Izvor: Politika, 16.Apr.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Idemo na Mars
Svemirske ambicije ostaju, ali NASA „više ne može da funkcioniše na stari način”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. aprila – Američki astronauti više neće sletati na Mesec, „jer tamo smo već bili”. Umesto toga, NASA (Nacionalna aeronautička i svemirska administracija), svoj budžet i svoje umove uposliće u projekte da se otputuje „mnogo dalje”. Da se prvo sleti na neki asteroid, a potom i Mars. „Ja očekujem da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ću to videti”.
Ovo su planovi predsednika Baraka Obame koje je izneo u svom juče po podne održanom govoru u Kenedi svemirskom centru na Floridi, gde je, pred oko 200 odabranih zvanica, prvi put detaljnije obrazložio svoju viziju američkih svemirskih ambicija i odgovorio kritičarima koji su neke njegove ranije izjave protumačili kao američko povlačenje „sa svemirskih granica”.
Obamini planovi za NASA donose, prema ovdašnjim ocenama, neke od najvećih promena u njenoj istoriji. Te promene nisu samo u napuštanju programa „konstelejšn” (sazvežđe), u koji je dosad uloženo devet milijardi dolara i koji je uveliko iza rokova, već i poruka da svemirska administracije „ne može više da funkcioniše na stari način”.
„Želimo skok u budućnost”, poručio je Obama, unekoliko na sličan način kao što je to pre oko pola veka (1961) na istom mestu izgovorio Džon Kenedi, najavljujući program sletanja na Mesec koji se obistinio samo osam godina kasnije, 20. juna 1969. Predsednik nije, međutim, govorio o preciznim datumima, ako se izuzme napomena da „očekuje da će to videti”, odnosno želja je da se to dogodi za njegovog života. Nagovestio je međutim da bi novu svemirsku letelicu „projektovanu za duga putovanja, koja bi omogućila prve letove sa posadama iza Meseca, u duboki svemir” – Amerika mogla da ima do 2025.
Do sredine 2030. svemirski brod sa posadom bi mogao da obleti oko Marsa i da se bezbedno vrati. Pre sletanja na „crvenu planetu”, ljudi bi kročili na neki asteroid, gde je gravitacija manja i zahteva rakete sa manje goriva. Sve ovo međutim podrazumeva odustajanje od Bušovih planova da američki astronauti do 2020. ponovo slete na Mesec.
„Svemirski program nije luksuz, već neophodnost za Ameriku”, napomenuo je Obama u svom aplauzima 15 puta prekidanom govoru. Neophodnost su i pragmatično-politička, jer „penzionisanje” ostarelih šatlova već ove jeseni, uz odustajanje od „konstelejšna”, podrazumeva da bez posla na Floridi i u Kaliforniji, gde su istraživački centri NASA, ostane oko 9.000 ljudi. Novi programi, pak, treba da stvore oko 12.000 novih poslova.
Obamin pristup svemirskom programu kritikovali su i neki od heroja američkih svemirskih poduhvata, kao što su Nil Armstrong, prvi čovek na Mesecu, i Džin Sernan, član posade poslednjeg sletanja na Zemljin satelit. Takođe, zamera mu se što konačno prizemljenje „šatlova”, uz planove da ih u doglednoj budućnosti zamene slične letelice iz privatnog sektora, Americi, dok se to ne dogodi, kao jedinu opciju ostavlja „uslužne” letove do orbitalnih stanica ruskim „sojuzima”, po ceni od 50 miliona dolara po „putniku”.
Ovogodišnji budžet NASA je 15 milijardi dolara, i znatno je manji u poređenju sa onim iz 1965, kada je projektovano sletanje na Mesec. Obama je međutim obećao da će fondovi namenjeni NASA u idućih pet godina biti uvećani za šest milijardi.
----------------------------------------------
Obama zaradio 5,5 miliona
Vašington – Barak Obama je prošle godine zaradio 5,5 miliona dolara u bruto-iznosu, pokazuje njegova objavljena poreska prijava. Pošto je predsednička plata 400.000 dolara godišnje, ostalo su honorari od njegove dve autobiografske knjige, koje se odlično prodaju i u Americi i u inostranstvu. Prva, „Snovi moga oca”, donela mu je oko 3,3 miliona, a druga, „Smelost nade”, nešto više od dva miliona dolara. Na sve ovo će morati da plati porez od 1,79 miliona. U prihode nije uračunao Nobelovu nagrada od 1,4 miliona dolara, koje je poklonio u dobrotvorne svrhe kao i ostale milosrdne priloge od 329.000 dolara.
M. Mišić
[objavljeno: 17/04/2010]
