Izvor: B92, 03.Jan.2013, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Dobitnici i gubitnici dogovora
Vašington -- Barak Obama potpisao zakon kojim je izbegnuta "fiskalna provalija" u SAD. Umereni bogataši najveći dobitnici dogovora. Bogati Amerikanci ostaju na udaru.
Koristi od dogovora imaće i nezaposleni, vojna industrija i naslednici. Bolnice i članovi Kongresa će, s druge strane, trpeti posledice.
Usvajanje predloga zakona o bužetu tokom prvih sati 2013. godine je sprečilo da američka privreda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "sklizne sa fiskalne litice", a sada se postavlja pitanje ko će od toga imati koristi, a ko štetu, objavio je BBC.
Političke posledice Akta o smanjenju tereta za američke poreske obveznike, kako se zvanično naziva predlog zakona koji je sprečio pad SAD-a sa "fiskalne litice", još nisu do kraja poznate. Već je sad, međutim, jasno ko će biti najveći dobitnici, a ko najveći gubitnici novog predloga zakona.
Među dobitnicima su zasigurno umereno bogati Amerikanci, odnosno oni koji zarađuju između 250.000 i 400.000 dolara godišnje (odnosno 450.000 za domaćinstva).
"To su ljudi koji su do pre nekoliko dana mislili da će im porasti porez na prihode, a sada za njih i dalje vrede poreske olakšice iz vremena bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg", izjavio je asistent profesora Univerziteta u Sinsinatiju, Bendžamin Pasti.
Pored toga, koristi će imati i dugoročno nezaposleni Amerikanci. Obično se povlastice za nezaposlene isplaćuju samo pola godine, ali je za vreme recesije predsednik Barak Obama to produžio na 99 nedelja.
"Da dogovor nije postignut, te povlastice bi istekle", rekao je profesor ekonomije na Državnom univerzitetu na Floridi, Rendal Holkoum.
Potrošači mleka takođe mogu biti zadovoljni razvojem događaja. Izbegnut je pad sa takozvane "mlečne litice" budući da je Kongres odobrio devetomesečno produženje Zakona o poljoprivredi, čija je većina odredaba istekla u septembru, osim jedne koja je istekla 31. decembra. Bez tog dogovora bi cena mlečnih proizvoda naglo porasla.
Sinsinati i drugi američki gradovi koji računaju na ugovore u vojnom i odbrambenom sektoru za podsticaj njihovog privrednog razvoja će takođe imati koristi od sporazuma. Da su SAD skliznule sa "fiskalne litice", značajno bi pala i potrošnja u sektoru odbrane, a ovako je odluka o smanjenju potrošnje odložena za dva meseca.
Fiskalni sporazum je obradovao i Amerikance koji imaju bogatog starijeg ujaka, navodi BBC. Naime, demokrate su u cilju da obezbede veće državne prihode želeli da povećaju poreze na imovinu i sredstva nasleđena ili dobijena na poklon od članova porodice.
Bilo je reči da će taj porez biti povećan na nivo iz vremena administracije Bila Klintona, kad su se svi pokloni u vrednosti iznad jednog miliona dolara oporezovali po stopi od 55 odsto. Od sada su pokloni vredni do 5,12 miliona dolara ipak oslobođeni poreza za nasleđivanje, dok se stopa oporezivanja viših iznosa kreće između 35 i 40 odsto.
Sa druge strane, fiskalni dogovor neće obradovati one koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, budući da su istekle njihove poreske olakšice. Pored toga, te ljude će pogoditi i povećanje poreza na investicije, s obzirom na to da će porez na kapitalnu dobit porasti sa 15 na 20 odsto.
Bolnice će takođe pretrpeti štetu od novog budžetskog zakona u SAD. Naime, akt o olakšicama za poreske obveznike je sprečio smanjenje pokrivanja troškova za tretman koje lekari pružaju pacijentima osiguranim preko nacionalnog programa socijalnog osiguranja, "Mediker", od 27 odsto.
Taj ustupak je, međutim, nadoknađen rezovima potrošnje na drugim stranama. To će predstavljati veliki udarac za zdravstvene ustanove, koje već ionako dobijaju manje za pacijente osigurane preko "Medikera" u odnosu na one koji su osigurani privatno.
Na kraju, fiskalni sporazum je doneo nešto loše i samim zastupnicima u američkom Kongresu, budući da predviđa zamrzavanje njihovih plata. Samo neka od nas ne očekuju sažaljenje, zaključuje BBC.
Obama potpisao zakon
Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon usvojen u Kongresu, kojim je “za dlaku” izbegnuta “fiskalna provalija” odnosno rast poreza i budžetska štednja.
U saopštenju se navodi da je Obama kasno sinoć potpisao "Akt o smanjenju tereta za američke poreske obveznike“, kojim su podignuti porezi za domaćinstva koja zarađuju preko 450.000 dolara godišnje i odložene odluke o budžetskoj potrošnji za dva meseca, prenela je agencija AP.
Obama je sporazum potpisao elektronskim putem sa Havaja, gde se nalazi na odmoru.
"Fiskalna provalija“ izbegnuta je u utorak, kada je Predstavnički dom američkog Kongresa, sa 257 glasova za i 167 protiv, izglasao sporazum koji je dan ranije odobrio Senat. Datim merama izbegnut je opšti rast poreza i automatsko smanjenje budžetske potrošnje, koji su pretili da izazovu ekonomske turbulencije i možda gurnu SAD nazad u recesiju.
Sporazum se vidi kao teško izvojevana pobeda Obame, ali samo privremena, budući da će se pred Kongresom u narednim mesecima naći brojni problemi, u vezi sa budžetskom štednjom i podizanjem granice vladinog duga.
Da je došlo do „fiskalne litice“, Amerikanci bi bili pogođeni skokom poreza i merama štednje ukupne vrednsoti 500 milijardi dolara, što bi poljuljalo ionako slab ekonomski oporavak.
Olakšanje se osetilo na tržištima širom sveta, iako je kineska državna novinska agencija Sinhua upozorila: "Ljudi, ili vlade, mogu neko vreme prekormeno da troše, ali jednostavno ne mogu večno da žive na pozajmljenom prosperitetu.“
Rejting agencije traže od Kongresa da se fokusira na deficit
Dve od tri najveće američke rejting agencije, "Mudis" i "Standard i Purs" (S&P), zatražile su od Kongresa da osmisli plan za smanjenje američkog budžetskog deficita.
U saopštenju "Mudisa" se navodi da ta agencija očekuje od predstavnika u Kongresu da u narednih nekoliko meseci preduzmu dodatne mere potrebne za sniženje deficita, koji je tokom poslednje četiri godine redovno premašivao iznos od 1.000 milijardi dolara, uz upozorenje da u bi suprotnom pretila opasnost da vrhunska kreditna ocena SAD-a bude snižena, prenela je agencija AP.
"Mudis" je još u septembru upozorio da će po isteku godine, ukoliko ne bude postignut dogovor o američkom budžetu, verovatno sniziti rejting te najveće svetske privrede za jedan stepen. Ta agencija trenutno drži "negativnu prognozu" na rejting SAD-a, što ukazuje na moguće sniženje ocene rejtinga.
Agencija "Standard i Purs" je u sopstvenom saopštenju za štampu istakla da sporazum o budžetu nije posebno doprineo tome da stanje američkih finansija postane "održivije".
"Standard i Purs" je saopštio da neće povećati ocenu kreditnog rejtinga SAD kao reakciju na dogovor postignut tokom prvih sati 2013. godine, kojim je izbegnut pad američke privrede sa "fiskalne litice".
U avgustu 2011. ta agencija je šokirala investitore kad je snizila rejting SAD-a na AA+ uz negativnu prognozu.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
