Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomen Braći Liman
Hladna dobrodošlica Baraku Obami na Volstritu i medijska komemoracija na godišnjicu najvećeg bankrota u američkoj istoriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. septembra – „Umesto da su naučili lekciju Limana i krize iz koje se još oporavljamo, izabrali su da je ignorišu. To ne rade samo na svoju štetu, nego i na štetu nacije...”
Ovo je bila jedna od dve ključne poruke iz govora Baraka Obame pred oko 150 poslenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Volstrita u Njujorku. Američki predsednik nije slučajno odabrao datum posete srcu američke finansijske industrije – to što se oko 150 odabranih lidera berzanskog i bankarskog sveta obratio na godišnjicu najvećeg bankrota u američkoj istoriji – kraha 158 godina stare investicione banke Braća Liman – bila je poruka sama po sebi.
Ali nije se zadržao samo na podsećanju – želeo je i da upozori. Da „nema povratka na dane bezočnog ponašanja i nekontrolisanih preterivanja koja su u srcu ove krize, kad su mnogi bili motivisani jedino apetitom za brzim profitom i naduvanim bonusima”.
Obama je naglasio da se ekonomija stabilizuje, ali da to ne treba da bude izgovor Volstritu da obnovi staru praksu koja je dovela do duboke recesije i državu prinudila da interveniše sa hiljadama milijardi dolara, kako bi sprečila potpuni kolaps kako nacionalne, tako i globalne ekonomije. Naglasio je da neće više biti tolerisano finansijsko kockanje, ali njegove reči su dočekane vrlo hladno, uz samo jedan kurtoazni aplauz.
Najgore je prošlo i Volstrit bi, kako se sve češće ovde upozorava, najradije da sve bude onako kako je bilo pre godinu dana. Uvođenje novih pravila na finansijsko tržište drugi je reformski paket nove administracije, ali Kongres, zaokupljen kontroverzama oko zdravstvenog zakonodavstva, teško da će stići da neophodne zakone usaglasi i izglasa do kraja godine, kako je planirano.
Republikanska opozicija i ovu ideju dočekuje na nož s istim argumentima: da će promene dati nova široka ovlašćenja državnoj birokratiji i sputavati ličnu inicijativu. Pored toga, glavni igrači sa Volstrita su veoma angažovani u lobiranju da razvodne predsednikove predloge o pooštravanju pravila za profitabilne ali visokorizične „finansijske derivate” čija je akumulacija i dovela do krize. Odlučni su da ozakonjenje restrikcija na primanja finansijskih menadžera – nikako ne prođe.
Obami, međutim, ide naruku podsećanje na ono što se dogodilo tačno pre godinu dana. Medijska komemoracija Braći Liman ovde, naime, donosi ne baš ugodna podsećanja na veliku finansijsku dramu koja je pokrenula zamajac krize i dovela do toga da je danas 15 miliona Amerikanaca nezaposleno, 9,4 miliona više nego kad je recesija počela.
Godišnjica je povod i za analize i pitanja da li je i Braću Liman država trebalo da izbavi, kao što je to učinila sa nekim bankama pre i posle njenog pada. Odgovor je uglavnom negativan – dogodilo se ono što se moralo dogoditi.
Stečajni postupak, inače, još traje i u njemu je angažovano nekoliko stotina nameštenika koji su u banci radili i pre njenog kolapsa. Menadžerski vrh je uglavnom našao novo, premda ne više tako udobno uhleblje u drugim kućama Volstrita. Britanska banka Berkli i japanski holding Nomura, koji su kupili severnoameričke, odnosno azijske operacije Limana, zaposlili su oko 12.000 radnika. Ostali su dobili otpremnine koje su uglavnom potrošene.
Nekadašnji prvi čovek Limana, glavni direktor Ričard Fuld, na svom poslu bio je još 90 dana posle bankrota. Već 16. septembra prodao je sve svoje akcije firme za 525.000 dolara, mada su sredinom 2008. vredele čak 145 miliona. Otišao je bez otpremnine (iako su mu plata i beneficije dotle iznosile 40 miliona godišnje) i osnovao sopstvenu firmu za finansijski konsalting kojoj baš ne cvetaju ruže. To ne znači da je postao siromah: najpre je prodao svoju kolekciju crteža za 13,5 miliona. Za svoju kuću u njujorškoj Park aveniji početkom ove godine tražio je 32 miliona, a prošlog meseca je otišla za 25. Kuću na Floridi od 1.100 kvadrata, 2004. kupljenu za 13,75 miliona, formalno je prodao supruzi za deset dolara, što je izazvalo proteste poverilaca koji smatraju da je i Fuldova lična imovina trebalo da uđe u stečajnu masu.
Na drugom kraju je nekadašnja sekretarica Stejsi Min, koja je zarađivala 75.000 godišnje, a danas, pošto je potrošila otpremninu i isekla svoje kreditne kartice, živi od toga što jeftino kupuje kozmetiku u diskontima i preprodaje je na internet pijaci I-bej, za nekoliko dolara profita.
Milan Mišić
[objavljeno: 16/09/2009]
