Izvor: Večernje novosti, 24.Avg.2014, 23:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasizam traje i pod Obamom

SAN o rasnoj jednakosti o kojoj je 28. avgusta 1963. godine u Vašingtonu govorio crnački lider Martin Luter King, 51 godinu kasnije raspršen je u smrti i nasilju Fergusona, pretežno afroameričkog predgrađa Sent Luisa. Samo tri dana pre nego što je, pre pola veka, legendarni crnački borac za ljudska prava vizionarski govorio: „Sanjam da će sinovi bivših robova i nekadašnjih robovlasnika moći da sednu zajedno za sto bratstva“, sutra će u Fergusonu biti sahranjen 18-godišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << crnac Majkl Braun koga je sa šest hitaca, pod još nerazjašnjenim okolnostima, usmrtio beli policajac. Kingov govor je pre pola veka bio izraz entuzijazma zbog formalne zabrane rasne nejednakosti, na koju je, posle duge istorije ropstva i diskriminacije, sredinom prošlog veka, u Americi stavljena tačka. Rasizam u SAD je proglašen kako društveno, tako i moralno neprihvatljivim. Ali, zakonske norme nisu bile praćene istinskim promenama u svesti Amerikanaca. Rasizam nije nestao, samo je postao diskretniji. Crnci su nazvani Afroamerikancima, po pravima su naizgled izjednačeni sa belom Amerikom, a na čelo Bele kuće je, najzad, u ovom veku došao i prvi tamnoputi Amerikanac: - Postoje primeri uspeha u crnoj Americi koji bi bili nezamislivi pre pola veka - poručio je predsednik SAD Barak Obama sa stepenica Linkolnovog spomenika prošlog avgusta, na 50. godišnjicu marša jednakosti u Vašingtonu.TREĆINA RASISTI ISTRAŽIVANjE Ej-Bi-Si njuza sprovedeno tokom više godina 2007. je zaključeno izveštajem da više od trećine Amerikanaca, čak 34 odsto, „oseća neku vrstu rasizma“. Godinu dana kasnije, 2008, istraživanje AP i „Jahu njuza“ je otkrilo da oko 10 procenata belaca smatra da postoji „mnogo“ diskriminacije protiv Afroamerikanaca. Nešto manje od polovine, 45 odsto, priznalo je postojanje diskriminacije „donekle“. S druge strane, više od polovine, čak 57 odsto crnaca, smatra da su „mnogo“ diskriminisani. Iz dokumenata iz pedesetih godina prošlog veka, istinski je izbrisana diskriminacija crnaca, koja je postojala nezamislivo dugo u modernom društvu koje se dičilo demokratijom i poštovanjem ljudskih prava. Šezdesetih godina prošlog veka istinski se, inspirisana Kingovim entuzijazmom, posebno kod mladih crnaca, rodila nada u bolju budućnost, solidno obrazovanje i viši životni standard. Neki su i uspeli. Ali, nenametljivi, a ujedno i neumoljivi, jezik brojki otkriva i drugačiju priču. Stopa nezaposlenosti među crncima je dvostruko veća nego među belcima. Crnkinja zarađuje u proseku 70 odsto, a crnac 75 procenata plate belca za isti posao. Belačke porodice u SAD su 2005. godine zarađivale prosečno 11 puta više od crnačkih, a 2009. čak 20 puta više. Duplo više tamnoputih nego belih tinejdžera ne završi srednju školu. Istraživanje na 16 većinski belačkih univerziteta je pokazalo da jedan od pet Afroamerikanaca prijavljuje neku vrstu rasne diskriminacije. Kriminolozi tvrde da rasna pripadnost ne prejudicira kriminalno ponašanje. Ipak, u američkim zatvorima je šest puta više crnaca nego belaca. Od 2,3 miliona američkih zatvorenika milion je crnaca. Godinama unazad, kao sada u Fergusonu, crnci se masovno dižu na noge kada, uglavnom beli policajci, lako potegnu oružje na Afroamerikance i zbog toga često ne snose ozbiljnije posledice. Rasizam se u modernoj Americi ne ispoljava sistematski, ali nejednakosti su česti potajni pratilac pri zapošljavanju, u obrazovanju, finansijama, politici... Duge pobune, praćene žrtvama i masovnim hapšenjima, kakva je ova u Fergusonu, govore o njegovim dubokim korenima. Studija Kaca i Brejlija iz 1993. godine pokazala je mnoge predrasude crnaca i belaca jednih prema drugima, i to često negativne. Međurasna komunikacija se odvija prema stereotipima, ali sve burnije reakcije javnosti na izraze rasizma, koje sada počinju da prelaze i granice SAD, govore da je Kingov san sve udaljeniji od američke stvarnosti: - U modernoj Americi rasne predrasude su duboki izazov, takav kakav Amerikanci još nisu spremni otvoreno da obznane - zaključuje politikolog Pol Snajderman sa Univerziteta Stanford.

Nastavak na Večernje novosti...