Izvor: B92, 18.Jun.2011, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi dometi sintetičke biologije
Vašington -- Stručnjaci za sintetičku biologiju nastoje da programiraju ćelije da se ponašaju kao logička kola i pomognu im da pronađu bolja biogoriva ili lekove.
Njihov cilj je da se ti lekovi aktiviraju samo u prisustvu bolesti. Tajna je u tome kako naterati ćelije da se ponašaju previdivo.
"U ovom trenutku umereni smo na dva pravca, a jedan od njih je da programski jezik ćelija pretvorimo u nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veoma slično programskom jeziku kompjutera.", kaže Kristofer Vojt sa Univerziteta države Kalifornije, San Francisko.
Vojt dodaje i da bi na taj način biogenetičari mogli da pišu programe, kao što softver inženjeri u Guglu pišu svoje aplikacije. Mogli bi da programiraju žive ćelije.
Naučnici na Odeljenju za biomedicinski inženjering Univerziteta grada Bostona, takođe istražuju mogućnosti programiranja živih ćelija.
"Ćelija veoma liči na kompjuter, jer može da prima razne inpute, obavlja na osnovu njih logičke operacije i daje rezultate. Na primer, ako je input A - uradi B, a ako je C - uradi D. Ali zahvaljujući napretku biologije ćelija može da se programira da, ako je input A ne uradi B, već C ili D", kaže profesor Džejms Kolins sa Boston univerziteta.
Kompjuterski procesori sadrže mnogo ovakvih logičkih kola, koja zajedno obavljaju određene zadatke. Ako bi, slično tome, bilo moguće programirati veći broj ćelija ođednom one bi se ponašale kao elementi većeg sistema. Na primer, moguće je zamisliti odgajivanje pametnih biljaka koje bi pokazivale određene osobine u zavisnosti od jačine sunca od vlažnosti ili od temperature.
Postdiplomac na Univerzitetu države Kalifornije, Alvin Tamsir, kaže da je tokom protekle decenije sintetička biologija postigla značajne rezultate, dok naučnici sada nastoje da povežu znanja iz elektronike i znanja iz biologije.
"Iznenađujuće je da principi elektronike i kompjuterske nauke mogu da se primene u biloškim sistemima. Što smo u tome veštiji to će biologija biti predvidljivija, a mi ćemo moći da je primenjujemo u interesantnim aplikacijama", kaže Tamsir, postdiplomac iz hemije i molekularne biologije.
Tamsir kaže da svaka ćelija obavlja jednostavnu kompjutersku radnju, ali da se sa kombinovanom komunikacijom između ćelija pojavljuju komplikovanije šeme ponašanja. Naučnici sada nastoje da bolje razumeju ta ponašanja kako bi ustanovili njihovu primenljivost u praksi.
Neki vizionari u Sjedinjenim Državama čak tvrde da će u relativno bliskoj budućnosti biti moguće graditi biološke kompjutere.
