Izvor: B92, 07.Maj.2010, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećana stopa mortaliteta?
Sida, pušenje i gojaznost su u poslednjih 20 godina povećali stopu mortaliteta (umiranja) u 37 zemalja, uprkos opštim naporima da se u svetu živi bolje, navedeno je u istraživanju Univerziteta Vašington koje je objavio britanski medicinski časopis "Lanset".
Prema rečima doktora Kristofera Mareja, pod čijim je nadzorom urađeno istraživanje, danas muškarci imaju dvaput veću opasnost od iznenadne smrti od žena. U tom domenu, muškarci na Islandu i žene na Kipru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imaju najmanje rizika da će umreti naprečac.
"U svetu se 90-ih godina stopa mortaliteta povećala kao rezultat pandemije side u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza", piše u istraživanju, prenela je agencija Rojters.
Među pozitivne primere spada rapidni pad mortaliteta žena mlađih od 60 godina u južnoj Aziji - "1970. je to bio region sa najvećom stopom mortaliteta, a ona je sada manja za 56 odsto", navedeno je u saopštenju.
Doktor Marej i njegove kolege su koristili kompleksnu formulu sa mnoštvom podataka na osnovu kojih se kalkuliše kakve su šanse neke osobe u nekom delu sveta koja danas ima 15 godina da umre pre nego što napuni 60 godina.
Oni smatraju da je njihova metoda pouzdanija i preciznija od one koju koriste Ujedinjene nacije (UN), te da se može koristiti kao komparativna formula za analizu stanja u dometnu populacije različite starosne dobi u različitim zemljama.
Tako su izračunali, na primer, da je od 1970. godne za 34 odsto opala stopa smrtnosti kod žena, a za 19 odsto kod muškaraca. U nekim zemljama je zabeležena drastična razlika u odnosu na perod pre 40 godina i danas. Na primer, Rusija je sa 43. mesta na svetskoj listi smrtnosti žena iz 1970. sada pala na 121. mesto.
Mortalitet je porastao u nekim zemljama, ali uglavnom kada su muškarci u pitanju. Svazilend po stopi smrtnosti muškaraca drži primat u svetu.
U SAD gde je gojaznost velik problem od detinjstva, pa je 60 odsto stanovništva prekomerne telesne težine, zabeležen je slab pad stope mortaliteta uprkos blagostanju američkog društva, naveli su istraživači.
U odnosu 1990 -2010. stopa smrtnosti među žnama je dovela da Amerikanke na svetskoj listi preranog umiranja padnu sa 34. na 49. mesto, a Amerikanci sa 41. na 45. mesto.
Ameriku su u tom pogledu pobedili, na primer, Čile, Tunis i Albanija. Stopa mortaliteta je najviše pala, za čak 50 odsto, u Južnoj Koreji.
Doktor Marej smatra da je ispitivanje rizika preranog umiranja odraslih od velike važnosti kako bi se generacijama koje dolaze pomoglo da žive što duže.
"Svake godine, više od 7,7 miliona dece u svetu umre pre navršene pete godine, dok odraslih generacija, računajući do 60. godine starosti, godišnje umre blizu 24 miliona", naveo je on. Prema podacima UN, 2008. u svetu je umrlo 8,8 miliona mališana ne dočekavši peti rođendan. S druge strane, nedavno objavljena studija naučnika iz Danskog centra za istraživanje starenja, pokazalo je da će više od polovine beba koje se danas rađaju u bogatim zemljama dočekati 100. rođendan.
U istraživanju danskih naučnika, koje je objavljeno, takođe, u britanskom medicinskom časopisu "Lanset", čak 75 odsto beba rođenih u zemljama kao što su, na primer, Japan, Švedska ili Španija, doživeće najmanje 75. godinu čak i da u tim zemljama ne bude ikakvih poboljšanja u domenu zdravlja.
"Veoma dug život više nije daleka privilegija budućih generacija, već moguća sudbina većine ljudi koji danas žive u razvijenim zemljama", rekao je Kare Kristnensen iz Danskog centra za istraživanje starenja.
"Preliminarna istraživanja pokazuju da bi produžetak aktivnog života kroz rad sa skraćenim radnim vremenom mogao da doprinese porastu očekivane dužine života i boljem zdravlju", tvrde danski istraživači.
Na listi zemalja čije stanovništvo ima najduži životni vek prednjače Japan i četiri evropske zemlje Andora, Italija, Grčka i Švedska. Andora je zemlja u kojoj je najveći prosečni životni vek - 83,5 godina, dok je Japan i zvanično najstarija zemlja na svetu sa 21 odsto stanovništa starijeg od 65 godina.
