Izvor: Politika, 20.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskol među prvim šetačima
Edvin Oldrin i Nilom Armstrong se ne slažu šta bi trebalo da bude sledeći svemirski korak
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. jula – Edvinu Oldrinu, zvanom Baz, opet je glavni alat– olovka, kao što je, začudo, to bila i kad je s Nilom Armstrongom pre 40 godina završio prvu šetnju ljudskih bića po Mesecu. Njome je onda prikopčao dovod struje neophodne da pokrene letelicu kako bi se odlepila od negostoljubivog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tla i uputila ka svemirskom brodu kojim su se s pilotom Majklom Kolinsom vratili na Zemlju, a sada mu služi za potpisivanje njegove knjige „Divna pustoš: dugačak put s Meseca kući” u kojoj oživljava sećanja na istorijsku svemirsku misiju.
Ovim drugim činom dodatno se odvojio od Armstronga, s kim počesto ulazi i u posredne verbalne dvoboje kakvi se ne bi očekivali od „heroja modernog doba” koji su u svemiru delovali kao harmonični duet. Za razliku od Baza i nekih drugih kosmičkih letača, Nil nikad nije svojeručno napisao svoju biografiju (ona je delo istoričara), a već 15 godina ne daje ni autograme jer je ustanovio da se počesto zloupotrebljavaju, a odbija i intervjue kojima se ovih dana njegov nekadašnji partner prosto rasipa.
Distanca među njima sve je upadljivija, pre svega zahvaljujući Oldrinu. Nilov utisak da je Mesec izgledao „lepo” dok su po njemu hodali, on je ocenio kao nedovoljan. I kao verodostojniji opis ponudio onaj sa korica svoje knjige– „Divna pustoš”.
Ujedno je lansirao i tvrdnju da je samo sletanje na Zemljin satelit bilo važnije od stupanja na njegovu površinu, čime je osporio značaj činjenici da je Nil tamo prvi zakoračio. U takvom Bazovom komentaru hroničari vide „dolivanje ulja u vatru”, priča da je, po proceduri, on trebalo da prvi stupi na tlo Meseca a da je komanda sa Zemlje prednost vanredno dala Nilu. Na ovu verziju se nadovezuje tumačenje po kome je do promene nosioca premijerne uloge došlo zato što se smatralo da će Nil lakše podneti teret slave. Teza se ispostavila kao tačna jer Nil važi za slavodobitnika s najmanje slavoljubivosti, dok je Baz prošao kroz faze alkoholizma i depresije, koje se ne pripisuju njegovom eventualnom razočaranju zbog toga što je na Mesecu skočio kao „tek” drugi.
Do najvećeg raskola među prvim šetačima Mesecom došlo je u prognozama– kakvi bi trebalo da budu sledeći američki svemirski koraci. Nil se upravo izjasnio za obnovu misija i operacija na Zemljinom satelitu koji bi mogao da posluži kao baza za buduće ekspedicije. Baz, međutim, poručuje da bi tako nešto, što planira i Nacionalna agencija za svemirska istraživanja (NASA), bilo em „beskorisno”, em „korak unazad” i da se treba posvetiti osvajanju „Crvene planete” gde se „naziru mogućnosti života” i da tamo treba ostvariti viziju u stilu „Mars za Ameriku”. Uz kolonizaciju do 2031. za stvaranje „novog sveta”, što bi bio i poduhvat kojim bi „Amerika ponovo preuzela izgubljeno vođstvo (koje je sada, procenjuju stručnjaci, u rukama Rusije) u vasionskim poslovima.
Treći član misije „Apolo-11”, Kolins je bliži Oldrinovom pristupu. „Mesec nije posebno atraktivno mesto, a Mars jeste”, izjavio je u saopštenju koje je prosledila NASA.
Od trija koji je ostvario maštanja čovečanstva ovdašnja publika traži predviđanja, a više oživljavanje sećanja– na vreme kad je izgledalo da se posle „osvajanja” Meseca ne vide granice rasprostiranja moći Amerike. Takve uspomene deluju kao uteha u krizi čija je dramatizacija mnoge već načinila „mesečarima” i „marsovcima”.
M.Pantelić
------------------------------------------------------------
Šta sada rade
Učesnici misije „Apolo-11” (sva trojica rođena 1930) bili su uspešni i po završetku astronautske karijere. Ogledali su se na različitim poljima i nastanjeni su na tri međusobno vrlo udaljena kraja SAD.
Nil Armstrong je jedno vreme bio funkcioner NASA, pa univerzitetski profesor, a onda i član upravnih odbora niza kompanija. U drugom je braku, ima dva deteta. Sada živi mirno i prilično povučeno, na jugozapadu Ohaja, kod Dejtona.
Baz Oldrin je, posle problema sa alkoholizmom i depresijom, jedno vreme nastavio rad u NASA, a potom se posvetio raznovrsnim poslovima. Autor je tri knjige, nastupao je u filmovima, bio u rukovodstvima nekoliko kompanija, a sada je na čelu organizacije koja se zalaže za privatne letove u svemir.
U trećem je braku (iz prvog ima dva deteta), živi u Kaliforniji.
Majkl Kolins je jedno vreme bio funkcioner u Stejt departmentu, direktor Nacionalnog muzeja istorije avijacije i svemirskih letova, vlasnik konsultantske firme. Napisao je tri knjige i sada sa suprugom, s kojom ima tri deteta, živi na Floridi, gde se kao penzioner bavi i slikarstvom.
M. P.
----------------------------------------------------------
„Teorija zavere”
Usred slavlja „malog koraka za čoveka, a velikog za čovečanstvo” (Nil Armstrong) još ima ljudi koji tvrde da ljudska noga nikad nije kročila na Mesec. Među grupama koje razvijaju „teoriju zavere”, najrasprostranjenija je teza da su SAD inscenirale dosezanje Zemljinog satelita, a u stvari ih tajno, posle lansiranja u orbitu, prizemljila u Nevadi.
Iako nemaju dokaza, tvrde da je varka napravljena da bi se obmanuli Sovjeti i pokazalo da se ostvaruje Kenedijev san. Pozivaju se na „neuverljivost” snimaka ekspedicije"
M. P.
----------------------------------------------------------
„Vlasnik” Meseca
Biznismen Denis Houp tvrdi da je „vlasnik Meseca”, za koji je već napravio ustav, vladu, parlament i novčanu jedinicu „delta”. Na čelu korporacije Lunarna ambasada, ne priznaje međudržavni režim po kome je Zemljin satelit ničiji i neprisvojiv, tvrdeći da ta zabrana ne važi za pojedince.
Posredstvom Interneta „prodaje” parcele na Mesecu koje je dosad– navodi „Nešenel džiografik”– „kupilo” 3,7 miliona ljudi. Očekuje, kaže, da uspostavi „puni suverenitet”, dok mnogi slute da bi mogao da dočeka da bude optužen za prevaru.
M. P.
[objavljeno: 21/07/2009]
