Izvor: Vostok.rs, 22.Okt.2021, 10:28
RT: Bajden saopštio da SAD „imaju obavezu“ da brane Tajvan od Kine
Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će vojno braniti Tajvan u slučaju kineske invazije, tvrdeći da Vašington ima „obavezu“ da to učini, uprkos tome što nema odbrambeni pakt sa ostrvom.
Upitan da li će SAD stati u odbranu Tajvana tokom događaja u zgradi Si-En-En-a, Bajden je odgovorio potvrdno. Pitanje je postavio gledalac iz publike, student Univerziteta Lojola, koji je primetio da je Peking „upravo testirao hipersoničnu raketu“.
„Šta ćete učiniti da vojno budete u korak sa Kinom i možete li obećati da ćete zaštititi Tajvan?", upitao je student čitajući listu pripremljenih pitanja.
„Da i da“, odgovorio je Bajden, dodajući „Mi smo vojno - Kina, Rusija, i ostatak sveta to zna, imamo najmoćnije vojske u istoriji sveta. Ne brinite o tome da li će biti moćniji.“
„Ali morate da brinete o tome da li će se upustiti u aktivnosti koje će ih dovesti u poziciju da mogu napraviti ozbiljnu grešku.“
Očigledno donekle zapanjen, voditelj Si-En-Ena Anderson Kuper tražio je pojašnjenje i upitao: "Hoćete reći da će SAD stati u odbranu Tajvana ako Kina napadne?"
„Da, mi imamo obavezu da to uradimo“, rekao je Bajden.
Nejasno je tačno kakvu „obavezu“ imaju Sjedinjene Države da odbrane Tajvan od napada, kako je naveo Bajden. Vašington i Tajpej nemaju sporazum o međusobnoj odbrani, jer Peking smatra Tajvan delom Kine u okviru svoje politike „Jedne Kine“, koju su američki kreatori politike decenijama prećutno prihvatali.
Prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom (TRA), koji reguliše veze između Vašingtona i ostrva, Sjedinjenim Državama je dozvoljeno da dostavljaju Tajvanu „odbrambene proizvode i odbrambene usluge“ kako bi mu pomogle da „održi dovoljnu sposobnost samoodbrane“, ali taj akt ostavlja da Kongres i Bela kuća tačno utvrde šta to znači. Prethodni sporazum koji je zamenjen sa TRA, Kinesko-američki sporazum o uzajamnoj odbrani, je sadržavao jasnu odredbu o odbrani. Međutim, kasniji sporazum je preveo američku politiku u politiku „strateške dvosmislenosti“, nadajući se da će pronaći neki srednji put između Tajpeja i Pekinga usred njihovog višedecenijskog teritorijalnog spora.
Kasnije je Bela kuća pojasnila da Bajdenove izjave nisu značile bilo kakvu formalnu promenu u američkoj politici prema Tajvanu, a portparol je izjavio da odnose SAD i Tajvana i dalje definiše TRA.
„Podržaćemo našu posvećenost [Zakonu o odnosima sa Tajvanom], nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana i nastavićemo da se protivimo bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo“, rekao je portparol Bele kuće.
Tajpej se takođe osvrnuo na komentare Bajdena, saopštivši da je čvrsto odlučan da održi sopstvenu samoodbranu, istovremeno pozdravljajući „čvrstu“ podršku Bajdenove administracije ostrvu, s koja uključuje prodaju oružja u vrednosti stotina miliona dolara, sporazum o naoružanju koji je ranije sa Tajpejom postigla Trampova administracija.
Iako je Bajden više puta tvrdio da ne traži „hladni rat“ sa Pekingom, ponavljajući ponovo isto, čini se da su akcije njegove administracije u suprotnosti sa tim obećanjima. U prvih sedam meseci njegovog mandata, Pentagon je najmanje sedam puta slao ratne brodove kroz Tajvanski moreuz. Svako isplovljavanje izazvalo je osudu Kine, a Peking Vašington smatra „najvećim rušiocem mira“ u Indo-Pacifiku nakon što je osudio nebrojena prethodna isplovljavanja i druge provokativne vojne manevre u regionu.
Izvor: RT
.jpg)
