Izvor: Politika, 26.Apr.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstoji nam „rat za talente”
Božidar Đelić o mogućnostima koje otvara sporazum o naučnotehnološkoj saradnji sa Amerikom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. aprila – „Potpisivanjem prvog međudržavnog naučnog i tehnološkog sporazuma Srbije i Amerike prevazišli smo problem da od sankcija nismo imali uređene odnose u ovom ključnom domenu, gde Amerika prednjači u svetu. Sporazum nam sad omogućava da na raznim nivoima potpisujemo ugovore koji će operacionalizovati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj međudržavni: između instituta, univerziteta, a što je i te kako bitno, i sa američkim tehnološkim firmama.”
Ovo je, u razgovoru za „Politiku”, na kraju višednevne posete Vašingtonu izjavio Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju. Đelić je bio i član delegacije Srbije na upravo završenom prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Šta sporazum praktično donosi?
On je bitan jer ga je ne mali broj vodećih američkih i tehnoloških firmi očekivao da bi mogli da s nama rade nesmetano. Dobar deo sporazuma je posvećen pitanjima intelektualne svojine, koje je veoma važno, ali i životnim pitanjima kao što je olakšavanje izdavanja viza našim naučnicima, što je dosad bio ozbiljan problem. Mi smo sada jedna od nevelikog broja zemalja koje imaju takav sporazum sa Amerikom. Mislim da je njegovo potpisivanje i jedna politička poruka unapređenja bilateralnih odnosa koja je započela izborom Obame za predsednika i posle posete potpredsednika Bajdena Beogradu u maju prošle godine, posle čega smo započeli pregovore o ovom sporazumu.
Kako možemo da ga iskoristimo?
Na nama je sada da ga iskoristimo u potpunosti, i u tom cilju ovde smo već sreli vrh američke nauke. Imali smo sastanke sa direktorom Nacionalne naučne fondacije, federalne agencije koja godišnje raspoređuje oko osam milijardi dolara. Sreli smo i prvog čoveka Nacionalne inženjerske akademije, kao i direktora Nacionalnog instituta za medicinu, sa kojima smo se dogovorili da u sledećih 12 meseci identifikujemo teme i ekipe koje imaju interes da sarađuju, s ciljem da na proleće sledeće godine, u junu, na sugestiju naših američkih kolega, u Beogradu, uz prisustvo lidera američke nauke i tehnologije, održimo jedan veliki skup, gde će biti prisutan i veliki broj naših naučnika koji žive i rade u Americi, kao i američkih instituta i tehnoloških firmi.
Kako će to uticati na naše strateško opredeljenje prema EU?
Saradnja u okviru evropskog naučnotehnološkog prostora ostaje, ali za Srbiju je veoma bitno da bude prisutna i u Americi koja danas proizvodi skoro polovinu svih patenata u svetu, i u ovoj oblasti je i dalje daleko ispred svih.
Prilikom potpisivanja pomenuli ste i našu naučnu dijasporu?
Na nama je da pokažemo da smo u stanju da napravimo partnerstva sa onim institucijama koje su nam u poslednjih nekoliko decenija uzimale najbolje ljude, i umesto da gledamo kako nam, jedan po jedan, odlaze najbolji, da našim ekspertima koji rade u Silicijumskoj dolini, u „Microsoftu”, u „Hjulit Pakardu”, na MIT-u, omogućimo da sa takvim institucijama rade iz Srbije.
Da li je to realno?
Pred nama je veliki rat za talente, pored Amerike, sredstva za nauku i tehnologiju povećavaju i Evropa i Rusija (sa kojom dovršavamo sličan naučni sporazum), Kina... Mi možemo ili da pasivno posmatramo kako njihova odlučnost za rezultat ima veliki napad na naše ograničene ljudske resurse, ili da krenemo odvažno, poput nacija kao što su na primer Irska, Singapur ili neke druge, ne baš mnogoljudne zemlje koje su uspele da se izbore za svoj prostor u velikom svetskom naučnom i tehnološkom poretku.
To je apsolutno moguće, i prvi kontakti ovde, naša tek usvojena strategija naučnog i tehnološkog razvoja i činjenica da smo sa Evropskom investicionom bankom uspeli da potpišemo ugovor o doniranju 200 miliona evra, što će podrazumevati skoro pola milijarde evra u naučnu i tehnološku oblast, ne prolazi nezapaženo i ovde u Americi.
Na nama je da u kontaktima sa svim partnerima, Evropom, Amerikom, Rusijom, Kinom i drugima, budemo učesnici u odlučivanju o naučnoj i tehnološkoj budućnosti sveta, i da se ideje koje će usmeravati svet u jednom meri proizvode i u Srbiji. To je moguće.
Treba imati u vidu i da kod američkih partnera postoji interes da neka istraživanja sprovedu na ekonomičniji način, jer neki eksperimenti kod nas mogu da se obave mnogo jeftinije. Mi, uostalom, imamo naučni potencijal za to. Podsetio bih da je Tompson-Rojters prošle godine Srbiju proglasio „naučnom zvezdom u usponu”.
Milan Mišić
[objavljeno: 27.04.2010]
.jpg)
