Izvor: Politika, 04.Maj.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearno nadvlačenje u Njujorku
Iran i Izrael u glavnim ulogama na ministarskom skupu UN o jačanju režima „neširenja” atomskog oružja
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. maja – Jednomesečna konferencija UN posvećena jačanju režima „neširenja” nuklearnog oružja (skup koji se inače održava redovno, svakih pet godina), počela je juče u Njujorku sa očekivanim verbalnim sudarima između delegacija zapadnih zemalja i Irana oko nuklearnih planova Teherana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nije, takođe, iznenađenje, što se istim povodom u fokusu našao još jedan važan igrač iz zapaljivog bliskoistočnog regiona – Izrael.
Glavna zvezda za govornicom privremenog zdanja UN (dok se glavno renovira) bio je iranski predsednik Ahmedinažad, ne samo zato što je jedini šef države na skupu na kome 189 zemalja učesnica predstavljaju uglavom ministri inostranih poslova. On je održao jedan od svojih uobičajeno vatrenih govora – što nije bila muzika za uši predstavnika SAD, Britanije, Francuske, Kanade, Holandije, Novog Zelanda, Mađarske i još nekih, koji su u znak protesta napustili dvoranu.
Ahmedinažad u svojoj besedi naravno nije otkrio glavnu teheransku tajnu – šta je krajnji cilj rapidne ekspanzije iranskih nuklearnih postrojenja – ali je bio nedvosmislen u osudi nuklearnog oružja kao takvog. Posedovanje atomskih bombi, po njemu, „nije izvor nacionalnog ponosa, to je nešto ružno i sramotno”.
Niko od učesnika inače nije u Njujork došao sa očekivanjima da će se nešto veliko promeniti u režimu koji je 1970. stvorio „Ugovor o nuklearnom neširenju” (NPT). Usvojen u eri oštrih hladnoratovskih podela, on je predvideo da se zemlje koje u to vreme nisu bile posednice nuklearnog oružja uzdržavaju od njegovog pribavljanja, dok se pet „legitimnih” posednica atomskih bombi, članica Saveta bezbednosti (SAD, Francuska, Velika Britanija, Kina i tadašnji SSSR) ne baš konkretno obavezalo da čine „uverljive” korake da se reše svojih arsenala.
Od tada je mnogo vode proteklo Istočnom rekom gde je sedište UN, a nuklearne realnosti su se promenile i zakomplikovale. NPT nije sprečio da Indija i Pakistan na neki način „legalizuju” svoju regionalnu trku u atomskom naoružavanju, neku vrstu „nuklearne naprave” isprobala je Severna Koreja, a Zapad optužuje Iran da potajno pravi svoju bombu i zbog toga mu preti oštrim sankcijama.
Ali na konferenciji je juče prst ne baš neočekivano usmeren i ka Izraelu, čija je zvanična politika „nuklearna dvosmislenost” – stav da „može biti” da ima nuklearno oružje, ali „ne mora da znači”. Drugim rečima, jevrejska država niti poriče niti potvrđuje da poseduje, kako se procenjuje, oko 200 atomskih bojevih glava.
Na to je juče podsetio Egipat, kao neformalni predvodnik bloka nesvrstanih zemalja, koji je vratio u život staru ideju da se na Bliskom istoku uspostavi zona bez nuklearnog oružja, što podržava i Iran. Kairo je tako praktično postao saveznik Teherana u stavu da se za istu stvar ne može optuživati Iran, koji je potpisnik NPT-a i nema (još) bombu, a žmuriti pred Izraelom koji poseduje atomsko oružje, a uz to nije pristupio NPT-u.
Što se tiče opšteg raspoloženja učesnika, većinski blok, u kome su i neke važne zemlje poput Kine, Brazila i Turske, smatra da Iran treba da odustane od planova za nuklearno oružje, ali naglašava da je način da se problem reši „dijalog”.
Procenjuje se da maksimum konferencije može da bude neka vrsta „širokog konsenzusa” u završnom dokumentu o tome da treba sprečiti širenje nuklearne tehnologije i pojačati mehanizme međunarodnog nadzora i kontrole, kroz Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, na način što bi se pomenule neke konkretne mere na kojima bi se onda radilo sledećih meseci – i godina.
----------------------------------------------
SAD: 5.113 atomskih bombi
Vašington – Amerika je prvi put skinula veo sa svoje najveće državne tajne: koliko tačno ima atomskih bombi. Kao znak dobre volje, neposredno uoči konferencije u Njujorku zvanično je obelodanjeno da poseduje 5.113 nuklearnih bojevih glava, što je za 84 odsto manje od 31.255 koliko ih je posedovala 1967. godine.
Veličina američkog arsenala je inače grubo procenjivana već godinama, a obelodanjena brojka ne razvrstava oružje koje je u pripravnosti, ono koje je u skladištima i „neaktivne” atomske glave. Takođe, izneta brojka ne uključuje „penzionisane”, ali još nedemontirane atomske bombe.
M. Mišić
[objavljeno: 05/05/2010]
