Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama Kongresu: Mogu i bez vas
U govoru o „stanju nacije” američki predsednik najavio da će se opstrukciji republikanaca suprotstaviti time što će ih zaobilaziti
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Redovan godišnji ritual američke demokratije – svečano zasedanje oba doma Kongresa na kojem predsednik podnosi svoj izveštaj o „stanju nacije” – protekao je u Vašingtonu na uobičajeni način, kao koktel >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politike i pompe. Smisao ceremonije je da se oda poštovanje svim institucijama sistema, pa su zato, pored svih kongresmena, na okupu bile i sve sudije Vrhovnog suda, članovi vlade i vojni vrh, dok je galerija bila rezervisana za prvu i drugu damu (supruga potpredsednika) i specijalne zvanice, uglavnom iz redova običnih Amerikanaca čiji su pojedinačni slučajevi metafore opštih uspeha ili problema.
Predsedniku je ispred vrata dobrodošlicu poželeo odbor za doček kongresmena iz Senata i Predstavničkog doma. Kad je ušao u kongresnu dvoranu, svi su ustali na noge. Najpre se rukovao sa onima koji su nekoliko sati stajali na ulazu, umesto da budu na svojim sedištima, da bi sa se sa predsednikom rukovali, zagrlili i razmenili poljubac u obraz ili tapšanje po ramenu – i da to, u direktnom TV prenosu, svi vide...
Obraćanje naciji je važan događaj za predsednika, naročito u televizijskoj eri: to je prilika da potvrdi svoju ulogu nacionalnog mobilizatora i motivatora. Barak Obama je u tome posebno vešt: iako tekst čita sa „telepromptera”, na televizijskim ekranima ostavlja utisak da ga govori iz glave, a zbog modulacija glasa – i iz srca, u čemu je mnogo uspešniji od svojih prethodnika.
Šta je, dakle, imao da kaže u svom petom nastupu ove vrste? Glavna poruka bila je upućena Kongresu i svim Amerikancima: da mu je, kao šefu izvršne vlasti, stalo do srednje klase (većine koja živi od plate). Radiće za njihovu dobrobit, a ako ga Kongres u tome bude blokirao, kao što je to dosad bio slučaj, jednostavno će ga zaobilaziti.
Obama je time pokazao da još ima ambicija, ali i da nema mnogo vremena. Zato je bio odlučan i nestrpljiv, a pomalo i ratoboran. Republikance u Kongresu pozvao je na saradnju, ali im je stavio do znanja da, ako je ne bude, može i bez njih.
„Amerika ne može da stoji u mestu, a neću ni ja”, rekao je. „Gdegod i kadgod mogu nešto da učinim za boljitak američkih porodica bez donošenja nekog novog zakona, to ću i učiniti.”
Kongresnu opoziciju je podsetio da je čak 40 puta glasala da obesnaži njegov zakon o reformi sistema zdravstvenog osiguranja, dok je na galeriji bila jedna mlada samohrana majka koja pre reforme, zbog hronične bolesti, nije mogla da se zdravstveno osigura. Kad je to, sa početkom primene „Obamakera”, konačno uspela, samo nedelju dana potom je morala na hitnu operaciju, koja bi je, da je bila bez osiguranja, dovela do ličnog bankrota.
Od poslodavaca je zatražio da se zakonska minimalna satnica sa sadašnjih 7,25 dolara poveća na 10,10, a to će prvo početi da se primenjuje u ugovorima sa kooperantima federalne vlade. Među drugim merama jeste i zahtev da žene za isti rad budu plaćene isto kao i muškarci (sada u proseku primaju samo 70 odsto) i slično.
Ovaj populizam je protumačen činjenicom da je ovo godina kongresnih međuizbora – glasa se za kompletan sastav Predstavničkog doma (435 mesta) i za 33 od 100 senatora. Cilj Obaminih demokrata nije da ponovo steknu većinu u Predstavničkom domu – to je praktično neostvarivo – nego da ne izgube tesnu prednost koju imaju u Senatu.
Agencija „Blumberg” je u uvodniku svojih urednika ocenila da je Obamin govor bio „tipičan spisak predsedničkih želja”. Jasno je naime da će se malo predloženog realizovati, jer nije ispunjena većina želja iz prethodnih poruka naciji, ali to i nije smisao ovog rituala. Njegova suština je da predsednik pokaže svoje namere i podseti na svoj politički program, a ovoga puta, svrha besede koja je trajala više od jednog sata, bila je i da se narodu ponovo predoči kako je Kongres kočničar napretka Amerike.
To preksinoć nije bila nemoguća misija, s obzirom na to da istraživanja pokazuju da pozitivno mišljenje o svom parlamentu ima samo 16 odsto Amerikanaca. Opala je, doduše, i popularnost predsednika – na najnižim je granama od njegovog useljenja u Belu kuću (oko 40 odsto) – pa je podnošenje izveštaja o stanju nacije imalo za cilj i da Obami povrati imidž nacionalnog lidera, u velikoj meri okrnjen zbivanjima u prošloj godini.
Kao i svi govori, i ovaj je bio „politička poezija”: ono što je počelo već sutradan jeste mnogo manje bajkovita „proza vladanja”.
Milan Mišić
objavljeno: 30.01.2014.
