Izvor: Politika, 20.Jul.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizovanje države
Preduzimači su postali sastavni deo američkih tajnih službi, kojima se ustupaju i najpoverljivije operacije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. jula – Glavno pitanje koje danas postavlja „Vašington post”, u nastavku svoje istraživačke serije o tajnim službama Amerike, glasi: da li država još kontroliše svoje najosetljivije poslove, one obaveštajne?
Ovaj detaljni novinarski dosje, sačinjen isključivo od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javno dostupnih informacija i potkrepljen intervjuima sa čelnicima najvažnijih institucija zaduženih za bezbednost zemlje, otkriva pre svega svet koji, zbog prirode svog posla, ne želi da se o njemu mnogo zna. Ali glavni autor istraživanja, dvostruka dobitnica Pulicerove nagrade, Dana Prist (kojoj će ovo verovatno doneti i treće najveće novinarsko priznanje), polazi od toga da javnost ima pravo da zna kakve je sve dimenzije obaveštajni establišment poprimio posle 11. septembra 2001, kada je Amerika povela svoj „rat protiv terora”, ne pitajući za cenu i, očigledno, ne birajući ni sredstva.
Tema drugog nastavka serijala je privatizacija onoga što je po definiciji država: upotrebe sile i obavljanja nekih njenih najpoverljivijih poslova. Onih koje su donedavno bili dozvoljeni samo vladinim službama.
Danas, od 854.000 ljudi koji imaju „top sikret” ovlašćenja, dakle pristup najpoverljivijim podacima, 265.000 njih su „preduzimači”: privatni spoljni izvođači radova po ugovoru.
Od njih najviše zavisi baš CIA, Centralna obaveštajna agencija, koja jedina ima ovlašćenje da u inostranstvu obavlja neke od operacija od vitalnog značaja (i zbog kojih je Amerika često na lošem glasu).
Privatni preduzimači su tako regrutovali saradnike CIA u Iraku, podmićivali u njeno ime u Avganistanu, obezbeđivali njene šefove prilikom njihovih inostranih poseta, vršili otmice u Italiji... Danas su angažovani i da u centrali u Lengliju, nedaleko od Vašingtona, analiziriju terorističke mreže i obučavaju nove generacije (državnih) špijuna...
Angažovanje privatnika je, između ostalog je i jedan od načina da se održi privid kako se broj stalnog ljudstva u nacionalnim tajnim službama ne povećava. Preduzimači tako danas čine 30 odsto radne snage u ovom sektoru.
Jedna od „kolateralnih” posledica ovoga je i činjenica da, zato što plaćaju mnogo bolje od države, privatne bezbednosne firme iz zvaničnih tajnih službi izvlače najsposobnije ljude. To onda, u povratnoj vezi, povećava zavisnost od preduzimača i otežava nastojanja da se njihovo angažovanje smanji.
U invervjuu koji je dao za ovo istraživanje, sekretar za odbranu Robert Gejts je izjavio kako bi želeo da se njihov broj reducira na nivo koji je postojao pre 11. septembra, ali, kako kaže, „ima velikih teškoća kako da ih prebroji”. „Ovo je strašno priznanje: ja ne mogu da dobijem brojku koliko preduzimača radi za kabinet sekretara za odbranu”, navodi list reči šefa Pentagona. „Vašington post” je sačinio listu na kojoj je 1.931 kompanija koje obavljaju poslove na „strogo poverljivom nivou”. „Većina preduzimača radi na ključnim poslovima obaveštajnih agencija, što za rezultat ima da vlada od njih zavisi na način koji je malo ko predviđao”.
Privatnici su tako i u najtajnijim odajama Pentagona, bunkerima koji se nalaze 7,5 metara ispod zemlje, odakle se danonoćno motri na potencijalne svetske krize. Oni su, konstatuje „Post”, obavili neke izuzetno važne poslove, ali su imali i teške promašaje koji su diskreditovali Ameriku.
Između ostalog, njihova su dela mučenje Iračana u zatvoru Abu graib, kao i bezbednosni haos koji je jedno vreme vladao u Bagdadu zbog postupaka „Blekvotera”, privatne firme kojoj je povereno obezbeđenje u „zelenoj zoni”. Preduzimači su i akteri nekoliko sličnih skandala u Avganistanu. „Pustili su duboke korene i bez njih se više ne može”, zaključak je ovog pregleda. U Deparmentu (ministarstvu) domovinske bezbednosti, koji je osnovan posle 11. septembra, privatnika ima koliko i stalno zaposlenih. Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), jedna od najtajnih službi koja vrši elektronsko prisluškivanje i nadgledanje cele planete, angažovala je za svoje poslove 484 privatne kompanije.
Svoju misiju špijuniranja sveta iz svemira bez četiri privatna preduzimača ne može da obavlja ni Nacionalna služba za satelitsko osmatranje. A u svih 16 obaveštajnih agencija, poslove održavanja internih kompjuterskih mreža obavljaju privatnici.
Sve u svemu, preduzimačima odlazi 49 odsto od ukupnog obaveštajnog budžeta (75 milijardi dolara). U pitanju su dakle velike pare i veliki interesi. Pored „vojno-industrijskog kompleksa” o kome su već napisane mnoge knjige, Amerika je očigledno dobila i „obaveštajno-industrijski kompleks” – o kome će tek da se piše.
M. Mišić
objavljeno: 21.07.2010.
