Izvor: Vostok.rs, 12.Jun.2012, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Principi antifašističke koalicije
12.06.2012. -
Pre 70 godina, 11. juna 1942. godine u Vašingtonu bio je potpisan sporazum između SSSR i SAD O principima primenjivim prema uzajamnoj pomoći u vođenju rata protiv agresije. U dokumentu su bili određeni parametri odnosa saveznika iz antifašističke koalicije. Osim toga, u njemu se pravno potvrđivala obaveza Amerike da isporučuje u Sovjetski Savez vojnu tehniku.
Savremena istraživanja tvrde da su tajni pregovori između vodećih država koje su rešile >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da stupe u borbu protiv nacističe Nemačke, započeli mnogo ranije. Sa Velikom Britanijom Sovjetski Savez pregovarao je od septembra 1939. godine, a sa SAD od aprila 1940. godine. Tako da su pretpostavke za koaliciju nastale još pre napada Nemačke na SSSR. 22. juna 1941. godine u Moskvi je bio potpisan sporazum između SSSR i Velike Britanije o zajedničkim dejstvima u ratu protiv nacističke Nemačke. A za godinu dana u Vašingtonu sporazum sa SAD. Vašingtonski sporazum pravno je regulisao isporuke američke vojne tehnike koje su započele još u avgustu 1941. godine. Ukupno je u vreme Drugog svetskog rata Sovjetski Savez, koji je primio glavni udar fašističke armije, dobio 18 000 aviona, 12 000 tenkova, preko 1000 lokomotiva i preko 400 džipova. Pomoć nije bila nesebična. Na primer, pomorskim arktičkim maršrutama u Sovjetski Savez došao je 41 saveznički konvoj. Nazad je bilo poslato 36 konvoja natovarenih niklom, hromom, magnezijumom i zlatom, ističe šef Centra za istoriju rata i geopolitiku Instituta za opštu istoriju RAN Mihail Mjagkov.
Pomoć na osnovu sporazuma nije odigrao osnovnu ulogu u pobedi Sovjetskog Saveza u ratu. On bi pobedio i bez njega. Ali on je doprineo završetku rata. On je funkcionisala u okviru koalicione strategije antifašističke koalicije, koja je pobedila nacističku Nemačku.
Da li je primenjivo iskustvo saveznika iz antifašističke koalicije u savremenim uslovima? Da, primenjivo je, smatra vodeći naučni saradnik Instituta za vojnu istoriju Viktor Gavrilov.
Sada se vodi globalni rat protiv terorizma. Rusija je dugo taj rat vodila sama. Do 11. septembra 2001. godine, Zapad nije shvatao da problem nije samo naš. To se desilo posle terorističkih napada na Međunarodni trgovački centar u Njujorku. Došlo je do objedinjenja svih snaga radi borbe protiv ove globalne opasnosti. Rusija je između ostalog učinila korake koji su podržali transportne mogućnosti Severnoatlantske alijanse u borbi protiv terorizma u Avganistanu.
U borbi protiv aktualnih i nadolazećih globalnih opasnosti čovečanstvu, kao što su prirodne i tehnogene katastrofe, po mišljenju Viktora Gavrolova, takođe je neophodno udruživati napore čitave međunarodne zajednice.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
.jpg)
