Izvor: Politika, 13.Maj.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste cena „naftnog Černobilja”
Udes istraživačke platforme Britiš petroleuma u Meksičkom zalivu postaje jedna od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji Amerike
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. maja – Britiš petroleum (BP) saopštio je danas da ga je curenje nafte u Meksičkom zalivu dosad koštalo 450 miliona dolara (358 miliona evra), sto miliona više nego što je ovaj račun procenjen u ponedeljak. Procene u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtonu su da bi ceo bilans ekološke katastrofe, koja postaje jedna od najvećih u američkoj istoriji, mogao da bude veći od 10 milijardi dolara.
Nafta se u priobalje Meksičkog zaliva, regiona koji je pre pet godina opustošen uraganom „Katrina”, izliva još od 20. aprila, kada je tokom noći, iz još neobjašnjenih razloga, došlo do eksplozije, ogromnog požara i potonuća džinovske naftne platforme, ukotvljene 45 kilometara od obale države Lujzijana. Dosad je, kako se procenjuje, iscurelo oko pet miliona galona (nešto manje od 20 miliona litara), a prognoze su da bi curenje moglo da potraje još najmanje tri meseca. Platforma je inače u sopstvenim rezervoarima imala i dva i po miliona dizel goriva za sopstveni pogon.
Najneposrednije je ugrožena delta Misisipija, područje od 1,2 miliona hektara, koje čini 16 odsto svih američkih ribnjaka, i gde je zimovalište 70 odsto ptica selica severnoameričkog kontinenta. Posrednu štetu će pretrpeti lokalni turizam i lokalna ekonomija. Predsednik Obama, poučen primerom svog prethodnika Džordža Buša, kome je sporo reagovanje posle katastrofe koju je izazvala „Katrina” ostavilo trajne političke ožiljke, već je najavio paket humanitarne pomoći od 118 miliona dolara.
Svi dosadašnji pokušaji da se bušotina začepi pokazali su se neuspelim, iako su na tome angažovani sva dostupna pamet i tehnologija. Rezultata nema po svoj prilici zato što je ovo prvi udes jedne naftne platforme koja je do nafte uspela da dođe na tako velikoj dubini: bušenje je prvo moralo da savlada 1.500 metara vode, a potom još 4.000 metara stena sa okeanskog dna.
Bušotina adekvatnog imena: „Duboki horizont” bila je inače poslednja reč tehnologije i ponos naftne industrije. Pošto je uspešno savladala sve prepreke i došla do obećavajućeg rezervoara nafte i gasa, na delo je stupio „Marfijev zakon”, po kome „sve što može da pođe naopako, poći će”. Kao mogući uzroci pominju se ljudska greška, kvar na opremi (sigurnosnim ventilima i hidraulici koja treba da zaustavi dotok) i kombinacija svega ovoga. Ono što je međutim nesumnjivo, to je da su geološke sile pokazale snagu.
Platforma je potonula, zajedno sa telima 11 nesrećnika čija se imena ne pominju, jer nisu Amerikanci (niti su u bilo kom sindikatu). Njih 115 se spasilo, i njihova svedočenja su među već 100.000 stranica dokumenta koji proučava specijalni kongresni komitet, saslušavajući već dva dana funkcionere BP-a i kompanija kooperanata u ovom poslu.
Stručnjaci bušenje rezervoara nafte na tako velikoj dubini porede sa guranjem slamke kroz prethodno probušeni poklopac ključalog ekspres lonca. Pritisak je enorman – i svedoci govore o „šištećem gejziru” nafte, gasa i blata koji je u noći 20. aprila označio početak katastrofe koja je već dobila epitet „naftnog Černobilja”.
Ostaje, naravno, pitanje ko će da plati za saniranje prirode i štetu kad se izlivanje nafte jednom obuzda. Po američkom zakonu iz 1990, najveći deo ovih troškova treba da snose Britiš petroleum i ostali koji su dobili dozvolu za bušenje. Zakon, međutim, odgovornost ograničava na samo 75 miliona dolara, pa je predsednik Obama hitro predložio novi zakon koji će ovaj limit pomeriti na 10 milijardi.
Njegova administracija je uz to najavila i dodatnu taksu od jednog centa po barelu sirove nafte koju treba da plati naftna industrija. BP je već primio 6.414 zahteva za odštetu od lokalnih ribara, a sigurno je da će njihov primer slediti i mnogi drugi.
Sav račun za štetu, koliki god bio, neće, međutim, slomiti ovu kompaniju čiji je profit srazmeran njenim apetitima za naftom: njena čista dobit je oko 20 milijardi dolara godišnje.
Milan Mišić
[objavljeno: 14.05.2010.]
