Izvor: B92, 21.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
Washington Post (nedelja, 19. decembar 1999)
pise: Peter Finn
U kaficu na Kosovu ubijen Srbin
ORAHOVAC - Jugoslavija, 18. decembar - U poslednjem osvetnickom aktu nad Srbima na Kosovu, 38-godisnji otac troje dece je poginuo, a jos devet osoba je povredjeno u petak, kada je neko otvorio vatru na jedini kafic u srpskom delu, a onda je bacio i dve granate. Oko 15 ljudi je uz svetlost svece pilo pivo i kafu u kaficu koji ima samo jednu prostoriju, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je 30 sarzera iz automatskog oruzja zaparalo kroz mrkli mrak, kazu svedoci. Dvojica napadaca su krvarila, rekli su. Zoran Vukicevic, nekadasnji radnik elektrane, smrtno je pogodjen. Policiju UN koja je dosla na mesto zlocina napala je besna rulja pre nego sto su mirotvorci rascistili guzvu. Niko nije uhapsen, tvrdi UN. Vukiceviceva smrt je u najboljem slucaju 146. ubistvo Srba otkako je mirovna misija pod nadleznoscu NATO-a krocila na Kosovo, u srpsku provinciju, pre sest meseci. Broj Srba sa Kosova, kojih je nekada bilo 200.000, spao je na manje od 50.000, jer su ubistva i paljenje kuca naterali desetine hiljada njih da pobegnu. Mnoge od zlocina su pocinili etnicki Albanci, koji su se, posto su ih proterale srpske snage u prolece, vratili i bili zeljni osvete. "Oni su zivotinje", rekao je Nemanja Vukicevic, 11-godisnji sin ubijenog Zorana, na pragu svoje kuce u ovoj zajednici koja broji 2000 Srba, rasporedjenih oko srpske pravoslavne crkve i koji su sa svih strana okruzeni vojnim kontrolama. Vecina Srba sada na Kosovu zivi u izdvojenim enklavama kao sto je ova i u stvari su zatvorenici u svojim sopstvenim domovima, a prezivljavaju od humanitarne pomoci u vidu graska i brasna koji im se dopremaju jednom nedeljno. Nema prodavnica, i sada je i jedini kafic tesko ostecen. "Nije moguce normalno ziveti ovde kad mogu da me ubiju ili bar pokusaju da to urade ispred moje kuce", rekao je Dragan Simic, 40-godisnjak, koji je ranjen u rame. "Ne mozemo da idemo do prodavnice. Ne mozemo nigde da mrdnemo. Ali Albanci mogu da dodju ovde i da pokusaju da nas poubijaju." Bernar Kusner, predstavnik UN-a na Kosovu, ove nedelje je apelovao na medjunarodnu zajednicu da ispuni svoja obecanja i da posalje policiju, obecano je da ce doci 4.800 policajaca, a doslo je samo 1.800. Kusner ovo naziva "skandalom" koji je doprineo opstem stanju bezakonja. "Ovde je sada kao na Divljem Zapadu", rekao je jedan zvanicnik UN-a, "s tom razlikom sto ovi na Divljem Zapadu nisu imali granate i AK-47."
"Vreme"
pise: Vladimir Stankovic
Posle odluke FIBA o slobodnoj cirkulaciji evropskih igraca
Kosarkasi bivse YU, ujedinite se
Konfederalna liga bivse YU sa 14 timova nije vise nikakva jeres vec zajednicki interes Znam, prvo sto ce protivnici ideje koja se ovde razradjuje reci jeste: jos jedan jugonostalgicar koji zali za vremenima kojih smo se, na srecu, resili. Ne negiram da u svemu mozda postoji (i) doza jugonostalgije, posebno ako se pod nostalgijom podrazumevaju prepune dvorane u Ljubljani, Sarajevu, Beogradu, Zadru, Cacku, Zagrebu, velike utakmice i veliki igraci kojih je bilo na svim stranama bivse nam drzave. Ali razlozi za ulazenje u jednu tako "jereticku" temu kao sto je potreba za konfederalnom kosarkaskom ligom na teritoriji bivse Jugoslavije nisu nimalo nostalgicarski vec iskljucivo prakticni, vodjeni zeljom da kosarka, godinama osvedocena avangarda nasem sportu, prva uhvati korak sa dolazecim XXI vekom.
KOSARKA BEZ GRANICA: Pogledajmo neke cinjenice. Centralni biro FIBA usvojio je pocetkom ovog meseca odluku po kojoj svi evropski igraci, bez obzira na to iz koje zemlje poticu, mogu u evro-kupovima da igraju bez ikakvih ogranicenja. Za FIBA stranci ostaju samo Amerikanci i ostali sa drugih kontinenata koji uspeju da se uguraju u neki evropski tim. FIBA je tako odgovorila na odluku Evropske unije u takozvanom slucaju Bosman kojim je svim igracima iz zemalja EU dato pravo da na teritoriji EU ne budu stranci. FIBA je, dakle, u teoriji izjednacila status svih evropskih igraca, ali u praksi je to jos daleko od istine. Vecina zapadnih zemalja sprema se da internim propisima, na koje ima pravo, zadrzi sadasnja resenja, odnosno da "komunitarci" i domaci igraci budu tretirani jednako, a da "istocnjaci" i svi ostali ostanu stranci i konkurisu sa Amerikancima i ostalima za 2 ili 3 mesta koliko ce biti dozvoljeno po ekipi. Time ce lige i federacije stititi svoje igrace i svoje nacionalne selekcije. Malo je verovatno da ce neki klub iskociti i potpisati 5-6 igraca za Evro-ligu, da bi za domaci sampionat koristio samo dvojicu. Prvo, to se ne isplati ekonomski, a nije mnogo logicno ni sportski. Dakle, sve ce ostati manje-vise status-kvo.
KOPIRAJMO, U CEMU MOZEMO, EU: Sta u takvoj situaciji mogu da ucine zemlje van Evropske unije? Logican odgovor je - isto sto i one u okviru EU: ujedinjenje na osnovu teritorijalnog, ekonomskog i sportskog principa. Uzmimo primer bivse SFRJ. Ako bi se, recimo, postigao neki konsenzus da igraci sa prostora bivsih jugoslovenskih drzava ne budu stranci u ligama pet novonastalih drzava u startu bismo imali bolji kvalitet i jace ekipe koje ce se lakse, pre svega talentom, suprotstavljati ekonomski mnogo jacim klubovima sa zapada koji jos imaju i celo zapadnoevropsko kosarkasko trziste na raspolaganju. U svim ligama na teritoriji bivse SFRJ, osim u jugoslovenskoj (mada i tu ima izuzetaka, makedonski reprezentativac Vlado Ilijevski igra nesmetano u Partizanu), dozvoljeno je igranje stranaca a sve su glasniji zahtevi da se isto dozvoli i u SRJ. Jedan od glavnih razloga je obaranje (u nekim slucajevima) astronomskih cena domacih igraca koji se seljakaju iz kluba u klub uzimajuci svake godine za nase prilike (u nekim slucajevima i za evropske) velike pare. Ponuda stranaca sa teritorije bivse YU bila bi neko prelazno resenje.
"GRUPA 14": Nova situacija i Evropa bez granica za XXI vek otvaraju jos jednu temu koja u ovom trenutku moze izgledati cista utopija ali za koju godinu, siguran sam, stvari nece biti neizvodljive: svima sa prostora bivse Jugoslavije u sportskom i finansijskom smislu treba jedna konfederalna kosarkaska liga. Ako se (samo) kosarkasi budu pitali, za koju godinu cemo je u ovoj ili onoj formi imati. Ako se, naravno, budu pitali politicari - stvar nece ici tako lako, ali vreme, biologija i logika ipak cine svoje.
Pogledajmo ovu imaginarnu ligu sa 14 mogucih ucesnika:
Slovenija: Olimpija, Pivovarna Lasko
Hrvatska: Cibona, Zadar, Split, Zagreb (Benston)
Bosna i Hercegovina: Bosna, Borac Banjaluka
SRJ: Partizan, Zvezda, Radnicki, Zeleznik (Borac Cacak), Buducnost
Makedonija: Rabotnicki
U odnosu na sadasnje cisto nacionalne lige u kojima tek poneki derbi ili finale plej-ofa moze da napuni dvoranu, takmicenje bi u sportskom smislu bilo neuporedivo atraktivnije. Gostovanje sportskih timova u Hrvatskoj (i obrnuto) nije vise nikakav bauk, Slovenija je odavno centar letnjih priprema ekipa iz cele bivse SFRJ, a Buducnost je prvi krug Evro-lige igrala u Sarajevu... Sa Makedonijom niko nije ni imao problema. Sadasnje nacionalne lige drzava bivse SFRJ su slabasne, iz njih ne mogu da izadju pravi igraci kao nekad, sponzorsko i medijsko pokrice je neadekvatno, a dvorane su prazne uprkos cinjenici da se u SRJ na vecini utakmica cak ni ne naplacuju ulaznice!
Nije, naravno, nimalo lako "sloziti" jednu ovakvu ligu, ali kosarkasi su uvek bili puni ideja. Klasicna liga podrazumevala bi odsustvo iz nacionalnih liga sve do plej-ofa jer bi se subotom i nedeljom igrala liga "Ex-YU", a preko nedelje evro-kupovi. Glavni je problem kako ukljuciti u plej-of ekipe koje bi igrale ligu bivse YU. Sa kojih bi pozicija u plej-ofu one trebalo da startuju? Ucesce u plej-ofu je naravno nezaobilazno jer novi izlazak u Evropu omogucava samo plasman u nacionalnoj ligi, sto znaci da bi "Ex-YU" ligu trebalo dobro finansijski stimulisati kako bi se uz (primarni) sportski interes nasao i ne manje bitni finansijski. Medjutim, rec je o tehnickim detaljima koje je moguce resiti. Ako se pravila postave unapred, uslovi ce u startu biti jednaki za sve. Recimo, ako se kaze da bivsa YU liga krece od sezone 2002/3. i, ako se odredi da ce predstavnici SRJ biti prva cetiri tima iz sezone 2001/2. i da ce sa istih pozicija krenuti u plej-of u sezoni 2002/3, niko se ne bi osecao favorizovanim, vec bi samo pobrao rezultate dobre prethodne sezone. Za pocetak, mozda bi dovoljno bilo organizovati neke turnire, zasta se zalaze Zmago Sagadin, trener Olimpije ili uspostaviti ozbiljnije kontakte iz kojih bi se, kad se steknu svi uslovi, nasla prava resenja.
Posle procesa dezintegracije, koji doduse jos nije zavrsen ali se privodi kraju, logican je pocetak obrnutog procesa, u novim okolnostima ali sa nekadasnjim ciljevima: da nam svima bude bolje. Ljudi iz kosarke vec razmisljaju na tu temu. Za pocetak vise nego dovoljno.
Sto pre bice nam bolje
Bozidar Maljkovic, cetvorostruki prvak Evrope sa Jugoplastikom (dva puta), Limozem i Panatinaikosom, sada trener spanske Unikahe iz Malage, jedan je od vatrenih zagovornika ideje o konfederalnoj ligi bivse YU. "Proslog leta u Parizu za vreme Evropskog sampionata nasao sam se u drustvu u kome su bili ljudi iz svih krajeva bivse Jugoslavije. Ta tema se nametnula spontano i opsti zakljucak bio je da nam svima takva liga treba, uz rezerve da mozda jos nisu sazreli uslovi, ali da bi u tom pravcu trebalo razmisljati." Maljkovic obrazlaze: "Trenerskim procesom se mogu stvarati igraci i timovi, ali treningom se ne igraju jake utakmice, dok se igranjem jakih utakmica i te kako trenira. Svi moji bivsi igraci iz Jugoplastike, od kojih su neki postali i NBA zvezde, rado se secaju lige SFRJ sa kraja 80-ih i tvrde da su tada najvise naucili. Znacaj jakih utakmica je neprocenjiv i nezamenljiv. Ako smo svesni da ce do nekakvog udruzivanja doci pre ili kasnije, zasto onda ne uciniti da sve to bude kao pre, da svi sto brze izvucemo korist. U redu, podelili smo se, ali od ogradjivanja u svoje avlije nece biti koristi. I srednjovekovni feudi su bili samostalni, ali su imali neku razmenu. Sport treba da bude avangarda, a kosarkasi su se uvek s pravom ponosili svojim idejama."
Zmago Sagadin, trener Olimpije iz Ljubljane, sasvim je blizak Maljkovicevom razmisljanju: "Mi smo za svaki oblik saradnje koji ce unaprediti kosarku. Jos 1991. i 1992. formirali smo Centro-evropsku ligu u kojoj su uz nas bili jos timovi iz Austrije, Slovacke i Madjarske. Hrvati su odustali u poslednji cas, iako su nam u celoj ideji oni bili najvazniji partner. Bili smo svesni, a i danas smo, da nam je, mislim na Olimpiju, slovenacka liga premala i preslaba. Nekakvo udruzivanje na bazi sportskog i ekonomskog interesa je jedini pravi put. Mi u Sloveniji razmisljamo da za iduce leto pozovemo prvake svih drzava sa prostora bivse SFRJ na jedan ili dva turnira. Uz cisto sportsku korist bice to prilika da razmenimo misljenja, da porazgovaramo sa ljudima i vidimo kako oni razmisljaju. Jasno je da ce za svaki buduci projekat biti kljucni odnosi izmedju Zagreba i Beograda, ali vazno je da smo poceli razmisljati na tu temu.
Petar Skansi, bivsi hrvatski selektor a danas trener PAOK-a iz Soluna, nesto je suzdrzaniji, mada ne odbacuje a priori ideju o nekoj vrsti ponovnog kosarkaskog udruzivanja: "Mislim da je FIBA dobro ucinila otvaranjem granica za sve evropske igrace, jer je sloboda trzista preduslov za razvoj kvaliteta. Medjutim, ne sme se misliti samo na elitno takmicenje i elitne lige. Sadasnja formula Evropske lige sa 24 tima nije bitno podigla kvalitet jer je rec o vrhu piramide. Zasto su nekadasnja Jugoslavija i SSSR dominirali? Zato sto su imali najbolji rad u bazi, iz toga je proizlazio kvalitet a iz njega jake lige i pravi igraci. Rad je osnova svega, a danas je kalendar tako zgusnut da gotovo nema vremena za rad. Zasto i tu ne kopiramo NBA ciji se igraci odmaraju pet meseci? Uvek smo skloni da nesto kopiramo napola. Sada je usvojeno da posle Olimpijade napad traje 24 sekunde, sto je apsurdno ako je ostavljena mogucnost zonske odbrane. Imacemo presing na celom terenu u prvih osam sekundi, za koliko sada mora da se prenese lopta u protivnicko polje, a zatim ce svi bezati u zonu, sto znaci da napadacu ostaje desetak sekundi za organizovanje akcije. Bice uzasno mnogo izgubljenih lopti. Umesto da se forsira igra jedan na jedan, da se prednost uvek daje napadacu, doci cemo u situaciju da se mnogi napadi zavrsavaju sutevima bez ikakvog rezona... To su stvari o kojima FIBA i nacionalne federacije takodje moraju da vode racuna... A sto se ponovnog udruzivanja tice, ja sam za skidanje svih veriga, pa neka trziste diktira uslove."
Bogdan Tanjevic, bivsi trener Bosne i jugoslovenske reprezentacije, a danas selektor Italije sa kojom je proslog juna osvojio Evropsko prvenstvo u Francuskoj, kaze za "Vreme": "Nema nam druge, moramo udruziti kosarkasku pamet ako mislimo da odrzimo kvalitet kosarke koji se decenijama stvarao na celom YU prostoru. Ne vidim vise nikakve bitnije politicke probleme, normalni ljudi su ostali normalni na svim stranama, a takvih je najvise. Hajvana koji su nas posvadjali takodje ima dosta, ali nadam se da dolaze bolja vremena, da ce razum konacno nadvladati iracionalno ponasanje i da cemo poceti saradjivati na svim poljima. Bice mi drago da kosarkasi budu primer i povuku nogu."
Zoran Radovic, generalni sekretar KSJ, nije preveliki optimist u pogledu Konfederalne lige, mada ne spori prednosti koje bi ona donela: "Ako bismo i resili sve eventualne probleme politicke prirode, ostaju oni cisto tehnicki. Na sta ce liciti nasa liga bez Zvezde, Partizana i Buducnosti? Kako ukljuciti te timove u plej-of, kakav im status dati? Mnogo je pitanja, a malo pravih odgovora..."
