Izvor: Politika, 28.Okt.2012, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivanje Amerike: Gledanje u izbornu šolju
Zašto mnoga politička predviđanja promašuju – ali neka pogađaju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sigurno pobeđuje Obama, ali to ne znači i da Romni ne može da iznenadi. Sve, što bi se reklo, „može da bude, ali ne mora da znači”.
Ovo je najtačnija dijagnoza predizbornog gledanja u šolju popijene kafe. Bar 15 velikih medijsko-marketinških partnerstava i ko zna koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manjih, ovde svakodnevno sondira raspoloženje birača na nacionalnom nivou i na nivou pojedinačnih država – i svaki od tih snimaka daje različite prognoze predsedničkog derbija.
Mnogima je uprkos tome praćenje tih nalaza postala strast, a kolumnista „Njujork tajmsa” Majkl Dobs pre neki dan je napisao da je postao „zavisnik” od predizbornih sondaža: proverava ih više puta dnevno, mada priznaje da posle toga nije ništa pametniji, već naprotiv, zbunjeniji.
Proučavanje javnog mnjenja je naučna disciplina, koja bi, zdravorazumski gledano, danas, zbog dostupnosti velikih količina podataka i brzih kompjutera koji mogu da ih obrade, morala da daje pouzdana predviđanja.
Otkuda međutim toliko razlika u političkim prognozama i zašto jedne, (ustvari najveći deo) sudeći po iskustvu, promašuju, dok druge pogađaju?
Odgovor na ovo teško pitanje mnogi ovde traže čitajući blog FiveThiryEight.com koji u okviru internet portala „Njujork tajmsa” piše ovde najpopularniji izborni prorok, 34-godišnji Nejt Silver.
Bilo je zato zanimljivo upoznati ga na promociji njegove knjige u popularnoj vašingtonskoj knjižari „Politika i proza”. Spolja „japi”, ali u nešto ležernijoj verziji (gore sako sa kravatom, dole farmerke), ostavio je utisak eksperta koji sve ima u prstima, ali koji ipak smatra da ono o čemu govori treba da podupre brojkama.
Nejt Silver je već sa 30 godina postao najpopularniji politički astrolog Amerike, s tim što on ne gleda u zvezde, već u brojke pomenutih dnevnih sondaža birača, uzimajući ih kao sirovinu koja će potom u njegovom kompjuteru biti prerađena u pouzdan (razume se, manje ili više) politički horoskop.
Svoje metode je prvo isprobavao prognozirajući rezultate i predviđajući učinak timova i pojedinačnih igrača američkog fudbala, da bi potom prešao na polje u kome se pre njega retko proslavio bilo koji vidovnjak: politiku.
I pošlo mu je za rukom: bio je jedini koji je tačno predvideo rezultate duela Baraka Obame i Džona Mekejna u 49 od 50 federalnih država, a učinak mu je bio stopostotan u prognozi svih 35 nadmetanja za mesta u Senatu.
To je privuklo pažnju kako „Njujork tajmsa” koji ga je angažovao da za njih rasteruje predizbornu maglu, ali i mnogih izdavača, koji su ovoga puta pouzdano predvideli da će knjiga sa njegovim potpisom imati dobru prođu.
Naslov je „Signal i šum: zašto mnoga predviđanja omanjuju – a neka ne”. Naslov je iz pojmovnika elektronike, gde je signal nešto što sadrži informaciju, a šum njegov neželjeni i besmisleni pratilac.
Ali šta je u predizbornoj kakofoniji signal a šta šum? Mnogi ih mešaju što doprinosi opštoj konfuziji, ali istovremeno izbornim štabovima omogućava da rezultate čitaju i javnosti objašnjavaju po principu „što im je milo to im se i snilo”.
Silver je izračunao da je količina podataka koja je na raspolaganju kao materijal za pravljenje prognoza 2,5 „kvintiliona” (brojka koju čine jedinica sa 18 nula). Razumevanja radi, to je količina kompjuterskih jedinica i nula za koju bi, kad bi se odštampali, bila potrebna milijarda knjiga od kojih bi svaka imala po 10 miliona strana.
Nejt Sivler svoju ekspertizu gradi na izdvajanju zlatnih zrnaca iz ove ogromne informativne jalovine. Glavni problem u tom procesu je, po njemu, kako razlučiti ono objektivno od subjektivnog.Oni koji su ga slušali u „Politici i prozi” mogli su dakle da zaključe da je Nejt Silver uspešniji od drugih političkih prognozera upravo zato što je svestan nesavršenosti svojih prognoza i što, tražeći više od podataka, traži više i od samog sebe.
Ali kako je to primenjeno u konkretnoj dilemi ovih dana: ko će pobediti na predsednički izborima: Barak Obama ili Mit Romni?
Umesto direktnog odgovora, sledi „uputstvo za upotrebu” svakodnevnih prognoza.
Mit Romni bi, objašnjava Silver, želeo da ovi izbori budu referendum o Obami, s nadom da će birači biti nezadovoljni sadašnjim stanjem u zemlji (jer pamte i bolja vremena), pa će zato glasati za promenu, bez obzira kakva je on alternativa.
Obama pak traži od birača da biraju, odnosno da izaberu njega zato što je superiorniji, prihvatljiviji kao ličnost i uverljiviji u obrazlaganju svoje politike.
Ali obojica, po Silveru, stvari previše pojednostavljuju: izbori su uvek i referendum i odabir između kandidata. Konačan zbor opredeljenja birača je motivisano istorijom, demografijom, sociologijom, ekonomijom...
I šta je rezultat svega toga po njegovoj statističkoj formuli i kompjuterskom programu?
Kad se signali očiste od (zaista velikog) pratećeg šuma, koji dodatno povećava spinovanje izbornih štabova, različitih metodologija anketa i svega drugog što zamagljuje suštinu, prva od njegovih prognoza je da su Obamine šanse za pobedu 73,1 odsto, a Romnijeve 26,9.
Prevedeno u procenat glasova koji bi kandidati mogli da osvoje 6. novembra (i ranije, u takozvanom „ranom glasanju”), rezultat je 50,2 odsto za Obamu i 48,7 za Romnija.
Najzad, u onom najvažnijem, broju elektorskih glasova (minimum za pobedu je 270), Obama će osvojiti više nego dovoljno: 294,1, a Romni se zaustaviti na 243,9.
Ovo su brojke od petka: prognozer ne veruje da bi u idućih 9 dana mogle bitno da se promene. Živi bili pa videli.
Milan Mišić
objavljeno: 28/10/2012
