Izvor: Politika, 10.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove želje umesto ispunjenih obaveza
Uoči dolaska misije MMF-a, Srbija ima samo zahtev za povećanje deficita
Do dolaska Misije MMF-a, koja u kontrolni pregled, kako nam je juče potvrđeno u Narodnoj banci Srbije, stiže 24. avgusta, ostalo je samo dve nedelje. Kad bi se kontrolori iz Vašingtona nenadano sutra pojavili, imali bi šta i da zateknu: samo delimično ispunjene kvantitativne i strukturne zadatke iz Memoranduma potpisanog 30. aprila, uključujući i uveliko premašen deficit u državnoj kasi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gomilu ideja i neslaganja unutar vlade, ali ne i plan i program kako da se ta rupa popuni. I jednoglasje jedino kad je reč o zahtevu da nam MMF odobri povećanje deficita i da pride deo novca iz aranžmana namenjenog inače deviznim rezervama pretoči u budžetsku podršku. Ukratko, zatekli bi najviše onoga što niti je dogovarano, niti je u skladu sa dokumentima potpisanim s proleća.
Mada je u ovu godinu ušla sa namerom da deficit u državnoj kasi zadrži na 1,75 odsto BDP-a, pa potom od MMF-a dobila podizanje lestvice na tri procenta, vlada je sada jedino sigurna da će tražiti povećanje dozvoljenog minusa na 4,5 odsto. Jer iako budžetski rashodi, dostižući krajem juna 331,5 milijardi dinara nisu premašili dogovoreni plafon od 335 milijardi, zbog smanjenog priliva u državnu kasu Srbija je prvo polugodište završila sa deficitom konsolidovanog sektora države od 56, umesto 35 milijardi dinara. Ni povećanje nameta na benzin, usluge mobilne telefonije, automobile i dodatno oporezivanje dela plata u delu javnog sektora (samo državnoj upravi, ali ne i u javnim službama i javnim preduzećima), uz zamrzavanje penzija, po priznanju ministarke Diane Dragutinović, nije omogućilo da bar u jednom mesecu prihod premaši 60 milijardi dinara.
Kako je izračunao guverner Jelašić, budžet je mesečno kratak za 10–15 milijardi dinara, iako je deo novca namenjen investicionim projektima za koje je potrošeno manje od planiranog prebačen u potrošnju.
Vlada nije iskoristila ni mogućnost ili bolje reći nije ispunila obavezu iz Memoranduma da u budžetsku kasu prevuče dividende profitabilnih preduzeća, iako je sa 50 na 75 povećala budžetu pripadajući procenat. Sem što je profit državnih kompanija smanjen, što je NIS od dobitaša postao gubitaš, još zvanično neutvrđenog manjka, vlada okleva da i najrentabilnijem „Telekomu” uzme deo dobiti, zbog njegove velike prezaduženosti u inostranstvu. Guverner tvrdi, a iz vlade ne demantuju, da se ne poštuje ni obaveza transfera u budžet 40 odsto sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. Od prvobitno najavljenog drastičnijeg oporezivanja imovine na osnovu tržišne cene, sudeći po novim poreskim rešenjima, za ovu godinu se odustalo. Očigledno je odloženo i smanjenje javne administracije, ne samo u državnoj upravi već i u javnim službama, jer novac za otpremnine rebalansom nije predviđen.
Od pominjanih mera za popunu budžetske kase, samo dve je moguće prepoznati u Memorandumu sa MMF-om: dalje smanjenje državnih plata i povećanje PDV-a.
„Vlada je spremna da preduzme mere da održi programske ciljeve, uključujući i povećanje stope poreza na dodatu vrednost i smanjenje nominalnih zarada”, zabeleženo je u Memorandumu sa MMF-om. Istina, kako je i dogovoreno, formirala je posebnu grupu za praćenje prikupljanja PDV-a, čiji je zadatak da analizira razloge znatnog porasta povraćaja poreza na dodatu vrednost i kredita u 2008. i usvoji nove procedure verifikacije i kontrole tog poreza do kraja 2009. Proletos izrečenoj spremnosti da poveća PDV sada se opire deo vlade, na čelu sa premijerom. A što se tiče povećanja poreza na dohodak svih građana, u pomenutom dokumentu nije uknjižen kao mogućnost. Treća predlagana mera – oporezivanje imovine bogatih, odnosno imovine veće vrednosti, mada moguća, slaže se većina ekonomista, limitiranih je efekata.
Kad je reč o strukturnim reperima, vlada je davanjem garancije na kreditno zaduženje preduzeća „Putevi Srbije" sa zakašnjenjem počela razduživanje tog javnog preduzeća. Ali odgovor da li su usvojeni i biznis-planovi ostalih firmi u skladu sa politikom zarada i zapošljavanja u ostatku javnog sektora juče nismo dobili.
Obavezala se Srbija i na okončanje privatizacije ili likvidacije 800 neprivatizovanih društvenih preduzeća. Istina, vlada je, u međuvremenu, predložila novi zakon o stečaju.
Što se tiče velikih državnih preduzeća, dogovoreno je da se na osnovu pojedinačnih analiza, nastavi sa korporativizacijom (gde je neophodno) koju će pratiti potpuna ili delimična privatizacija, zajednička ulaganja ili ugovori o privatnom upravljanju. Predviđen je nastavak procesa restrukturisanja „Jat ervejza”, a u drugoj polovini godine raspisivanje tendera za prodaju 70 odsto kapitala „Galenike”, donošenje odluke o izboru metoda privatizacije „Telekoma”, raspisivanje tendera za izbor savetnika za privatizaciju Aerodroma „Nikola Tesla” i ubrzanje restrukturisanja Železnice. Da bi se povećala transparentnost, država će ubuduće morati da objavljuje godišnje izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja državnih preduzeća, ali takve objave još nismo videli.
U zadatak su joj stavljena i javna komunalna preduzeća. Vlada se obavezala da će ove godine preduzeti mere kako bi se privatizovao, restrukturisao, veći broj javnih i komunalnih preduzeća, društava koja se ne bave osnovnom delatnošću, a koja su se odvojila od komunalnih preduzeća i omogućiti ulazak privatnog kapitala u komunalne firme. Radna grupa je formirana, ali rezultati i predlozi još nisu ni u najavi.
Dugo odlagane reforme najvećih državnih potrošača poput obrazovanja, zdravstva, penzionog sistema na koje se, dugoročnije država pred MMF-om zarekla za sada se samo pominju. Ali, zabavljena gašenjem požara, vlada se još time očigledno ne bavi.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------------------
Od četiri – jedna državna banka
Dijagnostička analiza 12 najvećih banaka i četiri banke u većinskom državnom vlasništvu trebalo bi, po dogovoru sa MMF-om, da bude završena do kraja septembra 2009, a analiza svih banaka do kraja 2009. Kako saznajemo, Agencija za osiguranje depozita uradila je svoj deo posla – elaborat je pripremljen.
Državno vlasništvo u bankama i preostalom društvu za osiguranje biće postepeno privatizovano čim uslovi na tržištu to dozvole, naznačeno je u Memorandumu, kojim je najavljena i konsolidacija četiri banke u većinskom državnom vlasništvu u jednu banku i to pre privatizacije.
-----------------------------------------------------------
Državne cene pod „ručnom”
Mada se inflacija do kraja prvog polugodišta zadržala na projektovanih oko osam odsto, guverner se na vreme oglasio dok „đavo nije odneo šalu”. Upozorio je da će država narednih meseci morati da povuče kočnice i obuzda rast cena koje kontroliše, u suprotnom će morati da se pravda MMF-u. Jer cene pod kontrolom države skočile su u prvih šest meseci za čak 14 odsto, a maksimalni, dogovoreni godišnji limit je 15 odsto. Da godišnja ukupna inflacija ne bi premašila deset procenata, država će očigledno morati da odustane od poskupljenja struje, komunalnih usluga, lekova, TV pretplate, putarina...
[objavljeno: 11/08/2009]
