoj se meri sankcije Vašingtona tiču stabilnog funkcionisanja korporacije PDVSAi isporuke 1,2 mln barela venecuelske nafte dnevno severnoameričkom tržištu". Ministar je konstatovao da će odgovor Venecuele na imperijalističku agresiju „biti adekvatan". „U svakom slučaju, kao nikada dosada, mi ćemo jačati bratske odnose sa Iranom, koji su isključivo mirnodopskog karaktera" – izjavio je Nikolas Maduro.
U vezi sa bajkom da Iran pravi atomsko oružje venecuelsko rukovodstvo je reagovalo više puta. Vašington koristi laži protiv Teherana isto onako, kako je to činio protiv Bagdada u periodu pripreme napada na Irak. U Iraku nisu našli nikakvo masovno oružje, ali ekstaza propagande je dostigla tačku paljenja toliku, da su se mnogi stanovnici „najvećeg sela na svetu" ledili od užasa očekujući „akciju odmazde" od strane Sadama Huseina.
Antičavestički stereotipovi su se u izobilju pojavljivali i kod Buša-mlađeg. Oslanjali su se na tvrdnje da Čaves podržava arapske teroriste, koji su za vojno-diverzionu pripremu koristili tajne poligone u Venecueli. Najčešće je pominjano ostrvo Margarita, zona slobodne trgovine, u kojoj živi omanja kolonija izbeglica sa Bliskog Istoka. Autor ovih redova je više puta putovao na to ostrvo, komunicirao sa druželjubivim arapskim trgovcima i, naravno, nije mogao čak ni da pretpostavi, da će sve njih budni američki obaveštajci uključiti u vojne ćelije „Hezbolaha". Bilo kako da bilo, ta propagandna kajgana je počela da živi potpuno samostalno. Svaki novi komandant Južne grupe Vojnih snaga SAD sada obavezno izjavljuje da na venecuelanskom ostrvu Margarita postoji trenažni logor za teroriste. Specijalne službe SAD takođe eksploatišu temu da u venecuelanskoj državi Bolivar iranci eksploatišu rudnike urana. Tu negde mora da su i „tajne laboratorije" Irana u kojima se ispituju eksperimentalni uzorci atomskog oružja"
Poslednje saopštenje iz te serije se pojavilo u nemačkim novinama DieWelt: iranci grade bazu za lansiranje raketa po objektima SAD na poluostrvu Paraguana (ranije su planovi za izgradnju takve baze pripisivani Rusiji). Čaves je brzo reagovao: na zasedanju saveta ministara pred televizijskim kamerama je pokazao fotografije generatora vetra sa tog pesčanog poluostrva. „Ovo su te iranske rakete, - rekao je Čaves.- Svaka lansirna rampa ima tri rakete (lopatice). Jedna je usmerena ka Vašingtonu, druga – Njujorku, a treća – ka Majamiju. A ustvari bi se reklo da je zaribao sputnjik jenkija za špijunažu". A podpredsednik Elias Hagua: izmišljotina je fabrikovana „da bi se našao razlog za napad na Venecuelu".
Do takvog zaključka sada mnogi dolaze. Približavaju se predsednički izbori 2012. godine. Čaves, prema anketama, nema suparnika. Kada bi izbori bili danas on bi apsolutno bio pobednik. Zato SAD, koristeći iskustvo iz Tunisa, Egipta i Libije, pokušavaju da u samoj zemlji stvore unutrašnja ognjišta. Na dnevnom redu je došla destabilizacija Venecuele!Kako bi ujedinili opoziciju koriste socijalne mreže Interneta, proamerička naučno-proizvodna udruženja, radikale iz pokreta mladih, kolumbijske ratnike iz kobajagi raspuštenih „odreda za samoodbranu" AUC. Posebnu pažnju koordinatori zavere posvećuju vrbovanju dezertera iz bolivarijanskih redova. Ambicioznih političara koji raskidaju sa Čavesom u zemlji je sve više. Od ljubavi do mržnje je samo jedan korak. „«Globovisión»- vodeći zaverenički televizijski kanal - dobija mogućnost za rad pre svih.
Ispiranje mozgova se za opozicione medije pretvorilo u najvažniji „prosvetiteljsko-informacioni zadatak". Venecuelancima utuvavaju u glavu da je u njihovoj zemlji najveći kriminal. Da narkobaroni posluju potpuno slobodno jer od strane policije nema odgovora. Da Čaves podstiče korupciju, kako bi među organima vlasti odobrovoljio činovnike. Da se nafta rasprodaje u bescenje u interesu nesposobnih saradnika iz ALBA(Bolivarijanske alijanse za narode Latinske Amerike), pre svega kubanaca. Da je infrastruktura Venecuele došla do stanja krize, te odatle redovna isključenja struje, pohabanost asfalta na putevima, prekidi u snabdevanju pitkom vodom i povremeni manjkovi hrane u prodavnicama.
Mediji iz sve snage diskutuju o besperspektivnosti političke, trgovinsko-privredne i vojne saradnje Venecuele sa Rusijom i Kinom. Odbrambeni potencijal Venecuele slabe sankcije SAD protiv vojno-industrijske korporacije Cavim. Ruskim medijima se omaklo: „Iz nerazumljivih razloga Stejt department nije obrazložio sankcije prema Cavim". A šta je tu nerazumljivo, i zašto uopšte da se bilo šta obrazlaže? U SAD jako ne vole kada ih izbacuju sa tradicionalnih tržišta oružja – eto to je to.
*****
Pretpostavlja se da će kao detonator za eksploziju u Venecueli poslužiti ubistvo jednog od opozicionih lidera. Moguće je da će radi jačeg političkog efekta na smrt da se osudi nekoliko ljudi. A onda – poznati scenario. Niko u Pentagonu i štabu NATO do sada nije povukao „Plan Balboa", kojim se predviđa „normalizacija" situacije u Venecueli"
Nil Nikandrov,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
.jpg)
