Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Doktor Smrti, asistent samoubicama
VAŠINGTON - Džek Kervokijan, penzionisani lekar koji je u Americi
pokrenuo veliku debatu o eutanaziji, kada je krajem prošlog veka pomogao
da oko 130 bolesnih ljudi prekrati svoje muke, preminuo je u Detroitu.
Osuđen za drugostepeno ubistvo, on je u zatvoru proveo osam godina, jer
je od 1990. do 1999. godine asistirao ljudima da izvrše samoubistvo.
Pušten je iz zatvora 2007. godine, zbog zdravstvenih problema, pošto je
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
obećao da to više neće činiti. Poslednje časove pred smrt, u bolnici u
Rojal Ouku, kod Detroita, 83-godišnji Kervokijan proveo je uz muziku
Johana Sebastijana Baha, koju je tražio da mu puštaju bolničari.
Po njegovoj životnoj priči prošle godine je u produkciji HBO-a snimljen
film "Ne znate Džeka" (You Don t Know Jack) u kome je njegov lik igrao
Al Paćino, koji je za tu ulogu nagrađen Zlatnim globusom i nagradom Emi .
Paćino je, prilikom uručenja nagrade, odao priznanje Kervokijanu, koji
je nasmešen sedeo u publici, kao briljantnom, zanimljivom i jedinstvenom
čoveku.
Nazvan Doktor Smrt , zbog fasicancije smrću, Kervokijan je postao
poznat javnosti 1990. godine, kada je u svom zarđalom "folksvagenu" , od
delova koje je nabavio na buvljoj pijaci, napravio mašinu za
samoubistvo , koja je omogućavala pacijentima obolelim od neizlečivih
bolesti, a žele da umru, da sebi injekcijom ubrizgaju smrtonosnu dozu.
Svojim pacijentima on bi zabo iglu u rame, a onda bi oni sami, kad budu
spremni, okrenuli preklopnik koji bi otpustio dozu.
Kasnije je koristio spravu sa kanistrom ugljen monoksida, uvek
insistirajući da pacijent sam preduzme konačni korak i otpusti ventil da
bi gas ušao u masku na njihovom licu.
Kervokijan je svoje prve kandidate našao preko oglasa u lokalnoj
štampi, što kasnije nije bilo potrebno, jer su novinski članci i
intervjui za televiziju skrenuli pažnju na njega.
Skoro čitavu deceniju uspevao da izmakne naporima vlasti da ga spreče.
Od četiri prva suđenja, na tri je bio oslobođen, a na jednom je proces prekinut zbog neregularnosti.
Pre toga, optužbe protiv njega su morale biti odbačene, jer država
Mičcigen nije imala zakon koji bi kažnjavao eutanaziju. Takav zakon je
kasnije usvojen, upravo zbog Kervokijana.
Njemu su se obraćali pacijenti oboleli od raka, multiple skleroze,
Alcajmerove bolesti, paralize i Lu Gerigove bolesti (degeneraciija
neurona kičmene moždine).
U zatvor je dospeo pošto je 1998. snimio sebe kako pacijentu obolelom
od Lu Gerigove bolesti, daje smrtonosnu injekciju i taj snimak poslao
televiziji.
Kervokijan je na sebe gledao kao na nekog sličnog Martinu Luteru Kingu i
Mahatmi Gandiju, svoje tužioce nazivao je nacistima, a kritičare
verskim fanaticima. Lekare koji ga nisu podržavali smatrao je licemernim
budalama , a od vlasti zahtevao ili da ga spreče ili da njegove akcije
legalizuju, jer, kako je govorio, neko mora nešto da učini za ljude koji
pate .
Njegov cilj bio je da se osnuju takozvani orbitorijumi, gde bi ljudi
odlazili da umru. Lekari bi tamo mogli da iskoriste njihove organe i da
tokom procesa izvode medicinske eksperimente, koji bi bili potpuno
etički nastavak samoubistva, kako je napisao u svojoj knjizi "Recept:
Medicid dobrota planirane smrti" iz 1991.
Kada su ga prošle godine pitali šta bi želeo da stoji na njegovom
epiitafu, odgovorio je da bi taj natpis trebalo da odražava ono što on
smatra svojom vrlinom: Potpuno sam iskren, ne lažem, ne volim ljude koji
lažu .
U SAD je svega nekoliko država odobrilo lekarsku pomoć pri samoubistvu.
