Izvor: VOA, 05.Dec.2016, 17:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestovic: Nova globalna ekonomska prekretnica na pomolu?
Svet se nalazi na prekretnici, institucije stvorene u periodu hladnog rata uveliko su prevazidjene, dok još nema tragova novih oblika organizovanja međunarodne zajednice koja živi u današnje vreme odmakle globalizacije i pojave novih centara moći na svetskoj sceni - tvrdi Klajd Prestovic, osnivač i predsednik uglednog Instituta za ekonomsku strategiju sa sedištem u Vašingtonu. On ovako objašnjava svet u kojem živimo: “Poredak koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata imao je za cilj suzbijanje komunističke Kine i Sovjetskog Saveza. U međuvremenu, došlo je do pada Sovjetskog Saveza, dok se Kina opredelila za kapitalistički put. Kina je prema nekim procenama sada na prvom mestu po ekonomskoj snazi i očigledno je postala nezaobilazan centar moći u svetu.” Slično izmeni ekonomskih odnosa na svetskoj sceni, došlo je i do izmena na planu međunarodne bezbednosti, kaže Prestovic. “Dosadašnji američki vojni savezi, kao na primer sa Južnom Korejom i Japanom, su u stvari aranžmani prema kojima Japan i Južna Koreja imaju status američkog protektorata. Amerika ima unilateralnu obavezu zaštite i odbrane te dve zemlje i još nekih u regionu, stoga američka Šesta flota već 7 decenija patrolira Zapadnim Pacifikom i održava vojne baze u Japanu i Južnoj Koreji.” Prestovic smatra da je izborna pobeda republikanskog autsajdera Donalda Trampa očigledan znak da američki narod više ne veruje u tvrdnje svoje političke elite da Amerika treba da nastavi da bude policajac koji održava ravnotežu i mir u svetu, kao i da nastavi promociju slobodne trgovine na štetu sopstvenih ekonomskih interesa. “Stvari nisu tekle kao što je elita predviđala, odnosno takozvana slobodna trgovina nije donela korist svugde i svima.“ Znalo se unapred da će slobodna trgovina, na primer, omogućiti da američko tržište bude preplavljeno jeftinim čelikom, nastavlja Prestovic. “Bilo je očigledno da će to ići na štetu radnika u tom industrijskom sektoru. Odgovor elite je bilo da će mnogo veći broj američkih potrošača moći da uživa u jeftinim proizvodima i da će otpušteni radnici dobiti nadoknadu za to. Međutim, to se nije desilo. Američka srednja klasa je u međuvremenu osiromašena.” Postoji još jedna dimenzija slobodne trgovine i globalizacije, koja se negativno odrazila na američku ekonomsku moć. “Setimo se takozvanih ekonomskih čuda kao što je bila posleratna Nemačka, zatim japanska ekonomska ekspanzija tokom 80-tih, pojava ‘ekonomskih tigrova istočne Azije’ i najzad Kine, koja sada prevazilazi SAD po godišnjem bruto proizvodu. Sve one imaju zajednički to što su ekonomsku moć ostvarile plasiranjem svojih proizvoda na najveće i najotvorenije svetsko tržište - SAD.” Svetsko tržište danas traži nove institucije i pametnije planiranje globalnih ekonomskih tokova, zaključuje Prestovic.
.jpg)
