Izvor: B92, 20.Sep.2013, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Droga, loto i udar na siromahe
Vašington -- Kongres SAD glasao za smanjenje budžeta federalnog programa markica za hranu za siromašne građane, čime će se sledeće decenije "uštedeti" 39 milijardi dolara.
Kongresmeni su sinoć, sa 217 glasova za i 210 protiv, izglasali da se odvaja manje novca za ovaj federalni program, čime će svim osobama izmedju 18 i 50 godina, bez maloletnog deteta, koje su do sada primale pomoć, ona biti smanjena ili ukinuta.
Oni će ubuduće imati pravo da samo tri meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobijaju markice za hranu, ako ne nađu posao sa bar polovinom radnog vremena, ili ne učestvuju u raznim trening programima za poslove. Ukupno će 3,8 miliona ljudi izgubiti pravo na markice za hranu, dok će za 850 hiljada domaćinstava ta pomoć će biti smanjena na 90 dolara mesečno.
Zakona predviđa i testiranje na drogu za sve korisnike ovih markica, kao i ukidanje beneficija za ona lica koja dobiju neku nagradu na lotou.
Za ukidanje beneficija su glasali svi republikanski kongresmeni, osim njih 15, dok su protiv bili svi kongresmeni iz Demokratske partije.
Vođa republikanaca u Kongresu (Predstavničkom domu) u kome oni imaju većinu, Erik Kantor, rekao je da je podržao zakon zato što je taj novac plaćala "radna, srednja klasa", pri čemu je program markica za hranu zloupotrebljavan.
Predsedavajuća senatskog komiteta za poljoprivredu, demokratska senatorka Debi Stabenov kaže da je usvajanje ovakvog zakona u Kongresu bilo "samo gubljenje vremena", jer on nikakda neće stupiti na snagu. Bela kuća je prethodno zapretila da će staviti veto na odluku republikanskog Kongresa, uz ocenu da su markice za hranu "najsnažnija odbrana od gladi i siromaštva".
Prema poslednjim podacima, blizu 48 miliona Amerikanaca, ili svaki sedmi stanovnik SAD, dobija markice za hranu. Od tog broja, 85 odsto čine deca, stari i osobe sa hendikepom.
Kongresmen Kevin Kramer iz Severne Dakote kaže da postoji kultura "stalne zavisnosti" od markica za hranu, dok njegov republikanski kolega iz Arkanzasa Rik Krofor smatra da je program opterećen zloupotrebama.
Markice za hranu predstavljaju najveći program u SAD u borbi protiv gladi, a broj ljudi koji ga koriste dupliran je u poslednjih devet godina, dok su troškovi porasli trostruko.
Program prevdiđa pomoć od 1,47 dolara po obroku, ili u proseku oko 134 dolara mesečno po korisniku. Ukupni troškovi u SAD na godišnjem nivou sada iznose 78 milijardi dolara.Međutim, fiskalni konzervativci u Americi smatraju da je to preskup teret za poreske obveznike. Tu su se naročito istakli predstavnici uticajnog "Pokreta čajanka" među republikancima, koji su blokirali raniji predlog o kresanju budžeta za markice za hranu u vrednosti od 20 milijardi dolara.
S druge strane, vođa demokrata u Kongresu Nensi Pelosi, ocenjuje da građani ovom odlukom postaju "žrtve" svojih političara. Demokrate osporavaju te mere, ocenjujući da nema dovoljno radnih mesta, kao i programa za poslove, koji bi mogli da odgovore broju ljudi koji će posle tri meseca izgubiti pravo na markice.
"Svi znamo da u ovoj zemlji postoje tri čoveka koji pretenduju na jedno radno mesto", rekla je tokom rasprave kongresmenka iz Ohaja Marsia Fadž.
Potpuno drugačijeg mišljenja je Marlin Stucman, republikanski kongresmen iz Indijane, koji je prevodio incijativu da se program markica za hranu izdvoji iz ukupnog paketa zakona o poljoprivredi, što je olakšalo republikancima da izglasaju smanjenje budžeta za samo taj deo zakona.
"U pravom svetu svaki uspeh se meri rezultatima. Došlo je vreme da Vašington pokaže svoj uspeh kroz to koliko je porodica podigao iz siromaštva i pomogao im da stanu na svoje noge, a ne time što će birokrate iz prestonice stalno pokazivati koliko potroše iz godine u godinu", zaključio je Stucman.
U ovom trenutku su najugroženije južne države, Džordžija, Kentaki, Luizijana, Nju Meksiko, gde više od 20 odsto stanovništva živi od markica za hranu.
Prosečna porodica koja učestvuje u programu mesečno neto primi oko 336 dolara u markicama, navodi se podacima Sekretarijata za poljoprivredu SAD. Najveći broj korisnika su belci (37 odsto), Afro-Amerikanci (22 odsto), Latino (10 odsto), Azijati (dva odsto) i Indijanci (4 odsto), dok se za 19 odsto ne zna rasa ili etnička pripadnost.
Pogledaj vesti o: Vašington
