Izvor: Politika, 10.Nov.2012, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo budžet, pa onda dogovor sa MMF
Ministar finansija moraće da ubedi pregovarače iz Vašingtona da ozbiljno hoće da prepolovi minus u kasi i spreči dužničku krizu
Zuzana Murgasova, šefica misije Međunarodnog monetarnog fonda, i pre nego što je stigla u Beograd zna da će iz njega otići bez dogovora o aranžmanu sa Srbijom. To isto znaju i naši državni zvaničnici. Jer, predstojeći razgovori biće tehničke prirode, dok će se o aranžmanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Srbijom razgovarati tek u januaru ili februaru. Pre toga članovi obe delegacije prvo će morati da usaglase brojke, a ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić moraće da ubedi pregovarače iz Vašingtona da ima ozbiljnu nameru da minus u kasi prepolovi i tako spreči dužničku krizu.
– Sa delegacijom MMF-a razgovaraćemo o planu srednjoročnih strukturnih reformi, jer je važno da Srbija smanji svoj dug – rekao je Dinkić. – Nakon te misije, koja je pripremna i biće relativno kratka – trajaće svega sedam dana, očekujemo pregovaračku misiju krajem januara ili početkom februara oko eventualnog novog aranžmana.
Ministar je pre nekoliko dana naveo i da je sa MMF-om dogovoreno da konsolidovani budžetski deficit za 2013. može biti i nešto veći od planiranih 3,6 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).
To će ujedno biti i najbitnija tema oko koje će se sledeće nedelje razgovarati. „Politika” je već objavila da procene MMF-a pokazuju da je deficit u budžetu veći od četiri, a ne 3,6 odsto kako je izračunalo Ministarstvo finansija. Ministar finansija kasnije je objašnjavao da veći minus u konsolidovanom budžetu može biti rezultat uvećanih izdataka za kompenzaciju dugova nasleđenih iz prošlosti, a ne zbog prepravke budžeta za sledeću godinu, jer je on dobro napravljen.
Računica ministra finansija Mlađana Dinkića i zvaničnika MMF-a, prema našim saznanjima, razlikuje se od 15 milijardi do 30 milijardi, u zavisnosti od toga s kojim se rizicima dogodine računa.
To će biti jedna od neuralgičnih tačaka nastupajućih pregovora. Takođe, zvaničnicima MMF-a čini se da su prihodi za sledeću godinu precenjeni. Osim ako kreatori fiskalne politike ne računaju da će inflacija dogodine biti veća od planiranih 5,5 odsto što može da poveća priliv u budžet.
Nesuglasice postoje i kada je o rashodnoj strani budžeta reč. Tako, na primer, MMF smatra da su neke uštede precenjene i da nedostaju konkretne mere kojima bi se dokazalo da će planirano zaista biti i ostvareno. Tu se prvenstveno misli na uštede u kupovini robe i usluga, za koje se smatra da su preambiciozno planirane. Nejasnoće postoje i kada je o sopstvenim prihodima reč. Po tom osnovu planirano je 20 milijardi dinara uštede.
Tema će biti i strukturne reforme, među kojima je i završetak procesa restrukturiranja koji je ministar finansija već najavio. Takođe, zvaničnici MMF-a želeće da čuju i na koji način će Srbija do 2015. godine minus u kasi smanjiti na jedan odsto, što bi trebalo da putanju javnog duga prelomi nadole. Jer, mere sa prihodne strane su uglavnom istrošene, pa će ministar finansija po svemu sudeći rešenje morati na srednji rok da traži na rashodnoj strani budžeta.
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je za Tanjug da MMF ima dva opšta uslova, a to su smanjenje deficita u budžetu i ograničenje daljeg rasta javnog duga.
– Osim toga, oni će verovatno ići i nešto detaljnije. Pretpostavljam da će biti govora o platama u javnom sektoru, koje su znatno veće od primanja u privatnom sektoru – istakao je on.
Prema njegovim rečima, verovatno će biti reči i o subvencijama, jer naša država daje veliki broj različitih subvencija, od kojih su mnoge ekonomski neopravdane i nema nikakvih izgleda da iz njih proisteknu neki korisni privredni efekti.
------------------------------------------------
Pregovori propali zbog garancija
Prilikom prethodnog aranžmana sa MMF iz predostrožnosti dogovor je bio da iznos državnih garancija ne sme da pređe 30 milijardi dinara. Međutim, bivši ministar finansija Mirko Cvetković u budžet za 2012. godinu uneo je 45 milijardi dinara garancija. Zvaničnike Fonda je uveravao da ceo iznos neće biti iskorišćen i da će država na taj način ispoštovati dogovor. Misija iz Vašingtona insistirala je, ipak, da to uđe u rebalans kako bi dobili čvrste garancije da će dogovoreno biti i ispunjeno. Cvetković to nije mogao da obeća i pregovori su propali. Ispostavilo se da su zvaničnici MMF-a s pravom bili sumnjičavi. Jer, ne samo da je povučen celokupan iznos predviđen budžetom, nego su državne garancije ove godine dostigle čak 150 milijardi dinara, što je čak pet puta više od dogovorenog iznosa.
Zbog ovog lošeg iskustva Misija predvođena Zuzanom Murgasovom verovatno će s posebnom pažnjom pročešljati i ovu stavku u budžetu.
Anica Telesković
objavljeno: 10.11.2012.
