Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamin novi randevu sa istorijom
Prilikom polaganja zakletve, američki predsednik najavio da principi osnivača nacije moraju da dobiju savremeno značenje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ustavna obaveza formalno je obavljena u nedelju u Beloj kući, diskretno i na neki način intimno, za samo 90 sekundi, bez prisustva javnosti. A onda je juče, u gotovo celodnevnom spektaklu, to svečano ponovljeno, u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa tradicijom da je inauguracija svakog predsedničkog mandata ujedno i nacionalni praznik demokratije.
Barak Husein Obama je juče pred očima cele nacije i sveta ponovo izgovorio 35 reči predsedničke zakletve („Svečano se zaklinjem da ću verno vršiti dužnost predsednika Sjedinjenih Država i sa svim svojim sposobnostima štititi i braniti ustav Sjedinjenih Država”) na balkonu Kapitola, zgrade Kongresa, sa političkom elitom zemlje iza sebe i masom od oko 700.000 ljudi ispred.
Bila je ovo druga inauguracija 44. američkog predsednika i ukupno 57. u istoriji, jer je dva mandata imalo samo 17 predsednika. Bio je to isključivo domaći praznik: jedini stranci u počasnoj loži bili su strani ambasadori, članovi diplomatskog kora.
U 20-minutnom govoru koji je održao Obama je izneo svoju viziju drugog mandata sa glavnom porukom da principi osnivača nacije moraju da dobiju savremeno značenje. Izgovarajući često reči kojima počinje američki Ustav – „Mi, narod”, Obama je najpre podsetio na ono što, iako je u Ustavu od samog početka, nije odmah realizovano: da su svi ljudi bogomdano jednaki i da na praktičnom ostvarivanju tih jednakosti mora da se radi i danas.
„Decenija ratova se završava, započeo je oporavak i mogućnosti Amerike ponovo su neograničene”, rekao je Obama da bi odmah potom napomenuo da nacija ne može da bude uspešna ako je dobro samo nekolicini, nego svima. Bilo je to njegovo podsećanje na rastuće ekonomske nejednakosti u zemlji koje su bile u fokusu nacionalnih debata u prethodne četiri godine. Najavio je i da će i u novom mandatu braniti socijalne programe koji su, u ime budžetske štednje, na udaru konzervativaca.
„Odbijamo da biramo između brige za generaciju koja je zemlju izgradila i investicija u generaciju koja će je tek graditi”, rekao je on, naglašavajući da socijalni programi zemlju ne slabe, nego jačaju.
Govoreći o jednakostima pomenuo je i „našu gej braću i sestre koji su takođe ravnopravni”, što je u skladu sa promenama raspoloženja američkog javnog mnjenja o ovome i ozakonjenja istopolnih brakova u nekoliko članica unije.
„Trajni mir ne zahteva stalno ratovanje”, poručio je još Obama, obrazloživši da „angažovanje” neprijatelja uvek donosi trajniji mir nego onaj posle rata. Pomenuo je i američku obavezu da „reaguje na klimatske promene” i bude predvodnik u osvajanju tehnologija obnovljive energije.
U celoj ceremoniji bilo je i mnogo simbolike, kako u protokolarnim detaljima, tako i po koreografiji. Ukazana je tako i počast bivšim predsednicima: u počasnoj loži bili su Džimi Karter i Bil Klinton sa nekadašnjim prvim damama. Dva predsednika iz dinastije Buš nisu došla: Buš stariji je u bolnici, a to je verovatno bio razlog da u Vašington iz Teksasa ne dođe ni Buš mlađi.
Dan je počeo kafom u Beloj kući za lidere Kongresa, da bi se potom predsednička kolona uputila ka Kapitol hilu, pozdravljana od građana. Istom rutom po podne je prošla i parada sa oko 10.000 učesnika u kojoj je bio i predsednik. Dan je završen sa dva bala: jednim za političku i društvenu elitu, i drugim kojeg je Obama sazvao kao vrhovni komandant za pripadnike vojske.
Druga Obamina inauguracija okupila je manje ljudi nego prva, što je razumljivo s obzirom na to da je ona od pre četiri godine zaista bila istorijska: zakletvu je polagao prvi crni predsednik u američkoj istoriji. Vizuelno i ovoga puta bio je popunjen ceo prostor od zdanja Kongresa do kamenog obeliska koji je memorijal prvom predsedniku Džordžu Vašingtonu. Sve je bilo besprekorno organizovano, sa montažnim ogradama i kapijama, stotinak velikih ekrana da bi svečanost mogli da prate i oni koji su bili daleko od kongresne bine. Postavljeno je i čak 1.500 pokretnih toaleta.
Drugi mandat Obama je započeo u povoljnijim okolnostima od prvog: globalni finansijski sistem nije, kao pre četiri godine, na ivici kolapsa, domaća ekonomija se oporavlja, nezaposlenost u zemlji se smanjuje...
U sledeće četiri godine, prema opštim procenama, on treba da obezbedi svoje mesto u istoriji: da konsoliduje ono što je već uradio, dovrši započeto i ostane upamćen kao lider koji je ostvario bar deo „nada i promena” koje su mu omogućile da od malo poznatog senatora postane predsednik.
Milan Mišić
objavljeno: 22.01.2013.
