Izvor: Večernje novosti, 03.Jun.2013, 23:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Počeo proces Asanžovom doušniku

GLAVNI „doušnik“ Džulijana Asanža (41), osnivača „Vikiliksa“, sajta putem koga su iscurile stotine hiljada poverljivih diplomatskih i vojnih depeša SAD, američki vojnik Bredli Mening (25) u ponedeljak je izveden pred vojni sud. U vojnoj bazi Fort Mid, nedaleko od Vašingtona, tri godine pošto je uhapšen u Iraku, Meningu preti kazna doživotnog zatvora. I dok Asanž kao azilant u ambasadi Ekvadora u Londonu izbegava >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izručenje Švedskoj, ne toliko zbog tamošnjih optužbi za silovanje, koliko iz straha da bi odmah bio izručen SAD na suđenje zbog otkrivanja tajni, Mening se izjasnio kao kriv po nekoliko optužbi. Priznao je da je slao materijale Vikiliksu, u vreme dok je, kao vojnoobaveštajni analitičar u blizini Bagdada imao pristup poverljivim informacijama. Rekao je da se na ovaj korak odlučio da bi javnost saznala kako se američka vojska bori u Iraku i Avganistanu, ne hajući za ljudske živote. Ali, Mening odbacuje najozbiljniju optužbu da je namerno pomagao neprijatelju, pre svega Al kaidi i Osami bin Ladenu. Tokom suđenja bi trebalo da budu prezentovani dokazi koji pokazuju da je Bin Laden, navodno, video neke od dokumenata koje je Mening pustio da procure putem Vikiliksa.PODRŠKA ONI koji pružaju podršku Meningu okupili su se ispred kapija Fort Mida sa transparentima: „Oslobodite Bredlija“ i „Bredli Mening - uhapšen zbog otkrivanja ratnih zločina“. Danijel Elsberg, koji je obelodanio tajne dokumente Pentagona u vreme Vijetnamskog rata, takođe je pružio podršku Meningu. Suđenje Meningu počinje posle niza preliminarnih saslušanja u slučaju vlade SAD protiv vojnika za koga se tvrdi da je izdajnik koji je ugrozio živote širom sveta, uključujući i američke. Razmatranje njegovog slučaja traje dugo zbog kompleksnosti optužbi sa kojima se suočava, ali i tretmana kojem je podvrgnut u zatvoru od maja 2010. godine. Meningovi advokati tvrde da je bio izložen izuzetno brutalnim metodama američkog vojnog osoblja, zbog čega bi kazna mogla da mu bude skraćena. Oni koji ga podržavaju kažu da su njegove akcije bacile svetlo na najmračnije aspekte ratova pod vođstvom SAD u Iraku i Avganistanu, i da su otkrile kreiranje američke spoljne politike. Iako desetine novinara prate suđenje, neki dokazi će biti izneti iza zatvorenih vrata zbog nacionalne bezbednosti. Odbijanje američke vlade da objavi pravna dokumenta iz postupka pre početka suđenja mediji su kritikovali kao nepotrebnu tajnovitost.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Večernje novosti...