Izvor: Politika, 18.Dec.2013, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obuzdavanje „digitalnog pretresanja”
Presuda federalnog suda u Vašingtonu o neustavnosti masovnog evidentiranja telefonskih razgovora prvi je pravni adut kritičara NSA
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Utisak da je Baraku Obami manje stalo do prava građana na privatnost nego konzervativnom sudiji koga je imenovao Džordž Buš, prva je politička posledica preksinoć obelodanjene presude Federalnog suda za okrug >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtona kojom je evidentiranje i čuvanje podataka o svim telefonskim razgovorima na teritoriji SAD proglašeno „najverovatnije neustavnim”. To je istovremeno i velika, mada zasad samo simbolična pobeda protivnika masovnog nadzora građanskih komunikacija koji sprovodi Nacionalna bezbednosna agencija, a koje je obelodanio njen bivši tehničar Edvard Snouden.
Konstatujući moguću neustavnost i naređujući da se program obustavi, sudija Ričard Leon je svoju odluku odmah i zamrzao na pola godina, obrazlažući to „značajnim interesima nacionalne bezbednosti”. On je to učinio i da bi vladi dao mogućnost da podnese žalbu.Iako je pravno dejstvo presude zasad nikakvo, ona označava početak velike pravne bitke čije će finale biti pred Vrhovnim sudom, glavnim arbitrom za pitanja ustavnosti.
Za razumevanje značaja ove presude, valja imati u vidu da su okružni sudovi u američkom sistemu procesni sudovi na federalnom nivou koji se osnivaju aktom Kongresa. Ima ih najmanje po jedan u svakoj od 50 „sjedinjenih” država (a ukupno 89). Njihove sudije imenuje predsednik SAD, a potvrđuje Senat. Mandat im nije oročen i nominalno je doživotni, mada je praksa da se sudije same povlače kad napune 80 godina, a u nekim slučajevima i ranije.
Sudija Leon je republikanac koga je imenovao Obamin prethodnik Buš, a na dužnost je stupio 2002. Poznat je po živopisnom obrazlaganju svojih presuda, što se videlo i ovoga puta, kada je ono što radi NSA opisao kao „orvelsko” i procenio da bi Džejms Medison, autor Povelje o građanskim pravima, koja čini prvih deset ustavnih amandmana, bio „užasnut” današnjim upadom države u sferu građanske privatnosti.
Konkretno, sudija Leon je konstatovao da je praksa NSA u sukobu sa Četvrtim amandmanom, koji izričito zabranjuje neopravdane pretrese i zaplene, osporivši sudski presedan iz 1979, po kojem građanin ne može da očekuje privatnost ako podatke o svom telefonskom razgovoru prethodno stavi na uvid trećoj strani, u ovom slučaju telefonskoj kompaniji koja automatski evidentira podatke o pozivima.
U poslednjih 40 godina drastično su se promenili i tehnologija i način korišćenja telefona, smatra sudija Leon, proglasivši pri tom da je evidentiranje podataka o oko pet milijardi telefonskih poziva dnevno – ko sa kim, odakle i koliko dugo razgovara – previše velika i sistematski zabačena mreža i da je kao takva „nasumična invazija” – bez opravdanih razloga, a samim tim i prethodne sudske odluke – na privatnost svakog građanina.
Leon se time suprotstavio i stavu svojih kolega sudija koje sede u tajnom FISA sudu koji odobrava programe NSA, a na kojem se pojavljuju samo zastupnici države.
U prvoj reakciji vlade, predstavnik za štampu Ministarstva pravde izneo je da se presuda „proučava”, ali i naglasio uverenje da su programi NSA ustavni, „što su prethodno konstatovale druge sudije”.
Edvard Snouden, bivši tehničar NSA, preko svog partnera u ovom poduhvatu, slobodnog novinara Glena Grinvalda, saopštio je kako mu odluka sudije Leona daje za pravo, jer je bio uveren da ono što radi NSA ne može da izdrži ustavnu proveru.
Snouden je inače u potrazi za stalnim azilom (jer je ruski koji trenutno uživa oročen na godinu dana), što potvrđuje njegova ponuda Brazilu – naciji koja je pokazala najviše nezadovoljstva što je svestrano špujunirana, uključujući tu i prisluškivanje telefona predsednice Dilme Rusef – kom je ponudio da pomogne u utvrđivanju činjenica o prisluškivanju u zamenu za dozvolu stalnog boravka.
Presuda sudije Leona došla je i neposredno pošto je Obami uručen izveštaj specijalne komisije koja je analizirala programe NSA u kome je čak 40 predloga i preporuka o kojima predsednik tek treba da se izjasni.
Obama je najavio i sastanak sa čelnicima vodećih internet kompanija – „Epla”, „Gugla”, „Tvitera”, „Fejsbuka”, „Microsofta” i „Jahua” – koje su povele kampanju za ograničavanje vladinog nadzora njihovih korisnika, u čemu su nevoljni saučesnici. Iz Bele kuće je nagovešteno da bi mogli da budu postavljeni neki limiti za NSA, ali je istovremeno odlučeno da ona ostane pod komandom Pentagona.
Milan Mišić
objavljeno: 18.12.2013.
