Izvor: Politika, 06.Mar.2014, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i Merkelova nude Putinu izlaz
U Vašingtonu se ne vidi brzi rasplet na Krimu, uz strahovanja da bi situacija mogla da se pogorša
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle govora Vladimira Putina, u Vašingtonu je sve manje nade da bi na Krimu moglo da dođe do brzog raspleta, pa su glavni napori usmereni ka tome da se situacija ne pogorša. U tome se vide dva podjednako loša scenarija: aneksija poluostrva koje je već sedište ruske Crnomorske flote (referendumom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili na sličan način) ili jači pritisak na celu Ukrajinu.
Pa ipak, teški i kako se sada čini bezizgledni diplomatski napori se nastavljaju, na više koloseka. Jedan je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čija je članica i Rusija, drugi je na nivou ministara inostranih poslova (susret Kerija i Lavrova u Parizu), a treći (a po značaju najvažniji) jesu Obamini kontakti sa saveznicima ne bi li se stvorio koliko-toliko jedinstveni front protiv Moskve.
U tom pogledu velike nade se polažu u moć nemačke kancelarke Angele Merkel, sa kojom je Barak Obama razgovarao u subotu i u utorak po podne. U najnovijim telefonskim konsultacijama postignuta je saglasnost o onome što je ovde opisano kao „odstupna rampa” za Putina: način da se krimska kriza rasplete na način da ruski interesi ostanu zaštićeni.
Elementi tog plana su ovde najavljivani od samo početka, ali su sada razrađeniji utoliko što je precizirano da bi međunarodni posmatrači bili iz OEBS-a, sa mandatom da utvrde činjenice u bezbednosti krimskog stanovništva koje govori ruski i predlože mere za njihovu zaštitu, čime bi se stvorili uslovi da se ruska vojska povuče u kasarne, one u ruskim bazama na Krimu, ili se vrati tamo odakle je došla. Time bi se pripremio i teren za direktan dijalog Moskve sa novim vlastima u Kijevu, koje ona zasad ne priznaje.
Putin na ovo dosad nije reagovao, a pitanje je i da li će, posle njegove izjave da bi ruska vojna intervencija (ono što se već dogodilo on nije okarakterisao tako), ako do nje dođe, bila legitimna.
Iako neki ovdašnji kolumnisti, u čemu je najubedljiviji bio Eugen Robinson iz „Vašington posta”, iznose da SAD nemaju neko veliko moralno pravo da Rusiji drže lekcije protiv vojne intervencije, jer su same to činile kad god im se prohtelo, u sopstvenom susedstvu i van njega, situacija na Krimu se uglavnom sagledava u specifičnom svetlu, jer se smatra da nije reč samo o ruskom očuvanju strateški joj važnog poluostrva, nego o celoj Ukrajini, odnosno o pravu jedne nacije na izbor svojih savezništava.
Iako se ovde kao realnost prihvata da evropske nacije, zbog sada još prevelike zavisnosti od ruskih energenata, ali i ekonomskim interesima koji su znato veći od američkih, nisu voljne za direktnu konfrontaciju sa Rusijom, kao prijatno iznenađenje je konstatovana principijelnost Kine, čiji se predstavnik u Savetu bezbednosti izjasnio u prilog očuvanja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Privrženost Pekinga međunarodnom pravu se, između ostalog, objašnjava i kineskim interesima, jer i ona ima neke regione koji bi se rado osamostalili.
Obamin Savet za nacionalnu bezbednost je inače u non-stop zasedanju, a jedna od tema kojom se bavi jeste i razrada sankcija prema Rusiji, čiji bi sadržaj, ako ne dođe do nekog poželjnog preokreta, trebalo da bude objavljen do kraja nedelje.
Milan Mišić
objavljeno: 06.03.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
.jpg)
