Izvor: Politika, 05.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasna brzina zaduživanja
Za devet meseci učešće državnog duga u BDP-u dostiglo 33,7 odsto sa prošlogodišnjih 26,1 procenat. – Pad privredne aktivnosti ove godine 2,8, umesto ranije predviđena četiri odsto
Koliko novca će Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda povući na ime druge rate odobrenog zajma od 2,9 milijardi evra, zavisiće od dodatnih razgovora sa zvaničnicima iz Vašingtona. To je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao guverner Radovan Jelašić i dodao da može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se dogodi da naša zemlja ne povuče nijedan evro ukoliko joj to ne bude potrebno.
Što manje, to bolje, uveren je prvi čovek centralne banke. Razlog za takav stav možda treba tražiti u činjenici da je guverner zabrinut zbog brzine rasta državnog dela spoljnog duga.
– Javni dug tokom 2009. godine povećan je za više od 1,1 milijardu evra, pre svega zbog zaduživanja države na domaćem tržištu. Sa prošlogodišnjih 26,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, naš javni dug je dostigao 33,7 odsto ukupne vrednosti svega što se za godinu dana u zemlji proizvede. Bez obzira na to što nivo duga nije problematičan i što u nekim zemljama on iznosi i 80 odsto BDP-a, zabrinjavajuća je dinamika uvećanja, jer je za devet meseci to učešće povećano za 7,6 procentnih poena – ukazuje Jelašić.
Dodatna briga je valutna struktura duga koja je nepovoljna, jer je 90 odsto zajma u evrima, ali je nevolja i u tome što se očekuju veći izdaci za otplatu spoljnog duga zbog toga što se predviđa rast kamata na međunarodnom tržištu novca.
– S obzirom na to da se i ubuduće očekuju dodatna zaduživanja države, vrlo je važno da se taj novac troši na investicije, a ne na tekuću potrošnju. Prošle godine je planirano da ulaganja budu 65,8 milijardi dinara, a od toga nije ostvarena ni polovina, dok je ove godine plan predviđao da država uloži 27,8, a dosad je na investicije potrošeno 14,9 milijardi dinara. Naravno da znamo da razlika između planiranog i ostvarenog nije ušteđena, već potrošena – istakao je guverner.
Ipak, za razliku od ovih ne baš optimističnih računica, stručnjaci Narodne banke Srbije juče su prognozirali da će pad ukupne privredne aktivnosti u Srbiji biti 2,8, umesto ranije projektovana četiri odsto.
– Posle više od godinu dana, u trećem tromesečju je zabeležen rast BDP-a od 4,1 odsto u odnosu na drugi, a istovremeno se industrijska proizvodnja od avgusta povećava – kazao je Jelašić.
A. Nikolić
------------------------------------------------------
Kamata niža, inflacija 5,2 odsto
Samo što je misija Međunarodnog monetarnog fonda otišla iz Srbije, guverner Radovan Jelašić već je počeo da ispunjava deo zahteva koji se odnosi na monetarnu politiku, za koju je on nadležan. Tako je formulacija „dalja relaksacija monetarne politike” juče primenjena i u praksi, pa je Monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio referentnu kamatnu stopu, prema kojoj se određuju kamate banaka, sa 11 na 10 odsto.
Ovakvoj odluci, objasnio je guverner, kumovalo je to što je inflacija u trećem tromesečju ove godine niža od očekivane i na godišnjem nivou iznosi 5,2 odsto, ali i što je kurs stabilan.
Do kraja godine inflacija neće preći 7,7 odsto, uveren je Jelašić.
[objavljeno: 06/11/2009]
