Izvor: Politika, 15.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romni među svojima
Na mitingu republikanskog predsedničkog kandidata na kome je ubeđivao već ubeđene
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Lep septembarski dan u lepom parku u naselju Ferfaks, na severu države Virdžinija, tridesetak kilometara južno od Vašingtona.
Na trotoaru pored ograde već pre devet ujutru formirana je dugačka kolona u kojoj se strpljivo čeka, jer na ulazu u park svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posetilac biva podvrgnu bezbednosnoj kontroli. Ne doduše tako striktnoj kao na aerodromima, ali ipak detaljnoj.
Za ovu priliku, u okolini su na nekoliko sati suspendovana pravila o zabrani parkiranja na ulicama. Ferfaks je inače naselje bolje stojećeg dela američke srednje klase, što, između ostalog, podrazumeva i da njegovih oko 20.000 stanovnika žive uglavnom i kućama sa lepo uređenim travnjacima. Kao i drugde, urbanistički red je savršen.
Vanredni događaj ovde u četvrtak pre podne bio je „pobednički miting” Mita Romnija, predsedničkog kandidata republikanaca i izazivača Baraka Obame na izborima koji se održavaju 6. novembra. Romnijev štab je očigledno procenio da on treba da svrati i ovde – jer je Virdžinija, a pogotovo ovaj njen deo, jedna od nekoliko još neopredeljenih država koje će odrediti ishod predsedničke trke.
Park, sa obližnjim kompleksom za golf, takođe svedoči o standardu žitelja Ferfaksa: njegova trava je dobro održavana, ljuljaške i tobogani za decu su više klase, teniski tereni prosto mame da se na njima zaigra.
Pored reda prolaze preduzetnici koji nude kape, majice i bedževe sa Romnijevim likom i, naravno, sendviče: preduzetništvo pre svega. „Ja sam stvorio svoj biznis, a ne vlada”, ističe republikansku ideologiju već na svojoj uniformi jedan od njih.
Iako je miting lokalni, organizacija je profesionalna: veliko obezbeđenje, tajni agenti u tamnim odelima koje odaju diskretne slušalice u ušima, mnoštvo volontera koji dele letke (ali i posetioce poslužuju vodom).
Novinari mogu da uđu preko reda, i za nas je ograđen poseban deo iza prostora za učesnike, sa stolovima, priključcima za struju i snimateljskim platformama. Da ništa nije prepušteno slučaju, svedoče i upaljeni reflektori okrenuti prema bini: da kamere kandidata ne bi uhvatile u lošem svetlu.
Iza bine je velika američka zastava, a pored nje panoi na kojima piše „Romnijev plan sa snažniju srednju klasu”. Šta je u tom planu, pitam gospođu u plavom kostimu kojoj prilaze mnogi učesnici. Tek tada sam uvideo i zašto: ona je Barbara Konok, delegat (poslanica) iz ovog kraja u Skupštini Virdžinije i predsedavajuća organizacionog komiteta ovog skupa.
U planu je, kaže, pre svega smanjivanje poreza „da bi srednja klasa odnela više kući”, zatim podsticanje malog biznisa, razvoj lokalnog preduzetništva… A sve to da se „ekonomija pokrene”. A onda dodaje: „Mit Romni je imao uspeha u svakom svom poduhvatu, imaće i u ovom”.
Prilazima potom jednom gospodinu sa Romnijevim bedžom. Kad sam rekao da sam novinar, podozrivo me je pogledao. „Nemam poverenja u vas”, odmah je rekao. „Vi izokrećete stvari i pristrasni ste”.„Zašto mislite da sam pristrasan?”, uzvratio sam.„Pa to je jasno, čim me pitate o Mitu Romniju, mora da navijate za drugu stranu”, glasilo je njegovo objašnjenje.
Pristao je ipak da obrazloži svoju podršku Obaminom rivalu. „Romni je čovek koji je ostvario američki san. Počeo je sa veoma malo, iako vi pišete da je rođen bogat. I ja sam došao u Vašington bez ičega, ali sam u životu postigao više nego što sam ikad zamišljao, zato što Amerika pruža priliku za to. Takve prilike će nestati ako u sledeće četiri godine predsednik ostane Obama. Sa njim smo postali socijalistička zemlja, kao najveći deo Evrope. Ne bih poredio nekog ko je napravio četvrt milijarde sa nekim ko je vodio kuhinju za sirotinju, mada smo mi republikanci veoma darežljivi ljudi…”.
Odbio je međutim da mi kaže ime i da se fotografiše. „Znam, vi ćete da iskrivite sve što sam rekao”, objasnio je svoje odbijanje, ali nije propustio priliku da mi da još jednu republikansku pouku o Americi: „Ako je neko ovde siromašan, to znači da je lenj”.
Razgovarao sam i sa Sindi Han, penzionerkom (na miting je došao uglavnom stariji svet, valjda zato što je održavan u radno vreme), koja mi je, drugim rečima, ispričala sličnu priču:„Naša zemlja je kapitalistička, nije socijalistička, gde vlada uzima svačiju zaradu i to preraspoređuje. U kapitalizmu ljudi moraju da budu motivisani, da im se rad isplati. Obamina vlada međutim veruje da svi treba da budemo jednaki. Ako se tako nastavi, svi ćemo jednog dana zaista biti jednaki, ali i siromašni, kao ostatak sveta. Ja sam imigrant, došla sam iz Južne Koreje pre mnogo godina i zahvalna sam američkom sistemu koji mi je pružio priliku da više zarađujem i bolje živim. Obamina politika je ako teško radite, to što zaradite treba da date lenjivcima. Danas u Americi, 50 odsto ljudi se vozi u kolima koja vuku drugih 50 odsto”.„Mislim da je Obama dobar čovek, ali žao mi je, mora da ode, jer nema ni dovoljno iskustva ni znanja, ni o svetu ni o američkoj ekonomiji”, zaključila je.
Miting je počeo tačno u 11. Prva je govorila Debi Munjo, majka dve ćerke, koja je, kao i njen suprug, imigrantkinja iz Kolumbije. Najpre je kritikovala Obamu što im je otežao biznis (imaju malu građevinsku kompaniju koja gradi benzinske pumpe), a onda hvalila Romnija.
I sledeće tri govornice bile su žene, sve tri poreklom iz Azije. Sutradan sam u lokalnim novinama pročitao objašnjenje za takav scenario: Obama mnogo bolje stoji među ženama, a u Ferfaksu je poslednjih godina povećan broj stanovnika azijskog porekla…
A onda je, posle oko 50 minuta, u park prvo ušao veliki crni džip, a onda specijalni autobus koji je pokretni kabinet Mita Romnija.
Kandidat za 45. predsednika Amerike bio je sportski obučen: pantalone i košulja sa zavrnutim rukavima. Rukovao i grlio sa onima iz prvog reda, uzeo u ruke nekoliko beba, na kratko uživao u ovacijama, a onda se prihvatio mikrofona.
Govorio je 20 minuta. Govor je bio elokventan i uverljivo saopšten – sa dramskim pauzama i promenom ritma, što će reći da je dobro uvežban.
Često je prekidan ovacijama, jer je ubeđivao one koji su već ubeđeni da je baš on taj koji će da obnovi Ameriku i sačuva ugroženi „američki san”. „Vaš optimizam je i moj optimizam, Amerika se vraća…”.„Ro-mni, Ro-mni, Ro-mni…”, skandirali su sledbenici kojih je bilo oko hiljadu, možda nešto manje ili više, ali onoliko koliko bez problema popunjava prostor veličine jednog teniskog terena.
Obećao je da će pomoći preduzetništvo time što će smanjiti regulativu i sniziti poreze. Pošto je „onaj predsednik” (Obama) mnogo povećao birokratiju, on će i to promeniti. „Ne treba nam više vlade, treba nam više preduzetnika i više slobode za američki narod”.
Ako on postane predsednik, Amerika će, poručio je, za osam godina postati energetski nezavisna.
Usledio je gromki aplauz kada je rekao da će ukinuti „Obamaker”, to jest poništiti reformu zdravstevnog osiguranja koju je 2010. izglasao Kongres.
Obamu je, po njemu, kriv za sve što je danas loše u Americi, naglasio je nekoliko puta, što je bila muzika za uši onih koji su došli da ga čuju.
Ispraćen je skandiranjem, mahanjem zastavicama i vedrom muzikom iz razglasa.
Najnovija istraživanja pokazuju inače da je Obama u blagoj prednosti u Virdžiniji i drugim „kritičnim” državama. Za iduću nedelju zakazan je i njegov miting, u Manasi, takođe na severu Virdžinije.
Do izbora je preostalo još 49 dana.
Milan Mišić
objavljeno: 16.09.2012
