Izvor: Vostok.rs, 05.Nov.2012, 19:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neproamerički Seul
05.11.2012. -
Južna Koreja će razvijati sopstveni sistem protivraketne odbrane. Učešće u globalnoj PRO, koju namerava da razmesti u Azijsko-Pacifičkom regionu Vašington, Seul ne zanima. Takva neočekivana izjava je data posle nedavne posete Korejskom poluostrvu šefa Pentagona Leona Panete.
Zvanična zamerka Seula protiv globalne azijske PRO obuhvata tehničke aspekte. Tobože Južnu Koreju ugrožavaju lansiranja raketa sa rastojanja 500-1000 kilometara (misli >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se, svakako, na Pjongjang), dok američki plan uzima u obzir samo dalekometna lansiranja. Međutim, glavni razlog učtivog odustajanja je nešto dublji. Seulu danas ne odgovara da iritira ni svog severnog suseda, ni tim pre Kinu, jer je Peking – što je potpuno logično – glavni protivnik razmeštanja američke PRO u tom regionu.
Inače, sama PRO je već dosadila zapadnim saveznicima Vašingtona. Stiče se utisak da bi im bilo drago da odustanu od američkog projekta – međutim, ne smeju jer će Veliki brat insistirati na tome. Sada i Azijce pokušava da uvuče u to. To je sve nastavak te iste zloglasne politike uzdržavanja, koje SAD nikako ne mogu da se odreknu, - kaže Međunarodni velemajstor Vladislav Tkačev.
- Daleke 1946. godine, u ambasadi SAD u Moskvi nastala je sasvim nova geopolitička teorija, koja je imala za cilj da spreči širenje komunizma u čitavom svetu. Strah je bio opravdan: popularnost Sovjetskog Saveza posle Velikog Otadžbinskog rata došla je do vrhunca, a njegova ideologija je bila privlačna za narode kolonizovanih zona. U zapadnoj politikologiji je postojao lik pločica domina, koje padaju jedna za drugom sve bržim tempom. Mislilo se na zemlje Istočne Evrope i Azije, koje su prihvatale nauku Marksa-Lenjina i terale sa svoje teritorije kolonijalne administracije.
Između ostalog, upravo ova teorija je svojevremeno bila obrazloženje za invaziju Amerikanaca u Koreju i Vijetnam krajem 1950-ih godina 20. veka. Međutim, danas se Vašington rukovodi istim principima, - nastavlja Vladislav Tkačev.
- Danas se sličan sistem uzdržavanja koristi za borbu za energetske resurse i dominaciju na prgostoru Evroazije. Samo se krug «uzdržavanih» znatno proširio: pored Rusije su to danas Iran i, svakako, Kina. Nemoguće je da se savlada osećaj da je za stvaraoce te teorije izvor inspiracie bio klasični postulat strategije šaha, koji glasi da objekat napada mora da bude prvo ograničen, zatim blokiran i tek posle toga uništen. U slučaju s Iranom strah nastanka šiitskog pojasa muslimanskih zemalja traži od Zapada i njegovih bliskoistočnih saveznika da potpaljuju vatru građanskog rata u Siriji. I to, konkretni interesi učesnika toliko raznovrsne koalicije su različiti: SAD interesuje pre svega podrška Izraela i eventualno ugušivanje Kine, Saudijska Arabija i Katar žele da zaštite isporuke energenata za dugo unapred.
Što se tiče APR – nije tajna da je oštrica azijskog segmenta globalne PRO usmerena ne protiv Pjongjanga, već protiv glavnog vojno-političkog konkurenta Vašingtona u tom regionu – Kine. Međutim, slučaj Seula mora da natera Belu kuću na razmišljanja, jer su planovi samo planovi, međutim, realnost uvek unosi u njih svoje korigiranje, - kaže Vladislav Tkačev.
- Dobar šahista, kako je poznato, već početkom igre drži na umu konture predstojećeg endšpila. Međutim, kako kažu fudbaleri, gol je kvadratni, dok je lopta okrugla. Dakle, sve te stratageme mogu da propadnu od suočavanja sa realnošću.
Kako ističu eksperti, Seul je zabrinut da bi posle njegovog priključenja američkoj PRO mogli da se pogoršaju njegovi odnosi sa Kinom i Rusijom. Plaši ga i iznos učešća Južne Koreje u izgradnji PRO na američki način. Prema nekim procenama, južnokorejska vlada bi morala da izdvoji oko 100 milijardi dolara. Pri tome nikakvo realno učvršćivanje svoje odbrambene moći Seul za taj astronomski iznos neće dobiti.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/ Visionstyler Press/cc-by-sa 3.0
