Izvor: Večernje novosti, 03.Jun.2015, 08:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Nobel" bledi pred lobijem

PRAŠINA koja se podigla oko ukrajinskih pokušaja da svog predsednika Petra Porošenka, preko Vašingtona, "proguraju" za ovogodišnjeg laureata Nobelove nagrade za mir, nagoveštava burnu završnicu trke za prestižno priznanje. Kijev negira da je "intervenisao", ali i bez toga početak konsultacija Nobelovog komiteta o listi najboljih kandidata nagoveštava turbulencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kakve su poslednjih godina pratile oktobarske obznane dobitnika nagrade. Nominacije za Nobelovu nagradu za mir primane su do 1. februara. Sa svega dva kandidata manje nego lane, godina obeležena sukobima u svetu, iznedrila je drugu najdužu listu kandidata u istoriji Nobelove nagrade za mir od 1901. godine, otkad se priznanje dodeljuje. U Oslu je petočlani Nobelov komitet na čelu sa novom predsednicom Kaci Kulman Five (63), do kraja maja "sužavao" listu na kojoj su 276 kandidata - 227 pojedinca i 49 organizacije. Sve faze procesa, od nominacija, do objave laureata, odvijaju se tajno, i ostaju takve u narednih 50 godina, ali "slučaj Porošenko" otkriva zakulisne pokušaje pritisaka i lobiranja, dok se u medijima već "izvikuju" favoriti među kandidatima koje su predložilee države i parlamenti, pripadnici međunarodnih sudova, naučnici, instituti i univerziteti, bivši nobelovci, nekadašnji i sadašnji članovi i savetnici Nobelovog komiteta. Od 2009. godine, kada je Nobelovu nagradu za mir, posle samo devet meseci provedenih u Beloj kući, dobio američki predsednik Barak Obama, i narednih godina, kada su kontroverze pratile priznanja Evropskoj uniji (2013), a posebno kineskom disidentu Liju Sajaobou (2010), doskorašnji predsednik Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland je na meti kritika. Njegova želja da ipak ostane na čelu komiteta "elegantno" je ugašena imenovanjem konzervativke Five u martu. Posle 60 godina od atomskih udara na Hirošimu i Nagasaki, deo eksperata prednost u ovogodišnjoj trci za nagradu koja nosi ime "oca dinamita", daje nekom od boraca za neširenje oružja za masovno uništenje. Drugi, u jeku najžešće krize od Hladnog rata između Zapada i Rusije, ističu "Novaju gazetu", ruski list kritičan prema predsedniku Putinu. LjUTI KINEZI Ovogodišnje imenovanje nove predsednice Nobelovog komiteta, Kaci Kulman Five, objašnjeno je prevlašću konzervativaca u norveškoj skupštini posle izbora 2013. godine, i pravilom da pet članova ovog tela odražavaju odnos snaga u parlamentu. Mediji su, međutim, kao pravi razlog navodili kinesko zahlađenje odnosa sa norveškom vladom, mada ona ne bira laureata, zbog davanja mirovnog priznanja njihovom disidentu kada je na čelu komiteta bio Torbjorn Jagland.

Nastavak na Večernje novosti...