Izvor: Vostok.rs, 21.Jan.2022, 17:21
RT: Vašington se obavezao da će pismeno odgovoriti na predložene bezbednosne garancije Moskve - Lavrov
Vašington se obavezao da će pismeno odgovoriti na predložene bezbednosne garancije Moskve, saopštio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa svojim američkim kolegom, američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Obraćajući se novinarima ubrzo nakon sastanka u Ženevi, Lavrov je rekao da je američka strana iznela svoj prvobitni stav o dva nacrta sporazuma koje je izradio Kremlj. „Blinken mi je rekao da je zadovoljan razmenom koju smo imali i da će mu to pomoći, te nas je uveravao će da sledeće nedelje dati pismeni odgovor.“ Međutim, dodao je Lavrov, za sada „njihova reakcija je samo preliminarna, na to smo upozoreni“. Upitan da li Rusija namerava da objavi odgovor, visoki diplomata je rekao da je to pitanje za Blinkena i američku stranu. Moskva je prvobitno iznela svoje predloge i namere da se razgovori održe javno. Lavrov je takođe dodao da zahtevi da Ukrajina ne bude primljena u NATO nisu znak da Rusija želi da uspostavi kontrolu nad „sferom uticaja“, već pokušaj da spreči blok da „poseje seme“ sukoba u istočnoj Evropi. (function() { VK.Widgets.Post(\"vk_post_215467410_28282\", 215467410, 28282, \'O-SC9jO4QE049wWG15qD63h7y8a4\'); }()); Pored toga, Lavrov je rekao da je američka strana preuzela obavezu da pomogne u primeni sporazuma iz Minska, čiji je cilj da se okonča sukob u Donbasu. Moskva je ranije optužila Kijev da se oglušava od sporazuma koji je potpisan 2014. godine, odbijajući da vodi razgovore sa liderima dve samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da su otcepljeni regioni pod kontrolom Rusije, te je insistirao da se umesto toga sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom. Uoči diskusija, Blinken je upozorio da su šanse za značajan napredak male. „Ne očekujem nikakav pomak“, rekao je on, navodeći da će sastanak biti prilika da se „vidi koje je zaključke Rusija izvukla iz ovih diplomatskih kontakata“. Razgovori su poslednji u nizu diplomatskih sastanaka održanih nakon što je Rusija predložila dva odvojena bezbednosna dokumenta, jedan upućen Vašingtonu, a drugi NATO-u, za koje navodi da bi smanjili rizik od sukoba na evropskom kontinentu. (function() { VK.Widgets.Post(\"vk_post_215467410_28278\", 215467410, 28278, \'xalPocr6xv9CL8UmDGvOHmWxD5Oz\'); }()); Među predlozima je i zahtev da vojni blok predvođen SAD-om izda pismene garancije da se neće dalje širiti prema ruskim granicama, čime se praktično blokira Ukrajina od budućeg članstva. Osim toga, Moskva insistira da NATO treba da se uzdrži od vojnih aktivnosti na teritorijama bivših država Varšavskog pakta koje su mu pristupile posle 1997. godine. Generalni sekretar bloka, Jens Stoltenberg, kritikovao je zahteve Moskve, rekavši da zemlja nema veto na napore Ukrajine da se pridruži alijansi, te je insistirao da neće prihvatiti „dvostepeni“ sistem članstva koji bi sprečio raspoređivanje snaga u određenim državama. Rusija insistira da su mere neophodne da bi se izbegao sukob, a predsednik Vladimir Putin je rekao da je Zapad „prevario“ Rusiju dajući uveravanja 1990-ih da se blok neće širiti na prostor koji je ostao nakon raspada Sovjetskog Saveza. Nakon toga su primljene Poljska, Bugarska, Rumunija i baltičke države. Izvor: RT
.jpg)
