Izvor: Politika, 16.Jun.2013, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponos u Vašingtonu
Ovogodišnja gej parada u prestonici potvrdila je rastuću toleranciju društva prema „drugačijima”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Događaj, kao već 27-godišnja tradicija, nije najavljivan u medijima, ali jeste u turističkim programima i vodičima. Nije naravno bilo dilema da li će se održati ili neće, pretnji da će biti rasturen, niti specijalnih mera obezbeđenja.
U prošlu nedelju, vlasti su samo uredno postavile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << montažne metalne ograde (do visine struka, a na račun organizatora) duž unapred određenog oko dva kilometra dugog puta za defile kroz središte Vašingtona, od 14. ulice do Pensilvanija avenije.
Policijski automobili regulisali su promenjeni režim saobraćaja, a sve ostalo prepušteno je štabu manifestacije.
Vašingtonska „parada ponosa”, defile pripadnika LGTB (lezbijske, gej, transseksualne i biseksualne) populacije i njihovih organizacija, zvanično se zove „Prestonički ponos”.
Tradicionalno se održava početkom juna, glavni događaj jeste parada, ali posle nje je višesatno slavlje u delu Pensilvanija avenije što je sve finale desetodnevnog festivala sa mnogo manifestacija: pozorišnih predstava, muzičkih i književnih večeri, pa i rasno i etnički odvojenih događanja kao što su „crni” i „latino prajd”.
Već od ranog popodneva na centralnoj tački parade, Dipon serklu, kružnom trgu sa parkom u sredini, sve je vrvelo od učesnika i radoznalaca. Oni preduzetniji su i ovu priliku iskoristili da nešto zarade, pa su na improvizovanim štandovima nudili bedževe, kačkete i zastave sa duginim bojama, simbole gej pokreta raznih veličina. Utisak je bio da im je posao dobro išao.
Prema proceni bolje upućenih kolega iz „Vašington posta”, tog popodneva je u svim manifestacijama „Prestoničkog ponosa” učestvovalo oko 250.000 ljudi: oko 100.000 je pratilo samu paradu, a znatno više se pridružilo potonjem uličnom slavlju. Nije registrovan nijedan nasilni incident, a mediji su sve samo rutinski zabeležili.
Skoro dvosatna procesija bila je zabavna i pre nego što je počela. Preovlađivao je mlad svet, a među posmatračima je bilo i prilično onih čiji je ovo praznik bio, ali koji su se osećali prijatnije u ulozi gledalaca nego gledanih.
Kad je defile počeo, prve aplauze dobili su policajci, koji su u automobilima i na motorima prvo proverili da je na putu parade sve u redu. Sledili su ih, u istoj misiji i sa istom dobrodošlicom, vatrogasci i treća služba za vanredne situacije, hitna pomoć.
Ovogodišnji „prajd” je imao zvanični slogan „Oslobodite heroja u sebi”. Palo je u oči da je događaj imao jake korporativne pokrovitelje: finansijsku kuću „Vels Fargo”, „Banku Amerike”, „Emtrak” (železnica),„Badvajzer”, osiguravajuće društvo „Gajko”, dilera automobila „Darkars” i druge, svakako zainteresovane za dobar imidž kod oko 3,5 odsto ili skoro 12 miliona američkog stanovništva. (Postotak među žiteljima Vašingtona je 8,5.)
Kad je defile krenuo, pokazalo se da na njihove glasove računaju i političari: prodefilovala su, sa svojim sledbenicima, sva tri kandidata za novog gradonačelnika Vašingtona, među kojima je najviše temperamenta pokazala Mjuriel Bouzer. U paradi su viđeni i članovi Saveta (trinaestočlane „vlade” glavnog grada koji ima status administrativnog distrikta), a ovacije su dobili oni za koje se zna da su sa svojom gej seksualnom orijentacijom izašli „na otvoreno”.
„Nisam mogao da zamislim da ćemo jednog dana biti ovako ’normalni’”, ocenio je Džim Grejem, član Saveta još od 1999. „Parada ponosa je velika proslava različitosti u Distriktu Kolumbije”, rekao je predsedavajući Saveta Fil Mendelson.
Ovogodišnji „prajd” je doneo i jednu senzaciju: učešće kontingenta Vašingtonske nacionalne katedrale, najveće crkve u glavnom gradu, čija je jedna od gotskih kula i najviši vrh prestonice. Na čelu je bio velečasni Geri Hol, njen starešina, što se smatra još jednom pobedom gej pokreta, budući da je Katedrala crkva glavne hrišćanske veroispovesti u Americi, episkopalne (protestantske).
„Ako moje učešće bude shvaćeno kao vidljivi znak da Bog voli i prihvata ljude iz celog spektra naše seksualnosti, onda je vredelo truda”, izjavio je velečasni, koji je ranije privukao publicitet i najavom da će Katedrala (poznata i po tome što je iz nje na poslednje putovanje ispraćeno 10 predsednika) svoje oltare uskoro ustupiti i za istopolna venčanja, koja su od prošle godine u Vašingtonu zakonita.
Prvi put na ovogodišnjoj paradi učestvovalo je još desetak institucija, što se uzima kao dokaz šireg prihvatanja gej pokreta i rastuće tolerancije u američkom društvu. Evoluirala je i sama manifestacija: „Vašington post” je u svom izveštaju podsetio da su prizori vulgarne razgolićenosti i javnog grljenja i ljubljenja, što je dominiralo na ranijim gej paradama, stvar prošlosti.
Prestonički dnevnik je napomenuo i da je „ponos” iz godine u godinu sve masovniji i sve „inkluzivniji”: ovoga puta je, u znak podrške, u defileu bilo i mnogo „strejt” učesnika, u znak solidarnosti.
Istraživanje, koje je sproveo institut „Pju”, pokazalo je da sve više ljudi poznaje nekog ko je gej, što je u defileu slikovito pokazala jedna sredovečna gospođa, noseći u ruci komad kartona na kome je pisalo: „Neko koga volite je gej”, pri čemu je reč volite zamenjena crtežom srca.
Tesna većina (51 odsto) podržava istopolne brakove, dok 75 odsto veruje da će oni jednog dana biti zakoniti u celoj Americi.
Bračna ravnopravnost je u stvari sledeći veliki cilj gej pokreta koji se nada da bi prekretnicu u tom pogledu mogao da donese Vrhovni sud koji do kraja ovog meseca treba da se izjasni o ustavnosti Zakona o odbrani braka donetog 1966, koji ga je definisao isključivo kao zajednicu muškarca i žene.
Brakovi parova istog pola su inače ozakonjeni u 12 država i Distriktu Kolumbije (Vašington), ali su tako venčanim parovima uskraćena prava, u mnogim slučajevima veoma konkretna (nasleđivanje, poreske olakšice) iz skoro 1.000 federalnih zakona.
„Ovo su za LGBT populaciju najbolja vremena”, opisao je njihovu situaciju Pol Tejlor, zamenik direktora „Pju” instituta. „Ali to ne znači da su laka ili da im je život jednostavan. Mnogi su još u potrazi za udobnim, bezbednim mestom u društvu gde je njihovo prihvatanje u porastu, ali je još ograničeno, što je deo drame u njihovom životu”.
Masovnost, mirni tok i karnevalska atmosfera „Prestoničkog ponosa” ne znače međutim da ova tema ovde ne podstiče mnoge kulturne, religijske i političke podele i strasti: Vašington je lepo uređen izlog Amerike, ali ne i njeno kompletno ogledalo.
Ovdašnji gej festival može međutim da bude primer kako želja onih koji su po seksualnim sklonostima drugačiji da to više ne kriju i na ovaj način se pokažu ravnopravnim, ne mora da bude povod za homofobiju, političku dramu i huligansko nasilje. U Vašingtonu je na jedan vedar način pokazano da ima mesta za sve pod kapom nebeskom.
Milan Mišić
objavljeno: 16/06/2013
