Izvor: Politika, 28.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama neće više da bude premijer
Iz Bele kuće poručeno da će predsednik u većoj meri koristiti svoja izvršna ovlašćenja, uz zaobilaženje podeljenog Kongresa
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Prošla godina je po mnogo čemu „izgubljena”, dok ova – druga drugog mandata – treba da pokaže jednog odlučnijeg i praktičnijeg Baraka Obamu. Da bude godina sa manje obećanog, a više postignutog. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovo su osnovne poruke koje su prethodnih dana dolazile iz Bele kuće, iz kruga predsednikove birokratije, mnogobrojnih savetnika i saradnika, kao priprema javnosti za njegov večerašnji (devet po ovdašnjem, dva posle ponoći po našem vremenu) govor o „stanju nacije”, tradicionalno (još od Džordža Vašingtona 1790) podnošenje računa šefa izvršne vlasti zakonodavnoj (oba doma Kongresa) i, uz pomoć televizije, svim Amerikancima.
Iz već puštenih probnih balona signalizirano je kako je obavljena svestrana analiza 2013. i izvučeni operativni zaključci. U tim preispitivanjima nije toliko tražen odgovor na pitanje šta je pošlo naopačke – jer toga je bilo mnogo: od neuspeha da se pooštri kontrola prometa oružja, preko 16-dnevne paralize vlade do katastrofalnog početka primene zdravstvene reforme – koliko zašto i kako da se spreči repriza toga.
Podseća se, naravno, da je kao rezultat svega Obamina popularnost, koja je u momentu reizbora u novembru 2012. i početka drugog mandata u januaru 2013. iznosila 57 odsto, danas srozana na samo 42 odsto.
Obama je u prošloj godini, zbog toga što je u oštro podeljenom Kongresu drastično smanjena kooperativnost dve partije, veoma osetio ograničenja svoje vlasti i disperzija između utiska da je „najmoćniji čovek sveta” i realnosti da je kod kuće saplitan na svakom koraku.
Iz svega toga, u njegovom štabu je formulisana nova strategija. Predsednik će, za početak, večeras da obeća samo ono što može da ostvari.
Drugačije formulisano, Obama „neće više da bude premijer” – šef izvršne vlasti kome agendu nameće parlament (u ovom slučaju Kongres) već će u većoj meri koristiti svoje predsedničko penkalo – mogućnost da vlada ukazima i uredbama, što praktično znači da ove godine neće biti velikih zakonodavnih inicijativa (osim reforme imigracionih zakona, zašta su zainteresovani i republikanci), dok će se, sa druge strane maksimalno koristiti predsednikova izvršna ovlašćenja.
Ulogu da u današnjim okolnostima proverava granice Obaminih prerogativa dobio je novi savetnik bez portfelja Džon Podesta, bivši šef kabineta Bila Klintona. Jedna od prvih mera biće veća savetnička koordinacija, ali i bolja komunikacija sa javnošću.
Obama je očigledno odustao od glavne ambicije sa kojom je ušao u Belu kuću – da promeni način na koji funkcioniše Vašington. Svestan da praktično za neke velike poteze ima još najviše pola godine, pošto će uskoro da se zahukta kampanja za kongresni međuizbor idućeg novembra, a potom počinje nova predsednička trka čiji je finiš u novembru 2016 – Obama je pred prinudom da ispravi glavni utisak stečen na kraju prošle godine: da je nedovoljno kompetentan.
Što se tiče njegove glavne političke ostavštine, ona je već poznata: već sama činjenica da je postao predsednik kao prvi Afroamerikanac bila je istorijski međaš.
Kako se najavljuje, jedna od tema njegovog obraćanja naciji i političkih prioriteta za ovu godinu biće ukazivanje na ekonomske nejednakosti, čime bi se vratio nekim od ideoloških pitanja koja dele njegovu Demokratsku partiju od Republikanske, uglavnom viđene kao čuvara postojećeg poretka koji je sistemski naklonjen bogatašima.
Kako je objasnio Den Fajfer, viši savetnik u Beloj kući, u Obaminom govoru o stanju nacije dominiraće „akcija i optimizam”. Obamini govori su inače uvek sjajna retorika – problem je to što reči dosad najčešće nisu bile usklađene sa delima.
Milan Mišić
objavljeno: 28.01.2014.
