Izvor: Politika, 07.Dec.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon priprema intervenciju u Maliju
Vašington spreman da se odlučnije suprotstavi novom uporištu Al Kaide na zapadu Afrike
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Planeri Pentagona počeli su pripreme za intervenciju u Maliju, južnom susedu Alžira na zapadu Afrike, obelodanjeno je u Kongresu, što se ovde tumači kao prvi znak rešenosti da se agresivnije krene na novo uporište Al Kaide, čija je magrepska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << frakcija tamo postala gospodar severne polovine ove ekstremno siromašne zemlje.
Intervencija je doduše na veoma dugom štapu – procene su da bi mogla da započne tek u septembru 2013. – ali pokrenuti su mnogi mehanizmi, uključujući i odgovarajuću proceduru u UN.
Bila bi to intervencija na poziv vlade Malija upravo poslat UN da joj se pomogne da povrati kontrolu nad celom teritorijom.
Mali je zemlja sa 14,5 miliona stanovnika na ogromnom prostoru od 1,24 miliona kvadratnih kilometara (otprilike kao 15 Srbija). Al Kaida, odnosno njena severnoafrička ekspozitura koja je već dugo najoperativnije jezgro džihadista, ustoličila se u Maliju posle vojnog puča u prestonici Bamaku ovog marta i zavela šerijatski poredak, sličan onom koji je svojevremeno postojao u talibanskom Avganistanu, sa javnim bičevanjima, odsecanjem ruku i kamenovanjem kao merama šerijatske pravde.
Solidno su naoružani, čemu je najviše doprinela pobuna protiv pukovnika Muamera Gadafija kada su značajne količine oružja iz arsenala libijske armije završile u njihovim rukama, uključujući tu i protivavionske rakete.„Njujork tajms” je upravo obelodanio da je bliskoistočni saveznik Amerike, Katar, koji je u njeno ime tajno isporučivao oružje libijskim pobunjenicima, jedan deo tih isporuka usmeravao ka islamskim ekstremistima, sa velikom verovatnoćnom da je to na kraju dospelo i na sever Malija.
Vašington je u velikoj dilemi kako da se suprotstavi rastućoj snazi Al Kaide upravo u Africi. Džihadisti koji kontrolišu severnu polovinu Malija nisu mnogobrojni: procene su da je reč o 800 do 2.000 ljudi. Ali, kao i u Avganistanu, gde oko 100.000 vojnika SAD i NATO saveznika nisu u stanju da izađu na kraj sa nekoliko hiljada talibana, brojevi nisu pokazatelj odnosa snaga.
Džihadisti u Maliju su gospodari pustinjskog terena Sahare, što znači da bi intervencionističke snage vodile asimetričan rat u kojem bi protivnici imali veliku prednost: sposobnost da „nestanu” doslovno pred očima protivnika.
Taj deo Malija je teritorija nomadskih Tuarega, koji su takođe bili u stanju permanentne pobune protiv centralnih vlasti, ali su posle puča taj teren morali da prepuste radikalnim islamistima iz sopstvenih redova.
Amerika ne može da ih toleriše, jer su živi dokaz da „rat protiv terora“ nije okončan likvidacijom Osame bin Ladena, niti će stvari u tom pogledu biti bolje posle povlačenja iz Avganistana do kraja 2014.
Al Kaida islamskog Magreba na severu Malija održava centre za obuku terorista i obezbeđuje oružje i finansije za Boko haram, džihadističku organizaciju sa severa Nigerije.
Pentagon je godinama obučavao armiju Malija u okviru regionalne „antiterorističke inicijative”, ali je ta saradnja posle martovskog puča suspendovana. Program je međutim nastavljen u drugim afričkim zemljama: Nigeriji, Nigeru i Mauritaniji.
Ove i još neke zemlje zapadne Afrike su se sporazumele o formiranju zajedničkog kontingenta od 3.000 vojnika koji bi vladi Malija pomogli da povrati kontrolu nad severom zemlje, ali za to traže mandat UN, kao i logističku i obaveštajnu podršku SAD i njenih evropskih saveznika. Zato se pretpostavlja da bi američka intervencija bila ustvari samo podrška afričkoj akciji koja je takođe u ranim fazama planiranja.
Milan Mišić
objavljeno: 07.12.2012.
