Izvor: Politika, 25.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak iz tabloidnog čistilišta
Seksualni skandali nisu neoprostiv greh u američkoj politici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dva političara za koje se u jednom momentu verovalo da su bespovratno „bivši”, ovih dana nastoje da se vrate na scenu, uvereni da će im birači oprostiti grehe koji u američkoj politici nisu „smrtni”: seksualne afere.
Entoni Viner, bivši kongresmen iz redova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratske partije, koji je bio prinuđen da 2011. podnese ostavku zbog toga što su obelodanjene fotografije njegovih intimnih delova tela, koje je „Tviterom” slao svojoj „onlajn” prijateljici, ušao je u trku za guvernera države Njujork i taman je isprednjačio ispred drugih kandidata, kad se ispostavilo da on ustvari traži drugu šansu posle počinjenog i drugog greha.
Na videlo je naime izbilo da je njegovo pokajanje posle napuštanja Kongresa, zbog čega se verovalo da mu je politička karijera zapečaćena, bilo lažno, i da mu je sklonost ka onlajn egzibicionizmu gotovo klinički slučaj: obelodanjeno je da je sa tom lošom navikom nastavio i posle spektakularnog političkog pada.
Da li se zbog toga povukao iz trke za guvernera? Naravno da nije. Njegov obraz je izgleda tvrđi od đona: u utorak se pojavio na konferenciji za štampu, pozivajući birače da mu ponovo oproste.
Pored njega je, kao i uvek u ovakvim situacijama bila supruga koja je izjavila da ga voli, da mu pruža podršku, iako njena odluka da posle skandala ostane sa njim (u međuvremenu su dobili dete), „nije bila laka”.
Birači su izgleda spremni da oproste i Eliotu Spiceru, koji je bio na mestu na koje sada pretenduje Viner: guverner (glavna izvršna vlast) države Njujork bio je od januara 2007. do marta 2008, kada je podneo ostavku, posle otkrića da je bio čest posetilac elitnih (tarifa im počinje od 1.000 dolara na sat) prostitutki. Na sopstveni račun, pa mu je to bio samo lična i politička greška, ali ne i krivično delo.
Posle toga je bio novinar i TV voditelj (neko vreme i u udarnom terminu Si-En-Ena), a poslednjih nedelja vodi u trci za revizora grada Njujorka, što je tamo izborna funkcija.
Ova dva primera su nova potvrda da seksualni skandali nisu neoprostiv prestup u američkoj politici. Kad je Vinerova supruga Huma Abedin stala uz svog očigledno nevernog životnog partnera, u svim izveštajima je napomenuto da je ona jedna od najbližih saradnica Hilari Klinton, koja svakako ima razumevanja za njene muke, jer je i sama prošla kroz slične.
Bivši predsednik Bil Klinton može naime da bude inspiracija i Vineru i Spiceru, pa i podužem spisku drugih američkih političara koji, iako svesni da su pod paskom javnosti, nisu odoleli iskušenju da potvrde ono što je svojevremeno konstatovao Henri Kisindžer: da je moć najveći afrodizijak.
Zbog avanture sa bucmastom stažistkinjom iz Bele kuće Monikom Levinski, u kojoj se dugo polemisalo da li je oralni seks „pravi” seks, Klinton umalo nije smenjen. Nije mu, naravno, palo na pamet da podnese ostavku, a danas je ugledni državnik čija se reč uvažava, dok mu je supruga izgledni kandidat na predsedničkim izborima 2016.
Nekako u isto vreme kad i Spicer, kroz tabloidno čistilište, zbog vanbračne veze, prošao je i Džon Edvards, takođe demokrata, koji je 2004. bio kandidat za potpredsednika, a 2008. pokušao da zadobije predsedničku nominaciju, da bi se otkrila njegova avantura sa bliskom saradnicom, sa kojom je dobio i dete.
Optužen je potom da je nenamenski koristio i kampanjske fondove, zbog čega mu je suđeno, ali porota nije uspela da se usaglasi da li je kriv, pa se izvukao. On međutim nije pokušao da se politički rehabilituje.
U sasvim sličnoj situaciji, to je uspelo bivšem senatoru iz Južne Karoline Marku Senfordu, koji je u junu 2009. saradnicima rekao da ide na šestodnevno planinarenje nedaleko od Vašingtona, da bi se ispostavilo da je otišao u posetu ljubavnici u Buenos Ajresu. Zbog tog skandala podneo je ostavku, ali je ove godine uspeo da se na vanrednim izborima za upražnjeno mesto u Predstavničkom domu vrati u Kongres.
Dug je ustvari spisak američkih političara kojima su se apetiti za političkom moći i apetiti za seksom podudarili: na njemu su i Frenklin Dino Ruzvelt i neizostavni Džon Kenedi. Psiholozi to objašnjavaju činjenicom da su ustvari instinkti koji podstiču žudnju za vlašću isti oni koji ih teraju ka seksualnim preterivanjima.
Novinarka „Vašington posta” Seli Kvini, komentarišući aktuelne povode, u svemu vidi i nešto mnogo elementarnije. „Suština je u tome što takvi političari jednostavno nemaju osećaj srama.”
Milan Mišić
objavljeno: 25.07.2013.
