Izvor: Vostok.rs, 10.Okt.2011, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Kurs ka svrgavanju Čaveza
09.10.2011. -
Saopštenja američkih sredstava za javno informisanje o hospitalizaciji Huga Čavesa prozvučala su kao još jedan signal koji se uporno šalje iz Vašingtona: „Čavesovo vreme je prošlo". Još je letos Rodžer Norjega, bivši predstavnik SAD u Organizaciji Afričkih Država objavio članak: „Venecuela bi mogla da živi i bez Čavesa" sa lajt-motivom: predsednik boluje od raka, on ne kontroliše situaciju, politički režim koji je na vlasti u Venecueli >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nije sposoban za život: „Borba za Venecuelu bez Čavesa je, izgleda, već počela". Norjega je pozvao venecuelanske opozicionare da ubrzaju pripremu programa za „prelazni period" od diktature ka demokratiji.
Sadašnje rukovodstvo venecuelanske opozicije, koje je u Bloku za demokratsko jedinstvo (MUD), trudi se da birači zaborave prethodnika Bloka – Demokratski koordinacioni centar, koji je u periodu 2001 – 2004 g. tesno „operativno kontaktirajući" sa CIA, Vojnom obaveštajnom službom SAD i Stejt-departmentom, nekoliko puta pokušavao da organizuje državni prevrat i da fizički likvidira predsednika zemlje Huga Čavesa. Međutim, uvek kada lideri Bloka na brzinu izjave koliko su privrženi idealima demokratije, u pamet se vraćaju sramne stranice ekstremističko-terorističke predistorije MUD-a. Opozicionarima se žuri:predsednički izbori u Venecueli su predviđeni za 7. oktobar 2012. godine. Počela je borba za birače, a primitivna parola „Dole Čaves!" je izgubila privlačnost. Od onih koji žele da preuzmu vlast zahteva se konstruktivan predizborni program. Opozicija je jako dugo govorila: samo da skinemo Čavesa - odmah ćemo napraviti program. Više ni taj trik ne prolazi.
Prema najnovijim anketama, među venecuelanskim političarima Čaves zadržava poziciju lidera. Njega podržava između 55 i 60% anketiranih. Teško da bilo ko od potencijalnih konkurenata u skorijoj budućnosti može da mu se približi. Sada tih konkurenata ima jedno pola tuceta: Enrike Kapriles Radonski, guverner države Miranda; Marija Korina Mačado, poslanik u Narodnoj skupštini; Pablo Peres, guverner države Sulija; prestonički alkald (gradonačelnik – prim.prev.) Antonio Ledesma i drugi. MUDjoš treba da se u februaru 2012. godine među svojim kandidatima odluči za jednog. Za sada može samo da se gata koliko će taj izbor biti bezbolan za prividno jedinstvo „antidiktatorskih snaga". Bez dramatične kolizije se neće moći: opozicioni političari su autoritarni, egoiste, nesposobni za konstruktivnu saradnju. Na to su više puta ukazivali američki diplomati i agenti, objašnjavajući svojim šefovima u Vašingtonu razloge za svoju neefikasnost u Venecueli.
Sada je ambasada SAD u Karakasu zauzeta realizacijom kompleksnog plana mera koje treba da obezbede prelaz vlasti u zemlji na opoziciju" Predviđene su dve varijante. Najvažniji aspekt jedne od operacija je propagandno-kozmetički: Blok MUDtreba da se pokaže kao pravo demokratsko udruženje koje brine o interesima svih slojeva stanovništva, bez izuzetka. Posebna važnost se stavlja na korišćenje parola i programa bolivarijanskog režima, i na ubeđivanje masa uz tezu da ukoliko pobedi MUD, njegova vlada će da sačuva socijalnu usmerenost politike Čavesa, ali će znati da sa više koristi nego Čaves, raspolaže prihodima od nafte. Naravno, da su sve to samo pusta obećanja. Ceo vrh MUD-a su pobornici neoliberalizma. Međutim u izbornoj kampanji, u stvari već započetoj, javno priznanje da MUD podržava liberalizam preti gubitkom dela glasova, iako njegova demagoška obećanja, između ostalog o formiranju „vlade nacionalnog jedinstva", nalazi odziv u jednom delu stanovništva, umornog od političke konfrontacije.
Organizacioni rad u opozicionom Bloku pada na izvršnog sekretara Ramona Giljerma Avelada. Avelado je profesor, stručnjak za pitanja međunarodne politike i prava, član rukovodstva demohrišćanske partije COPEI. U parlament je biran tri puta, bio je lični sekretar predsednika Luisa Erere Kampinsa. Autor je preko deset knjiga, između ostalog monografije na temu diktatora HH veka, u koje Avelado ubraja Hitlera, Musolinija, Staljina, Franka, Mao Ce Tunga i Fidela Kastra. Preko Avelada i njegovih najbližih saboraca američki sponzori rešavaju pitanje finansiranja MUD-a, obezbeđenje saradnje sa onim tajnim opozicionarima koji rade na odgovornim mestima u vladinim strukturama, policijskim organima, oružanim snagama. „Peta kolona" u bolivarijanskim redovima radi aktivno i znalački.
Narod Venecuele iz „Čavesove epohe" je stekao političko iskustvo i dobro zna da neoliberalne reforme narodu ne nose ništa dobro. Ukoliko opozicija pobedi u zemlji će da počne pljačkaška privatizacija, nastupiće diktatura oligarha. Prestaće da postoji program industrijalizacije, modernizacije poljoprivrede. Korak po korak će se sužavati programi besplatnog obrazovanja, programi u zdravstvu i stambenoj delatnosti. Ponovo će početi da se, kao u vreme Četvrte republike, u državne poslove ubacuje plutokratija, na svim nivoima, i pre svega u predsedničkom dvorcu. Ne treba se čuditi ukoliko u svetlosti takvih „promena" narod pruži otpor pokušajima da im se oduzmu socijalne pogodnosti, na koje su naviknuti, a MUDće, kada dođe na vlast da ubedi i armiju i policiju da se vrati izvršavanju svojih funkcija kažnjavanja. U oružanim snagama i organima pravne zaštite doći će do bespoštedne ideološke čistke. Bez ikakvog kastro-komunističkog uticaja! Bez ikakvog bratimljenja armije i naroda!
R. Norjega upozorava opoziciju da „korumpirana bolivarijanska vrhuška", generali i ideološki kadrovi, „obučavani na Kubi", neće prepustiti vlast bez otpora", čak i „ukoliko planirani predsednički izbori budu oboreni". Prema scenariju Norjege vidi se koje argumente koristi venecuelanska opozicija u „nultom trenutku" pri obraćanju Sjedinjenim Državama, pozivajući ih da „ukažu pomoć radi ponovnog uspostavljanja demokratije". Još uvek je rano da se predvidi da li će MUDu oktobru 2012. godine „mirnim putem" da postigne uspeh. Jasno je jedno: ukoliko Čaves ne pobedi ubedljivo, zaverenici će da počnu realizaciju svog drugog plana. Preko sredstava za javno informisanje koje kontroliše opozicija, pomoću elektronike koja će biti priključena na veze i sl. širiće „dokaze" o tome, da su rezultati izbora falsifikovani. Kako bi se destabilizovala situacija u zemlji dovešće radikalne opozicione grupe, iskusne u organizovanju uličnih nemira, penzionisane oficire, studente, bivše članove AUC (odredi za samoodbranu u Kolumbiji) koji se kriju u Venecueli, gradske skitnice.
Čaves zna namere opozicionih lidera – da se „zemlja zapali i isprovocira međunarodna intervencija". On se često priseća aprila 2002. godine kada su „imperija jenkija, Pentagon, Bela kuća, krajnji desni krugovi SAD i Evrope" izgubili: državni prevrat je sprečio narod koji je podržao zakonito izabranog predsednika. I eto, posle deset godina, Imperija se ponovo sprema da silom reši „problem zvani Čaves".
Računajući da će se događaji razvijati tako da se u zemlji stvori kriza, rukovodstvo MUD-a je Kongresu SAD već poslalo pismo uz molbu da „pomogne", između ostalog, i finansijski, „obezbeđenje prelaznog perioda u Venecueli". Čaves je to nazvao „bezgraničnim ulagivanjem i drskošću", „demonstrativnim kršenjem nacionalnog ustava". U nizu intervjua Predsednik je upozorio da „ma kakve bile okolnosti neću dozvoliti da se u Venecueli ostvari libijski scenario".
Slušajući savete Norjege, grupa eksperata MUD-a je pripremila nacrt „Zakona o prelaznom periodu", kojim se predviđa reglamentacija obaveza novoizabranog predsednika u periodu između njegove pobede i stupanja na dužnost. Poslanici – čavisti u Narodnoj skupštini su se negativno odredili prema mogućnosti da takav zakon bude prihvaćen, jer su u njemu prepoznali težnju MUD-a da sebi obezbedi poluge uticaja na politički kurs zemlje do inauguracije pobednika. Polemiku sa bolivarijanskim poslanicima koji smatraju da nije svrsishodno da se taj zakon prihvati, rukovodstvo MUD-a je protumačilo da „ni Čavesove pristalice ne veruju u njegovu pobedu".
Za Čavesa i njegovo okruženje pobeda kandidata MUD-a na izborima značila bi revanš pristalica neoliberalnog modela u zemlji, uz neizbežno likvidiranje socijalnih dostignuća bolivarijanske vlade. Na spoljnopolitičkoj sferi će, sa gledišta čavista, da počnu ne manje uzbudljivi procesi: obnova savezničkih odnosa sa Sjedinjenim Državama i prekid učešća u Bolivarijanskoj alijansi za narode Latinske Amerike (ALBA). Sasvim je moguće da će se ponovo pregledati organizaciono-statutarni dokumenti Petrokaribe, da će se otkazati „prekomerne" finansijsko-ekonomske obaveze. Biće „deideologizovani" i prebačeni na komercijalnu bazu energetski sporazumi sa Kubom (sa negativnim posledicama po njenu ekonomiju). Vojno-tehnička saradnja sa Rusijom će da izgubi aktuelnost. Prema tvrdnjama nekih članica MUD-a trgovinsko-ekonomske i energetske veze sa Kinom će se očuvati, ali u umerenim srazmerama, kako se ne bi izazvao bes Vašingtona. Svestrana saradnja sa Brazilom će se nastaviti, jer ubrzan ekonomski razvoj brazilskih država Bolivar i Amasonas za Venecuelu predstavlja strateški zadatak. Ponovo će se aktuelizovati privatizacija naftne industrije.
Čaves je obećao da će se u decembru, kada sasvim ozdravi, vratiti u aktivan politički život. Predsednik će imati devet meseci da se pripremi za izbornu kampanju, najvažniju u svom životu.
Nil Nikandrov,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
