Izvor: Politika, 22.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama popušta, demokrate gunđaju
Iako ističe vreme za pregovore, na stolu novi predlog za izbegavanje američkog bankrota
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Kongres nastavlja debatu da li naša nacija treba da bude ekonomski ruinirana”, naslov je koji najpreciznije odslikava političke prilike u Vašingtonu. Potiče iz satiričnog lista „Onion”, pa tako ispada da je humor sasvim verno ogledalo sumorne zbilje.
Iako vreme ističe, neophodno je da se kompromis >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između republikanaca i demokrata oko povećanja limita za zaduživanje američke vlade postigne „juče”, kako bi do 2. avgusta mogla da se obavi neophodna procedura – na stolu se našao još jedan predlog, u njihovoj seriji, za prevazilaženje krize, za koji se tvrdi da ima dosad najbolje izglede da prođe.
O njemu pregovaraju predsednik Barak Obama i predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa republikanac Džon Bejner. On podrazumeva da se u idućih 10 godina vladin budžet skreše za tri biliona dolara, dok pitanje novih prihoda ostavlja otvorenim za neko buduće vreme.
To bi, navodno, bila formula da republikanska većina u Predstavničkom domu ispoštuje svoj zavet da neće glasati za bilo kakvo povećanje poreza i odobri ovakvo rešenje, čije su konture velikim gunđanjem dočekane među kongresmenima Demokratske partije, koji smatraju da je njihov lider opet popustio pred „ucenom” opozicije.
Smanjivanje budžeta, pre svega, donelo bi udar na socijalne programe zdravstvenog osiguranja i penzionih dodataka namenjenim starijim građanima i siromašnim Amerikancima, što je važan deo političkog programa Obamine partije.
Obe strane su, poučene iskustvima iz ove političke drame, kojoj se ne vidi kraj, oprezne u izjavama koliko su blizu dogovora, da i najnoviji predlog ne bi zadesila sudbina ranijih – koji su proteklih dana prvo visoko uzletali, da bi odmah posle toga bili prizemljeni.
Ovaj triler se izuzetnom pažnjom prati – kako ovde, tako i u ostatku sveta, koji je, na neki način, u ulozi taoca jednog od najvećih ideoloških sukoba na u Vašingtonu u novijoj istoriji. U pogledu budžeta, deficita i poreza, sukobljene su, naime, dve vizije šta treba da bude uloga države u ekonomiji i društvu.
Konzervativci, pri tome, smatraju da Obama brani jedan sistem državnog aktivizma i „reakcionarnog liberalizma”, koji ovih dana svoje mane pokazuje i na drugim stranama – u Grčkoj, Portugaliji, Italiji…
Drugo, radikalnije levo (ovde ne postoji istinska levica) krilo političkog spektra polazi od toga da postoje dva načina da se smanji državni dug, odnosno njegov udeo u bruto nacionalnom proizvodu – da se smanje troškovi države ili da se poveća ekonomski rast.
Ne može, tvrde, i jedno i drugo. „Ako vladine troškove previše smanjimo, izvlačimo tepih ispod nogu ekonomskog oporavka i povećavamo zahteve za skupe državne usluge, kao što su nadoknade nezaposlenima”, piše u „Vašington postu” komentator Eugen Robinson. „Moramo da se odlučimo da li je danas važnije da ekonomija raste ili da smanjimo troškove. Ako se pretvaramo da ćemo uraditi oba, završićemo tako što nećemo postići nijedno.”
Robinsonov kolega Džordž Vil, koji se smatra glasnogovornikom republikanaca, na istoj strani konstatuje da se sada „više nego ikad od Reganovog dolaska pre 30 godina, debata u Vašingtonu vodi rečnikom konzervativaca”.
Konzervativci, međutim, imaju i jedan sasvim praktičan cilj, koji najbolje opisuje izjava senatora Mekonela, drugog u hijerarhiji ove partije, data još prošle godine: „Najvažnija pojedinačna stvar koju želimo da ostvarimo jeste da Obama bude predsednik jednog mandata.”
Berze su, ipak, povoljno reagovale na vesti da bi Obama i Bejner konačno mogli da se dogovore, mada su na Volstritu uveliko u toku pripreme za situaciju da se kompromis ne postigne i da 2. avgusta vlada više ne bude u mogućnosti da izmiruje sve dospele obaveze, pa i isplaćuje obveznice svog duga.
Važno upozorenje stiglo je i iz Američke privredne komore, inače nesklone Obami. Brus Džonsten, njen potpredsednik za vladine poslove, mogućnost bankrota vlade ocenio je kao „realnu, sasvim blisku, sa potencijalno katastrofalnim posledicama”.
Milan Mišić
objavljeno: 23.07.2011
