Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neuspeo izlet u Rusiju
Pošto na samitu G-20 nije pridobio većinu svetskih lidera za intervenciju u Siriji, Obami sad predstoji ubeđivanje Amerikanaca
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Obama se vratio sa dvodnevnog samita u Sankt Peterburgu takoreći praznog kofera: opšti zaključak ovdašnjih medija je da nije uspeo da obezbedi međunarodnu podršku za intervenciju u Siriji i kažnjavanje režima Bašara Asada za upotrebu hemijskog oružja protiv sopstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naroda.
Sada mu predstoji ubeđivanje Amerikanaca: u utorak će, u obraćanju naciji, po prvi put lično izneti argumente za intervenciju prema kojoj je skeptična ne samo većina običnih građana, nego, kako stvari stoje, i većina njihovih izabranih predstavnika u Kongresu.
Nova teza koju je u međuvremenupustio u opticaj jeste da nije reč samo o Siriji, nego i o bdudućim međunarodnim konfliktima i američkoj ulozi u svetu: ko će, ako ne SAD, da priskoči u pomoć nekoj zemlji u kojoj se zbiva humanitarna tragedija, u okolnostima kada, iz mnogih političkih razloga, saveznici i drugi nisu voljni da u tome učestvuju?
Obama je priznao da mu u tom pogledu predstoji ”dizanje teškog tereta”. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju upaljivo odsustvo entuzijazma za sirijsku operaciju, a ”pokret otpora” primetno raste i u Kongresu, tako da se u ovom momentu prognozira da predsednik neće dobiti podršku za intervenciju koju je sam zatražio.
On se međutim još nije izjasnio šta će da uradi u slučaju da odgovor Kongresa bude negativa. Kao vrhovni komandant on može da izda naređenje za bombardovanje Sirije i bez toga, ali je očigledno da se nada – da još ima nade da će dobiti zeleno svetlo sa Kapitol hila.
Obraćanje naciji u utorak zato će biti ključni momenat u američkoj internoj debati, s obzirom da su dosad argumente za intervenciju iznosili samo njegovi ključni saradnici iz tima za nacionalnu bezbednost: šef diplomatije Džon Keri, sekretar za odbranu Čak Hejgel i načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga general Martin Dempsi.
Da je izlet u Rusiju bio neuspešan, vidi se i po ovdašnjim ocenama da Obama nije uspeo u glavnom cilju: da među učesnicima samita izoluje Putina. Štav više, ruski predsednik smatra da je on pobednik u ovom duelu, jer se većina među dvadesetoricom izjasnila protiv intervencije.
Američka strana ovo osporava, pozivajući se na saopštenje koje je isposlovala Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, a koje je potpisalo 11 učesnika samita. U njemu se iznosi podrška ”naporima koje preduzimaju SAD i druge zemlje da se osnaži zabrana primene hemijskog oružja”, ali se međutim ne daje eksplicitna podrška intervenciji.
Vašington u međuvremenu ulaže dodatne napore da preobrati skeptične saveznike: Džon Keri je posetom Litvaniji započeo seriju susreta sa evropskim i arapskim liderima, u kojima od njih traži eksplicitniju osudu Asada i podršku za vojnu akciju protiv njega.
Američki analitičari konstatuju i upadljivu uzdržanost dominantne evropske sile, Nemačke, ovim povodom. U izjavama iz Berlina se doduše pominje da režim mora da bude kažnjen ako se dokaže da je prekršio zabranu upotrebe bojnih otrova, ali u isto vreme stavlja do znanja da Nemačka u tome neće učestovati.
Nemačka pozicija u tom pogledu olakšana je i odbijanjem britanskog parlamenta da odobri intervenciju, dok je jedini saveznik, francuski predsednik Fransoa Oland, zadržao odstupnicu, jer će se o ovome izjašnjavati i njegovi zakonodavci.
Sve u svemu, Sirija je postala najveći spoljnopolitički izazov dosadašnjeg Obaminog predsednikovanja. Reklo bi se da po prvi put svet ne veruje Americi, dok Amerikanci, poučeni gorkim iskustvom Iraka, ne veruju Obami.
Milan Mišić
objavljeno: 08/09/2013
Pogledaj vesti o: Vašington
